Rast javnog i spoljnog duga Srbije poslednjih godine je glavna karakteristika ekonomske politike. Srbija je ušla u red ’’dužničkih ekonomija’’ kako po pitanju javnog tako i spoljnog duga. Često se sreću natpisi odnosno konstatacije o tome da je javni i spoljni dug sinonimi za iste ekonomske veličine. Naravno da su ove konstatacije pogrešne, odnosno javni dug je deo spoljnog duga, ali spoljni dug nije javni dug. Naime, podela javnog duga prema vrsti poverilaca je takva da javni dug ima interne (u okviru iste države) i spoljne poverioce. Obaveze prema inostranstvu su spoljni dug koji se deli prema nekoliko kriterijuma: prema izvorima, vrsti kreditora i dužnicima. Spoljni dug prema dužncima je: spoljni dug javnog sektora, spoljni dug privatnog sektora (preduzeća, banaka i stanovništva). Zatim spoljni dug prema vrsti poverilaca, da li su komercijalni poverioci, ili pak vlade drugih država ili međunarodne finansijske institucije.
Trenutni spoljni dug prema vrsti dužnika je dat u narednoj tabeli: u milionima eura
Spoljni dug Srbije na kraju trećeg kvartala 2024 godine je iznosio 48,5 milijardi eura. Preovladava javni dug od preko 26 milijardi eura sa strukturom navedom u tabeli.
Privatni dug (banke, preduzeća je 22,3 milijarde od toga najveći deo duga se odnosi na preduzeća (pre svega veliki deo duga su dugovi kompanija sa inostranim kapitalom). Kraktoročni dug je oko 930 miliona i pre svega se odnosi na deo dugoročnog duga dospeo na naplatu do kraja godine.
Dinamika zaduživanja je posebno zabrinjavajuća. Multiplikacija dugova kreće od 2013 godine, što se najbolje vidi iz naredne tabele:
Kretanje spoljneg duga po godinama u milionima eura
Ukupno zaduženje za prethodnih 10 godina je: kod javnog sektora prirast zaduženosti 14 milijardi eura i kod privatnog sektora (preduzeća uglavnom) 9 milijardi. Od 2015 do 2024 Srbija se zadužila 23 milijarde eura i gotovo da je duplirala ukupna spoljni dug. Ukupan unutrašnji dug (po strukturi) je dat u narednoj tabeli. Unutrašnji dug prema bankama po vrsti dužnika je 5,8 hiljada milijardi dinara ili oko 49,5 milijardi eura.
Spoljni i unutrašnji dug je preko 98 milijardi eura na kraju 2024 godine.