MODERNA MEHANIKA NOVCA

Velika kriza koja je na pomolu, najavljena je od strane nekih veoma respekatiblnih ekonomista sa zapada  koji su tvrdili da ova još veća i potresnija pošast dolazi zbog prevelike zaduženosti ekonomija. U svojim tekstovima koji su upravo sada na sajtu makroekonomije pokušao sam približiti tezu da u poslednjih desetak godina standard stanovništva na zapadu nije  značajno porastao. Naprotiv, u mnogim delatnostima u razvijenim zemljama realne nadnice su niže nego pre 10-12 godina  od kada sam počeo da analiziram kretanje realnih nadnica kao osnovnom pokretačkog mehanizma tražnje i rasta ekonomske aktivnosti. Naslov teksta je preuzet iz rada ’’Modern Money Mechanics’’ objavljenog od strane  ’’Federal Reserve  Bank of Chicago’’. Iz tog prilično obimnog materijala izdvojio sam nekoliko strana uz neznatna redigovanja , objavljenog na sajtu  ’’movie.subtitlr.com’’ gde se objašnjava mehanizam stvaranja novca i depozita kroz proces makro i mikro kreditne multiplikacije, za koji mi se  čini da najbolje objašnjava svu apsorudnost  svetskog ekonomskog sistema koji se prevelikom brzino trenutno urušava sa posledicama  koje se u ovom trenuktu ne mogu predvideti u potpunosti. Stanje koje se sada pred našim  očima urušava  profesor Jovan Dušanić je nazvao ’’Dolarska alhemija i kazino ekonomija’’. Kako to funkcioniše  može se ukratko videtu u nastavku teksta.

U svetu gde 1% populacije poseduje 40% bogatstva planete, u svetu u kome 34.000 dece umire svaki dan od posledica siromaštva i izlečivih bolesti,i gde 50% svetske populacije živi sa manje od 2 dolara dnevno…jedna stvar je jasna. Nešto je veoma pogrešno. I bez obzira da li smo toga svesni ili ne, žila kucavica svih naših institucija, i samog društva, je novac.
Zato, razumevanje politike monetarnih institucija je kritično za razumevanje naših života onakvih kakvi jesu. Nažalost, ekonomija se često smatra konfuznom i dosadnom, Beskrajni niz finansijskih žargona, zastrašujuće matematike, brzo uspeva da odvrati ljude od pokušaja da je razumeju.
U svakom slučaju, činjenica je: Složenost finansijskog sistema je samo maska. Stvorena da sakrije jednu od najparalizirajućih struktura, koju je čovečanstvo imalo.

„Niko nije tako beznadežno porobljen od onih koji pogrešno veruju da su slobodni.“
-Johan Volfgang Gete (1749-1832)

