MONETARNI SUVERENITET

Poslednjih dana se čuju mišljenja uglavnom od pojedinih opozicionih političara da država u cilju prevazilaženja trenutnih problema u vezi Korona virusa treba da se umesto zaduživanja obrati Narodnoj banci Srbije u cilju finansiranja povećane  budžetske potrošnje umesto zaduživanja putem emisija dugoročnih obveznica na domaćem i međunarodnom tržištu. Odmah trega naglasiti da to u ovom trenutku nije moguće jer:

⦁ Zakonom o narodnoj banci Srbije je izričito zabranjeno finansiranje državnog deficita putem emisije novca odnosno otkupomdržavnih obveznica;

⦁ Nadzornom ulogom MMF prema tzv. Aranžmanom o predostrožnosti;

⦁ Odsustvom  monetarnog suveriniteta Narodne banke Srbije, odnosno ograničenja emisije novca koji se sada vrši samo i u skladu sa povećanjem rezervi banaka odnosno deviznih transakcija.

Nije to specifičnost samo Narodne banke Srbije već i centralnih banaka u okruženju, pre svega malih i slabih ekonomija.Emitovanje novca se najbolje može pratiti kroz aktivu Centralnih banaka.Aktiva Narodne banke Srbije u millionima dinara u 2019 godini.

Izvor:nbs.rs/monetarna statistika

Inostrana aktiva (reserve) su dominantni izvor kreiranja novca. Novac se kreira samo u iznosu uvećanja deviznog priliva i povećanja rezervi. Primarni novac ili monetarnu bazu čine gotov novac i reserve banaka.

Mere i instrumenti monetarne i devizne politike prema Zakonu o Narodnoj banci su definisane članom 34.

Član 34.

Narodna banka Srbije utvrđuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku u Republici

Srbiji:

1) utvrđivanjem referentne kamatne stope i drugih kamatnih stopa Narodne banke Srbije;

2) izdavanjem hartija od vrednosti;

3) sprovođenjem operacija na otvorenom tržištu;

4) obavljanjem diskontnih poslova;

5) samostalnim vođenjem politike kursa dinara i utvrđivanjem, uz saglasnost Vlade,

režima kursa dinara;

6) odobravanjem kratkoročnih kredita;

7) utvrđivanjem obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Srbije;

8) utvrđivanjem mera za održavanje likvidnosti banaka;

9) donošenjem propisa i preduzimanjem mera i drugih aktivnosti iz oblasti deviznog  poslovanja utvrđenih ovim i drugim zakonom;

10) utvrđivanjem drugih instrumenata i mera monetarne i devizne politike;

11) obavljanjem drugih poslova utvrđenih ovim i drugim zakonom na način koji nije u

suprotnosti s ciljevima iz člana 3. ovog zakona

Struktura aktive Centralnih banaka u okruženju govori da Hrvatska, Makedonija, kao i Srbija preko 95% u aktivi čine inostrana sredstva plaćanja na bazi čega je emitovan novac u kanale bankarskog sistema. Važno je napomenuti da primarni novac stvara Centralna banka a novčanu masu i sistem poslovnih banaka kroz proces makro i mikro kreditne multiplikacije.

Rumunija je jedina zemlja koja emituje novac kroz operacije na otvorenom tržištu tj. kupvinom dužničkih hartija od vrednosti (kratkoročnih i dugoročnih). Inostrana aktiva čini tek nešto preko 40% ukupne aktive rumunske centralne banke.

To su glavni ograničavajući faktori da centrlane banke ne mogu pozamljivati novac bužetu na bazi državnih hartija već pre svega kroz emisiju na bazi zaduživanja. Male zemlje mogu emitovati novac samo kroz kreiranje dodatnih zaduženja ili prilivom stranih investicija sve dok proces ne postane obrnut kada odliv po osnovu stranih investicija bude veći od priliva.

Ograničenje je i režim monetarne politike, ciljanje inflacije ili deviznog kursa.

Izvor: monetarna statistika centralnih banaka navednih zemalja

Ko kreira novac se najbolje može videti iz strukture svetskih deviznih rezervi.

Vodeća svetska valuta, američki dolar ima učešće u svetskim deviznim rezervama preko 60%, Euro nešto iznad 20%, Japanski jen  5,7% a od početka 2018 godine u svetske devizne rezerve se uključio i kineski juan, na kraju 2019 učešće je 1,96%.

Tu su još i Funta sa 4,62%, slede australijski dolar i kanadski dolar. Ove zemlje mogu emitovati novac praktično daleko više od rasta nominalnog BDP što se može videti iz sledećih grafikona.

Izvor:imf.org/World Currency Composition of Official Foreign Exchange Reserves, pristupljeno 12.04.2020.

Kretanje novčane mase Japanski jen u milijardama

Izvor:tradingeconomics.com

Monetarna baza Federelnih rezervi i Evropske centralne banke (dolara i eura) uvećana je gotovo dva puta u odnosu sa 2010 godinu, dok je zbirna stopa rasta BDP na nivou euro zone porastao za samo 9,4%. dok u SAD rast BDP je bio nominalno oko 35% kumulativno za deset godina. Politika kvantitativnih olakšica (emisija novca) je korišćena i koristi se u cilju saniranja posledica ekonomske krize i cikličnog kretanja BDP  Zone eura. Da li će to biti uvod u novu finansijsku i ekonomsku krizu ostaje da se vidi u narednom periodu.

Rast ponude novca u Britaniji je takođe značajno veći od rasta BDP, kod Kine je novčana masa takođe duplirana ali je i BDP viši za preko 2 puta (nominlano) u odnosu na 2010. godinu.

Ovo je samo mali pokušaj definisanja pozicije malih zemalja na međunarodnom finansijskom tržištu i ograničenja domaćeg monetarnog suvereniteta.

Na kraju kao ilustracija neka posluži latinski citat:

Quod licet Iovi, non licet bovi. (Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu).