NA PRAGU KRIZE DUGOVA

Preti li svetskoj privredi neuporedivo gora kriza od one iz 2008 godine, ovoga puta kao okidač enormnog rasta dugova sasvim je izvesno da ćemo vrlo brzo videti. Naime, centralne banke su nasvetskom nivou upumpale ogromnu količinu novog novca u cilju prevazilaženja posledica pandemije, dug je porastao kako na nivou države i finansijskog sektora tako i u tzv. nefinansijskom sektoru, sekotru privrede.

Ovoga puta u fokusu će biti kretanje duga privrede ili kompanija/preduzeća

Ukupan kompanijski dug je u 2020 godini imao gotovo eksponencijalni rast kako pokazuje grafikon sa sajta ’’Statiste’’

Izvor:statista.com

Kompanijski dug je krajem traćeg kvartala 2020 godine dostigano neverovantih 81 hiljadu milijardi dolara. O veličini duga najbolje govori uporedjivanje sa ostvarnim profitom 543 najveće svetske kompanije sa Forbsove liste kada se iskuče banke i osiguravajuća društva. Profit ovih kompanija u 2020 je iznosio ’’samo 1627,55 milijardi dolara ili gotovo 50 puta manji nego ukupan dugoročni i kratkoročni dug. Kada se pogleda ukupna prodaja analizirane 543 kompanije dobija se podatak da je ukupna prodaja bila ’’samo’’ 24.281,9 milijardi ili više od 3 puta manje od ukupnog duga.

Listu 10 najzaduženijih svetskih kompanija predvodi Volksvagen

U nedavnoj studiji u kojoj je istraživano poslovanje 900 kompanija utvrđeno je da je Folksvagen, sa 192 milijarde dolara duga, na prvom mestu među najzaduženijim svetskim kompanijama.

To znači da ova kompanija ima više duga od zemalja poput Južne Afrike (180,1 milijarda dolara) i Mađarske (101,9 milijardi dolara).

Folksvagen nije usamljen među proizvođačima automobila kada je veliki dug u pitanju. Zapravo, još jedan nemački proizvođač automobila, Dajmler, treća je najzaduženija kompanija na svetu sa dugom od 151 milijardu dolara. Ne zaostaju ni Tojota sa 138 milijardi dolara duga, Ford sa 122 milijarde dolara i BMV sa 114 milijardi dolara duga. Od 10 najzaduženijih kompanija na svetu, čak pet su proizvođači automobila.

Lista 10 najzaduženijih kompanija na svetu:

1. Volkswagen – 192 milijarde

2. AT&T – 176 milijardi

3. Daimler – 151 milijarda

4. Toyota – 138 milijardi

5. Softbank Group – 135 milijardi

6. Verizon – 129 milijardi

7. Ford – 122 milijarde

8. BMW – 114 milijardi

9. Comcast Corporation – 104 milijarde

10 Anheuser-Busch – 96 milijardi

Lista najzaduženijih američkim kompanija je takodje ’’impresivna’’ mada su podaci skraja 2019 godine, sasvim je sigurno da je pandemija dalje intezivirala rast kompanijskog zaduživanja. Podaci su uzeti sa sajta  https://wolfstreet.com/2019/07/26/the-most-indebted-companies-in-america/

Imajući u vidu da bauk inflacije već preti pre svega kroz enormni rast cena metala i osnovnih poljoprivrednih kultura nije neočekivana lančana reakcija. Ogromna količina novca će usloviti da se ravnoteža na tržištu kroz ponudu realnog sektora robe i usluga ne može realizovati na kratki rok. Rast inlacije će kao kontra meru ili odgovor usloviti pre svega rast kamatnih stopa. Ovaj scenario znači veliko poskupljnje dugova i rast izdvajanja za kamate. Postalja se pitanje? Koliko će kompanija bankrotirati ili redukovati svoje poslovanje i koliko će porasti nezaposlenost. ’’Doktor katastroga’’ kako popularno nazivaju Nurijela Rubinija predviđa ’’pandemiju’’ bankrotstva ekonomskog sloma i neviđene recesije (pogledati tekst Petrice Đaković u poslednjem broju nedeljnika NIN)

Nije teško pretpostaviti da će rast kamata u proseku od 3% (cena kapitala je u prošloj i ovoj godini gotovo simbolična) što je u cilju odbrane od inflacije donja granica rasta bi podigla godišnju iznos zaduživanja za novih 2500 milijardi ili praktično za 1/3 iznad ukupno ostvarenog svetskog profita. Još jedna negativna posledica ’’novca iz heolikoštera’’ i olakog zaduživanja sa simboličnim kamatama je i zanemarivanje koncepta jačanja ili povećanja obrtnog kapitala u kompanijama. Takodje ne treba posebno naglašavati da će bauk inflacije naterati sve centralne banke da revidiraju svoju politiku ponude novca i kamatanih stopa. Manje razvijene zemlje u kojima je cena kapitala  značajno viša će imati dodatni problem obzirom da će se njivove kamate uskladjivati dodavanjem dodatne premije na bazne kamata na svetskim tržištima novca.