Pre izvesnog vremena , Centralna Banka SAD, Federalni Trezor,napravili su dokument pod nazivom „Moderna Mehanika Novca„.
Publikacija o institucionalizovanoj praksi pravljenja novca stvorene od strane federalnog trezora i mreže globalnih komercijalnih banki. Na početnoj stranici dokument postavlja svoj cilj. Svrha ovog priručnika je da opiše osnove procesa pravljenja novca u posebnom delu bankarskog sistema.
Nakon toga, nastavlja se opis tog procesa kroz najrazličitiju bankarsku terminologiju.Iz čega bi se moglo prevesti nešto slično ovome. Vlada Sjedinjenih Država odlučuje da joj treba novac. Pozove Federalni Trezor od koga zatraži 10 milijardi dolara. Ovi odgovaraju: „Naravno, kupićemo 10 milijardi obveznica od vas“. Tako da američka vlada uzima papir, naškraba nešto po njemu da bi izgledalo zvanično, i to onda nazove „obveznicom“.I onda tom papiru zadaje vrednost od 10 milijardi dolara. I to pošalje Federalnom Trezoru. Zauzvrat, ljudi iz Trezora nabace svoju impresivnu gomilu papira. Samo ovoga puta nazivajući ih „notama federalnog trezora“.Takoðe dajući im vrednost od 10 milijardi dolara.Federalci uzimaju te „note“ i trguju s njima za obveznice.Onda, kada je ova razmena gotova, Vlada SAD uzima 10 milijardi tih federalnih „nota“, i deponuje ih na bankarske račune. I nakon ovog čina ove „note“ zavnično postaju legalan novac. Dodajući tako 10 milijardi dolara državnim novčanim rezervama.I eto ga! Deset milijardi svežeg novca je napravljeno. Naravno, ovaj primer je banalizovan. Jer, u stvarnosti, ova transakcija bi se obavila elektronski. Bez trunke upotrebljenog papira. zapravo, svega 3% novca u SAD postoji u realnim novčanicama.Ostalih 97% u suštini postoji samo u kompjuterima. I sada, vladine obveznice su kreirane da posluže kao instrument zaduživanja. I kada Federalci otkupe te obveznice sa novcem (notama) koji su stvorili od čistog vazduha, vlada ustvari obećava da će vratititaj novac federalcima. Drugim rečima, taj novac je nastao iz duga.Ovaj paradoks od koga vam trne um, kako novac ili vrednost može biti stvoren iz duga.Evo gde stvari postaju vrlo zanimljive.Kao što je u osnovi trezorske prakse, ovih 10 milijardi dolara depozita momentalno postaje deo bankarskih rezervi. Kao što i svi depoziti jesu. I, s obzirom na zahteve trezora,kao što je navedeno u knjizi „Moderna Mehanika Novca““Banka mora da održava legalno stečene reserve jednake prepisanom procentu njenih depozita“. Zatim to zaokružuje izjavljujući sledeće:“Po sadašnjim regulativama,provizija trezora prema svim transakcijama iznosi 10%.“ Ovo znači da 10 milijardi dolara depozita,10%, ili 1 milijarda se zadržava kao potrebna rezerva.  Dok ostalih 9 milijardi dolara se smatra viškom rezervi, i može se upotrebiti kao osnova za nova zaduživanja. Sada, logično je pretpostaviti, da je ovih 9 milijardi bukvalno proisteklo od postojećeg depozita od 10 milijardi. Meðutim, to zapravo ovde nije slučaj. Šta se u stvarnosti dešava jeste da 9 milijardi dolaraje napravljeno od čistog vazduha povrh postojećeg depozita od 10 milijardi dolara. To je način na koji se novčane reserve proširuju. Kako stoji u „Modernoj Mehanici Novca“ – „Naravno, oni“ – banke u stvarnosti ne vraćaju dugove u novcu,  koji dobijaju kao depozit. Ukoliko bi tako radili, ne bi bilo potrebe za pravljenje dodatnog novca. Ono što čine kada zadužuju jeste da prihvataju „obećavajuće“ bankarske note – ugovore o zaduženju u zamenu za kredit – odnosno – novac potražiocima (dužnicima) koji poseduju račune. Drugim rečima, 9 milijardi dolara se može napraviti ni od čega. Jednostavno zato što postoji potreba za takvim zaduženjem, i da je tu 10 milijardi u depozitu kako bi zadovoljili zahteve federalnih rezervi. Sada zamislimo da neko zakorači u tu banku i pozajmljuje 9 milijardi sveže stvorenog novca. On bi najverovatnije uzeo taj novac i deponovao bi ga na svoj račun u banci. Proces se zatim ponavlja. Jer tako depozit postaje deo bankarskih rezervi. 10% je izolovano i zauzvrat 90% od tih 9 milijardi ili 8.1 milijarda je sada dostupno kao novostvoreni novac za više pozajmica i, naravno, tih 8.1 milijarda može biti ponovo deponovano stvarajući tako dodatnih 7.2 milijarde dolara pa 6.5 milijardi, pa 5.9 milijardi, itd…Novac stvoren ovim putem tehnički može ići do beskraja. Prosečan matematički rezultat je da oko 90 milijardi dolara može biti stvoreno povrh početnih 10 milijardi. Drugim rečima: Za svaki depozit koji se desi u bankarskom sistemu, oko 9 puta više može biti stvoreno od maltene čistog vazduha. N-O-V-A-C u formi prikladne lične pozajmice. Sada kada znamo kako je novac napravljen od ove frakcije bankarskog sistema. Logično, ali i iluzorno pitanje vam može pasti na pamet. Šta zapravo daje vrednost tom novonapravljenom novcu? Odgovor: Novac koji već postoji. Novi novac u suštini krade vrednost od rezervi već postojećeg novca. Jer se ogromna količina novca stvara i povećava bez obzira da li postoji potražnja za robom ili uslugama i, kako nabavke i zahtevi definišu ravnotežu, cene rastu, obezvreðujući kupovnu moć svakog dolara u opticaju. Ovo se generalno naziva inflacijom. A inflacija je esencijalno skriveni porez prema javnosti (ljudima). Koji je savet koji generalno dobijate? To je: infacija monete. Ne kažu: podrezivanje monete. Oni ne kažu: obezvreðivanje monete.Oni ne kažu: prevari ljude koji su imućni, oni kažu snizite im kamatu.Prava prevara je kada prodrmamo vrednost novca. Kada stvorimo novac od čistog vazduha, nemamo ušteðevine. Ali i onda tu postoji nešto što nazivamo „kapital“.
Pitanje se svodi na sledeće: Kako za ime sveta možemo da rešavamo problem inflacije?
Odgovor: Povećaj količinu novca, sa još više inflacije. Naravno da ne može. Sistem monetarne ekspanzije je elementarno inflatoran. Jer činjenica da povećanje količine novca, bez toga da postoji proporcionalna ekspanzija robe i usluga u ekonomiji, će uvek podkresati monetu. U stvari, brzi pogled na istoriju vrednosti američkog dolara,u odnosu na novčane rezerve, dokazuje ovu priču definitivno.Uzajamna veza je očigledna. Jedan dolar iz 1913. godine bi 2007. godine vredeo 21.60 dolara.To je 96% devalvacije od kada postoji Federalni Trezor. Sada, ako ova realnost elementarne i konstantne inflacije se čini apsurdom i ekonomski samoporažavajućom. Zapamtite to. Apsurd je slaba reč u odnosu na to kako funkcioniše naš finansijski sistem u stvarnosti. Jer novac u našem finansijskom sistemu je zapravo dug a dug je novac. Što je više duga, to je više i novca. Drugačije rečeno. Svaki dolar u vašem novčaniku je pozajmljen od nekoga za nekog. Zapamtite: Jedini način da novac postoji u realnosti jeste dug ili kredit. Stoga, kada bi svako u zemlji bio sposoban da vrati novac uključujući i državu,novca ne bi ni bilo u opticaju. „Kada ne bi bilo duga u našem sistemu, ne bi bilo ni novca“. Ustvari, poslednji put u Američkoj istoriji kada je nacionalni dug bio otplaćen je bilo 1835.godine nakon što je predsednik Endrju Džekson ugasio Centralnu Banku. Zapravo, Džeksonova celokupna politička platforma je bila skoncetrisana na zatvaranje Centralne Banke. Izjavljujući jednu stvar:

