MAKROEKONOMSKA POLITIKA SRBIJE U 2012

Dokument pod ovim ili sličnim nazivom i pored deteljne pretrage zvaničnih državnih sajtova i štampe nisam uspeo da nadjem, izuzev predloga i konačne verzije bužeta Srbije za 2012 godinu koji u neku ruku predstavlja i opredeljenje vlade za sprovodjenje odredjenih makreoekonomskih mera u direktnoj nadležnosti državnih finansija. U nastavku će biti prezentrirani osnovni elementi budžetske politike u 2012. Godini. U prihodima budžeta u 2012 na prvi pogled osnovni budžetski prihod (PDV) realno i nema povećanja. Nominalni iznos planiranog prihoda od PDV  je u 2012 veći u odnosu na 2011 godinu za 6.6% ili realno niže nego u 2011 obzirom da je rast cena u 2011 godini bio blizu 10% prosečno u odnosu na 2010 godinu.  Realno povećanje prihoda  budžeta je koncentrisano na drugi najveći izvor a to su akcize.  Ukupno povećanje akciza je 30 mililjardi dinara ili 300 miliona eura i to najveći deo na naftine derivate. Projekcija tolikog rasta akciza se može izvesti  na osnovu sledećih pokazatelja:

Projektovanog rasta  potrošnje derivata u 2012, što je malo verovatno obzirom da je zabeležen pad potrošnje u 2011 godini;

Povećanja daljih zahvatanja po osnovu ovog fiskalnog prihoda uvećanjem postojećih ili pak uvodjenja novih (ne vidim na koji energent je to sada izvodljivo);

Rast akciza na duvanske  proizvode od oko 10 mililjardi dinara ili oko 100 miliona eura.

Evidentno je da se planira veliki pad stavke poreza na dohodak gradjana što u najmanju ruku potvredjuje sledeće:

Odustajanje od poreske reforme u ovom segmentu i  uvodjenja principa oporezivanja po ekonomskoj snazi;

Daljeg inteziviranja poreske neefikasnosti i  nemogućnosti naplate poreza

Obe mere zajedno, mada je teško opravdati činjenicu da se planira ovoliko smanjenje poreza na dohodak  u situaciji kada je budžet toliko napregnut da svako iskakanje iz projekcija može imati dalekosežne posledice

Indikativno je da se poreski teret prevaljuje na siromašnije gradjane jer u nedostatku naplate poreza na dohodak koji bi bio i pravičan i ekonomski logičan vlast pribegava sigurnom izvoru bez većeg zameranja krupnom kapitalu.  Svaljivanje na siromašne slojeve je  prvo preko akciza na naftine derivate i duvan i drugo preko PDV koji je neselektivan i pogadja sve slojeve stanovništva.  Po ko zna koji put je politika da budžet pune siromašni i da porez pogadja najviše najsiromašnije slojeve stanovništva.

RASHODI BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE U 2012. godini

Evidentno je iz tabele budžetskih rashoda da će Srbija u 2012 godini platiti na ime kamata više od 17 milijardi dinara ili 170 miliona eura nego u 2011 godini. Povećanje izdataka iz budžeta  je  predvidjeno kod sledećih stavki:

Za penzije dodatnih 40 milijardi dinara ili 400 miliona eura, ali kao rezultat zbirnog prikaza stavke socijalnih davanja za vojne osiguranike koji su u 2011 prikazano kao posebna stavka, u 2012 je objedinjeno;

• Ukupno uvećanje transfera je oko 10 milijardi dinara ili manje od 4% nominalnog povećanja;
• Predvidja se značajan nominalni pad socijalnih transfera pre svega najsiromašnijim grupama stanovništva što je svojevrsni nonsens u aktuelnoj situaciji i potvrda da je postojeći budžet radjen prema direktivi MMF-a.

Realni pad svih budžetksih  rashoda je preko 6%, nominalni porast  budžetskih rashoda ukupnih je oko 2.9%, još jednom podsećamo da je inflacija u 2012 bila  prosečno oko 8%, prema postojećoj metodologiji, prema  kretnju cena  nespecijalizovanih proizvoda  inflacija je značajno viša. Realni pad standarda je siguran kod svih primalaca budžetskih sredstava, uključujući i celokupnu društvenu nadgradnju (zaposleni u državnom aparatu, prosveti, zdravstvu u sl.)

