NEKONKURENTNOST PRIVREDE KAO IZVOR KRIZE

Izvor: cia.gov/library/; trademap.org

Pojam deficita blizanaca:

Deficiti blizanci su situacija kada u zemlji  paralelno egzistiraju oba deficita: deficit trgovinskog bilasna i budžetski deficit.

Deficit te­ku­ćeg ra­ču­na ku­mu­li­ran to­kom du­žeg ni­za go­di­na zah­te­va kon­stant­ne iz­vo­re finan­si­ra­nja: kroz ne­to pri­li­ve stra­nih di­rekt­nih in­ve­sti­ci­ja, port­fo­lio in­ve­sti­ci­ja, za­tim kroz kre­dit­ne tran­sak­ci­je ili na ra­čun sma­nji­va­nja de­vi­znih re­zer­vi ze­mlje.
Smi­sao pri­li­va ka­pi­ta­la iz ino­stran­stva ni­je sa­mo u po­kri­va­nju defici­ta te­ku­ćeg ra­ču­na, već u stva­ra­nju do­bre kli­me za pro­duk­tiv­na ula­ga­nja i za rast do­ma­će šted­nje i in­ve­sti­ci ja.  Za­du­ži­va­nje u ino­stran­stvu ima svo­je gra­ni­ce, od­no­sno stva­ra­nje ne­to ino­stra­nog du­ga stva­ra oba­ve­zu i nje­go­ve ot­pla­te. Otu­da i sve če­šće pi­ta­nje odr­ži­vo­sti defici­ta te­ku­ćeg ra­ču­na i na­či­na nje­go­vog finan­si­ra­nja, po­seb­no u uslo­vi­ma sma­nje­nja pri­li­va po osno­vu in­ve­sti­ci­ja.  Mi­šlje­nja ra­znih eko­no­mi­sta i kre­a­to­ra eko­nom­ske po­li­ti­ke o spolj­noj ne­rav­no­te­ži ze­mlje do­sta su se me­nja­la po­sled­njih de­ce­ni­ja. Da­nas ne po­sto­ji za­jed­nič­ko, op­šte­pri­hva­će­no mi­šlje­nje o to­me ko­ji je to ni­vo defici­ta te­ku­ćeg ra­ču­na ko­ji se mo­že tre­ti­ra­ti neo­dr­ži­vim, kao ni o sa­mom uti­ca­ju vi­so­kog defici­ta na osta­le ma­kro­e­ko­nom­ske in­di­ka­to­re. Du­gi niz go­di­na, stav MMF-a i dru­gih me­đu­na­rod­nih finan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja bio je da deficit te­ku­ćeg ra­ču­na ni­je odr­živ uko­li­ko pre­la­zi ni­vo od 5% BDP-a. Me­đu­tim, pri­me­ri mno­gih ze­ma­lja ko­je su uspe­le odr­ža­va­ti i finan­si­ra­ti ve­ći deficit od na­ve­de­nog to­kom vi­še go­di­na i iz to­ga pre­ći u suficit, kao i pri­me­ri ze­ma­lja ko­je su ima­le ni­ske defici­te te­ku­ćeg ra­ču­na, a opet ni­su uspe­le iz­be­ći plat­no­bi­lan­snu kri­zu (Mek­si­ko, Či­le) uti­ca­li su na to da se od­u­sta­lo od ta­ko strikt­no po­sta­vlje­nog kri­te­ri­ju­ma. Ako se po­đe od či­nje­ni­ce da se sva­ki deficit mo­ra finan­si­ra­ti, od­no­sno tre­ba­ju po­sto­ja­ti iz­vo­ri finan­si­ra­nja, on­da se mo­že re­ći da je deficit te­ku­ćeg ra­ču­na odr­živ u onoj me­ri i u onim ro­ko­vi­ma za ko­je po­ve­ri­o­ci ve­ru­ju da je odr­živ. Kao ta­kav, po­jam odr­ži­vo­sti ob­u­hva­ta oče­ki­va­nja bu­du­ćih kre­ta­nja ko­ja ima­ju im­pli­ka­ci­je na te­ku­ći ra­čun (eko­nom­ska po­li­ti­ka ze­mlje u na­red­nom pe­ri­o­du, po­na­ša­nje pri­vat­nog sek­to­ra i osta­li fak­to­ri ko­ji di­rekt­no i in­di­rekt­no uti­ču na me­đu­na­rod­ne od­no­se ze­mlje sa ino­stran­stvom). Zna­či, deficit te­ku­ćeg ra­ču­na plat­nog bi­lan­sa je odr­živ uko­li­ko na­sta­vak spro­vo­đe­nja tre­nut­ne eko­nom­ske po­li­ti­ke vla­de i/ili po­na­ša­nja pri­vat­nog sek­to­ra u sa­da­šnjo­sti, te even­tu­al­ni eks­ter­ni šo­ko­vi ne­će zah­te­va­ti spro­vo­đe­nje zna­čaj­ni­jih pro­me­na u eko­nom­skoj po­li­ti­ci ze­mlje ili pro­u­zro­ko­va­ti na­sta­nak plat­no­bi­lan­sne kri­ze. Do­kle god finan­sij­ska tr­ži­šta ima­ju po­ve­re­nja da će ze­mlja du­žnik mo­ći i že­le­ti da re­dov­no ser­vi­si­ra svo­je oba­ve­ze, du­žnič­ka kri­za ne­će na­stu­pi­ti.
Mo­že se kon­sta­to­va­ti da ne po­sto­ji je­din­stve­ni kri­te­ri­jum za pro­ce­nu odr­ži­vo­sti defici­ta te­ku­ćeg ra­ču­na, ko­ji bi se mo­gao pri­me­ni­ti na sve ze­mlje. Pri pro­ce­ni se vo­di ra­ču­na o spe­cifičnim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma ze­mlje, uzi­ma se u ob­zir kre­ta­nje osta­lih ma­kro­e­ko­nom­skih in­di­ka­to­ra (sto­pa inflaci­je, sto­pa ra­sta BDP-a itd.), pra­ti se ten­den­ci­ja kre­ta­nja sal­da te­ku­ćeg ra­ču­na, struk­tu­ra uve­ze­ne ro­be (uvoz ro­be ši­ro­ke po­tro­šnje ili in­ve­sti­ci­o­na do­bra), de­ša­va­nja na ka­pi­tal­no-finan­sij­skom ra­ču­nu (stra­ne di­rekt­ne i port­fo­lio in­ve­sti­ci­je, kre­di­ti, nji­hova roč­na struk­tu­ra i na­mje­na).