„Značajni napori koje je sadašnja banka uložila da bi kontrolisala vladu su samo predviðanja sudbine koja čeka američki narod koji će biti obmanut od strane ove institucije ili samog establišmenta.“ Nažalost ova poruka je kratko živela. I tako su meðunarodni bankari uspeli da osnuju drugu centralnu banku 1913.godine tj. Federalni Trezor. I sve dok ova institucija postoji večiti dug je zagarantovan. Do sada, pričali smo o stvarnosti u kojoj se novac pravi od dugova i pozajmica.Ovi dugovi su bazirani na bankarskim rezervama,a rezerve su proistekle od depozita i kroz frakcijalni sistem rezervi svaki depozit može da stvori devet puta veću vrednost od početne. Zauzvrat, podkresujući postojeće novčane zalihe i dižući cene u društvu.I s obzirom da je sav ovaj novac napravljen od duga,i da nasumično cirkuliše kroz trgovinu,ljudi bivaju odvojeni od svog prvobitnog duga.I nejednakost nastaje tamo gde su ljudi naterani da se takmiče za posao kako bi izvukli dovoljno novca i pokrili svoje troškove života. Kako god sve ovo čudno izgledalo,još uvek postoji jedna stvar koju smo ovde izostavili. A to je element strukture koji otkriva pravu prevarantsku prirodu samog sistema.
Primena KAMATE.
Kada vlada pozajmljuje novac od Federalnog Trezora, ili kada osoba pozajmljuje novac od banke, u većini slučajeva se taj novac vraća uz ogromnu kamatu. Drugim rečima, skoro svaki dolar koji postoji mora biti vraćen bankama, naravno uz plaćenu kamatu. Ali, ukoliko se sav novac pozajmljen od Centralne Banke koji se širi uz pomoć komercijalnih banaka koje daju pozajmice,jednostavno se naziva „principom“kreiranim od novčanih zaliha.Ali onda, gde je onaj   koji treba da pokrije kamate? Nigde. Ne postoji. Komplikacije koje iz ovoga nastaju su zaprepaštajuće. Količina novca koju banke treba da vrate davajući kredite i pozajmice ljudima će uvek prevazići količinu novca koja je u opticaju. Zbog toga je inflacija konstanta u ekonomiji. Jer svež novac je uvek potreban da pomogne da se pokriju deficiti koji su veštački umetnuti u sistem. Prouzrokovano potrebom da se naplati kamata. Ovo takoðe znači da je bankrot, matematički, ugraðen u sistem. I da će uvek postojati siromaštvo u društvu i da će neko uvek izvući deblji kraj. Analogija ovome bi bila „igra muzičkih stolica“: Jer kad muzika prestane, neko ispada iz igre. I u tome je poenta. Uvek će bogatstvo pripasti pojedincima i bankama.Jer, ukoliko ste nemoćni da platite hipoteku, oni će vam oduzeti imovinu.Ovo je naročito uznemirujuće kada shvatite da ovo nije jedina neizbežnostu praksi federalnog trezora. Ali, takoðe i zbog činjeniceda novac koji vam je banka pozajmila,zapravo uopšte nije ni postojao.