Prema  informacijama dostupnih na sajtu ministarstva finansija  u Zakonu o budžetu za 2012 godinu jedino povećanje davanja je za finansijske rashode po osnovu uzetih kredita i kamatne stope od prosečno 6.7% na domaće bankarske poverioce uz naravno valutnu klauzulu.

Predvidjeno je dalje subvencionisanje FIAT-a Srbija u iznosu od oko 100 miliona eura ili 10 milijardi dinara. U ovakvoj situaciji i to je veoma čudno i u najmanju ruku diskutabilno rešenje.  Ovaj budžet je prelivanje  novca od sirotinje ka bogatima. Takodje realne opasnosti koje mogu dovestu u veoma ozbiljnu situaciju Srbiju bi bile:

• Pad naplate prihoda po različitim osnovama (što je realno ukoliko dodje do daljeg pada privredne aktivnosti);
• Rast deviznog kursa bi bio fatalan po Srbiju iz više razloga:

-rast budžetskih izdataka za kredite  sa valutnom klauzulom;

-dodatno oprerećenje privrede kursnim razlikama i  isisavanje i preostalog cash-a iz  preduzeća;

-dovodjenje stanovništva u težak dužnički položaj

U nardednoj tabeli će biti date obaveze države po osnovu javnog duga u 2012 godini:

Pre toga treba reći da je prema planu u 2012 godini planirano dodatno zaduženje od blizu 3.5 milijrade eura  po osnovu programskih i projektnih zajmova.

Po osnovu servisiranja unutrašnjeg duga u 2012 dospeva (bez otkupa izdatih hartija od vrednosti iznos od 416.890.131 eur plus kamata.

Kada se uključi i servisiranje spoljneg duga samo po osnovu plaćanja dospelih rata u 2012 i kamata izdatak iz budžeta biće oko 1 milijarde eura.

Prema tome, servisiranje  ukupnog državnog duga je na novou od oko 11.7% ukupnog budžeta u 2012 godini što je veoma velika cifra imajući u vidu i otkup emitovanih hartija od vrednosti koje dospevaju u 2012 godini. Po planu prodaje državnih dužničkih akcija u januaru 2012 planira se prodaja zapisa u vrednosti od preko 34 milijarde dinara sa dospećem dužim od godinu dana (izuzev 6 milijardi sa šestomesečinim dospećem)

Ovaj bužet, uključujući i finansiranje po javnom dugu u 2012 godini imaće velike probleme u realizaciji u sledećim slučajevima:

Daljeg pada privredne aktivnosti, prometa i sl;

Opasnosti od socijalnih napetosti najugroženijih slojeva obzirom da država planira kresanje i nominalnih izdataka u 2012 godini

Svako klizanje kursa (depresijacija) za 1% povećava dinarske obaveze  po osnovu servisiranja duga od preko 10 miliona eura;

Devizni kurs mora biti glavni zadatak ekonomske politike i politike Narodne banke u 2012 godini zbog navedenih činjenica  kao i dodatnih opterećenje ostalih segmenata privrede i stanovništva. Paradoksalno zvuči, devizni kurs u ovom trenutku predstavlja glavni okidač svakolike nestabilnosti kako u privredi tako i u javnim finansijama.

Obzirom na stanje duga privrede u EUR i to 13 milijardi cross border kredita i oko 9 milijardi domaćih kredita  ako bi kurs depresirao  za 10 dinara dug bi se uvećao za preko 2.2 milijarde što bi bio definitavan krah privrede i stanovništva.

Pred nosioce ekonomske i monetarne vlasti stoji pretežak  zadatak. Da li će biti svesni odgovornosti i opasnosti koje ova krhka ravnoteža delimično prikriva drugo je pitanje ali i veliki ulog oko koga treba da se okupi kako stručna javnost tako i politika. Poznajući Srbiju prosto ne verujem jer ova zemlja u ovakvoj situaciji nema model ekonomske politike definisan složenim proračunima i relacijama svih makroekonomskih relevantih varijabli za razliku od  Crne Gore čiji model ekonomske politike može dobro poslužiti kao vodilja kako ozbiljno treba raditi.

Treba dodati još i čarobnu reč…….. izbori……..a bojim se i nova zaduženja  čije će rane lečiti neka nova vlast ma kako bila sastavljena.