Na žalost ove teoretske postavke su u poslednjih par godina doživele  značajne revizije. Prvo i osnovno, kumulirani trgovinski deficit je značajno pogoršao spoljnu finansijsku poziciju odredjenih zemalja pre svega Grčke, Španije, Portugala Italije i Francuske. Ovih nekoliko zemalja ima u osnovi nekonkurentu privredu i privredu koja počiva na deficitu trgovinskog bilansa koji očigledno sve teže može da se finansira. Ključno pitanje  je koliko konkurenta privreda može da olakša teret javnog duga. Odgovor na ova pitanja nisu jednostavna ali se u definisanju mora poći od još jedne značajne pretpostavke: koliki je priliv kapitala u ove zemlje  koji se registruje u kapitalnom podbilansu platnog bilansa ovih zemalja i kolika sredstva se iz budžeta deficitnih zemalja izdvajaju za servisiranje kamata po osnovu pozajmljenih izvora. Tu nastaje problem. Strane investicije su determisnisane mogućnošću oplodnje odnosno zarade po osvnovu kamate na investirana sredstva ili pak prinosa po osnovu portfolio investicija na berzama. U situaciju konstatno veće potrošnje od raspoloživih mogućnosti (koje se generiše saldom tekućeg bilansa osnosno deficitom) u dužem vremenskom periodu neophodne su mere prilagodjavanja platnog bilansa.  Defcitne zemlje moraju pre svega izvršiti  prilagodjavanje platnog bilansa odnosno privredne strukture koja generiše deficit, u protivnom ukupni dug se ne može servisirati. Još jedan mogući generator finansijske nestabilnosti  je i učešće izvoza u GDP i uporedjivanje sa zemljama sličnih nivoa razvijenosti i veličine tržišta. Najupečatljiviji primer je poredjenje Nemačke  čiji izvoz u GDP učestvuje sa 50.02% i Italije koja ima učešće izvoza u GDP samo 27%, ili pak Francuske koja ima učešće samo 26%. Male otvorene ekonomije imaju veoma veliko učešće izvoza u GDP: Belgija 80.58%, Holandija 81.75%, Švajcarska 90.54%, Irska 68.26%, Norveška 60.42% i Danska 53.83%. Nasuprot njima, ostale male otvorene ekonomije čije javne finansije prete da ugroze  ukupnu makroekonomsku stabilnost imaju jako nisko učešće izvoza u GDP: Hrvatska  sa 16.44%, Portugal, 22.92%, Grčka 8.72% itd.

Srbija

Imajući u vidu navedenje pokazatelje i konstatacije položaj  Srbije je u poredjenju sa zemljama sličnih karakteristika i veličine tržišta veoma nepovoljan

Izvor:www.cia.gov./library/; www.trademap.org

Srbija od analiziranih zemalja ima ubedljivo najlošije makroekonomske pokazatelje. Odlaganje strukturnog i platnobilansnog  prilagodjavanja preti da dovede zemlju u totalnu finansijsku nelikvidnost i nemogućnosti izmirenja kako javnih rashoda tako i servisiranja  dugova prema inopoveriocima.