Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Obzorom da su kolege Miroslav i Draženko na makroekonomiji objavili deo finanansijske analize US Still-a Srbija u 2009 i 2010 godini pažnja će u ovom tekstu biti posvećena kvalitativnoj finansijskoj analizi i analizi novčanih tokova kompanije. Kao što je napomenuto kompanija od 2009 godine beleži loše poslovne rezultata i enormni gubitak koji za posledicu ima poptuno topljenje kapitala i naravno gomilanje gubitka iznad kapitala u aktivi. Šta je posledica:
ü Poptuno odsustvo potencijala sopstvenog investiranja, kompanija više ne može iz matičnih sredstava zasnovati bilo kakvu poslovnu aktivnost bez pomoći matice;
ü U 2009 i 2010 je zbog enormnih gubitaka se više ne može izračunati održiva stopa rasta komanije, koja je u 2006 iznosila 50.48% u 2007, 21.68% i u 2008, 4.16%.
ü Takodje je intneresantna analiza prelomne tačke rentabiliteta pri postojećoj strukuri troškova, u 2010 iznosi 332 milijarde dinara, što je pri ovoj konstalaciji poslovanja apsolutno nedostižna i nemoguća cifra pokrića troškova i poslovanje bez gubitka
ü Altam Z-Score indeks bankrotstva kaže da je kompanija po svim karakteristikama u zoni bankrotstva i da je od konačnog bankrostva može spasiti investiranje u iznosu od bar 50 milijradi dinara ili 500 miliona eura koliko je kompanija u prethodne tri godine izgubila Ekonomski dodane vrednosti.
Nažalost ovoj kompanije lokalna uprava Smedereva i pored dobre volje i prevelike želje da se ne desi novi stampedo otpuštanja radnika i značajan udar na ekonomiju lokalne samouprave malo može pomoći. Ključ je u Pitsburgu i glavama glavnih ljudi centrale kompanije šta uraditi sa očigledno veoma problematičnom ‘’kćerkom’’.
Pokazatelji kvalitativne finansijske analize:
Trošak pozajmljenog finansijskog kapitala se u ovoj analizi računa kao odnos finansijskih rashoda i salda kratkoročnih i dugoročnih kredita. Obzirom da to da kompanija nema kredita a da su troškovi uglavnom koncentrisani na negativne kursne razlika dobijeni procenat troškova treba zanemariti jer je njegov doprinos ukupnom oprerećenju kapitala minoran. Ostali pokazatelji gde nema cifre su nastali ako rezultat relacija deljenja ili množenja sa nulom pošto kompanija nema kapitala.
Cash flow kompanije
Trošak pozajmljenog finansijskog kapitala se u ovoj analizi računa kao odnos finansijskih rashoda i salda kratkoročnih i dugoročnih kredita. Obzirom da to da kompanija nema kredita a da su troškovi uglavnom koncentrisani na negativne kursne razlika dobijeni procenat troškova treba zanemariti jer je njegov doprinos ukupnom oprerećenju kapitala minoran. Ostali pokazatelji gde nema cifre su nastali ako rezultat relacija deljenja ili množenja sa nulom pošto kompanija nema kapitala.
Cash flow kompanije
Pritisak na Srbiju ce u februaru biti zestok i sinhronizovan. Obuhvatice sirok spektar delovanja od ekonomije,politike do instucija i drustvenih organizacija.
On ce dolaziti od EU ali najekstremnije od SAD.
Ne treba medijski pridavati znacaj tom vec izlizanom kliseu..Vreme radi za Srbiju bez obzira na majske izbore…
Sto u februaru? Ja sam procitao da u Evropi pocinje frka od 20-og marta…
gosn. Mile
22. marta, promenjen kalendar.
Zato sto je potrebno vreme da bi kreirana atmosfera imala puno dejstvo. Zatim sledi epilog i ostavljanje malih vrata za izlaz..kao vid oduska. Kulminacija je zakljucno sa danom zasedanja Evropskog saveta….
Zar neko misli da ce SAD ili Nemacka pristati na poraz nakon jednog mekog neuspeha..
Njihova hitnost je za Srbiju prilika da manevrise…
U slucaju enormnog pritiska na odlazecu vladu ista moze momentalno raspisati izbore ,sto je moj savet. Izbore treba raspisati pre zasedanja Evropskog saveta.
A sto se US steel-a tice, nema razloga za sekiraciju. Kazu ovi nasi na vlasti da ce nekakva DRZAVA da stane iza njih… Prevedeno na srpski – jedan gubitas vise na grbaci poreskog obveznika… Lako je moguce da to bude tacka na i u definitivnom krahu srpske ekonomije.
Zapravo zelja drzave i premijera je besmislena po pitanju US Still-a.
Drzavu ne brine vlasnik ili profit ,drzavu brine njeno zaustavljanje. E sad kako premijer misli da podlozi sve peci u kompaniji ostaje kao velika tajna.
Ja ne vidim drugi nacin osim da se iz budzeta izdvoji novac za sirovine koje ce zelezara da preradi i da se krajnji proizvodi lageruju u magacine…U medjuvremenu da se izdvoje i dodatna sredstva za troskove proizvodnje i plate zapolsenih..
Mozda moje mogucnosti u poimanju realne ekonomije nisu u stanju da sagledaju sve aspekte paklenog plana strucne komisije vlade Srbije ali za pocetak ja ne bi ostrio razanj dok je zec jos u sumi..
Sta ako vlasnik ne zeli da proda zelezaru ,mozda premijer misli da je nacionalizuje. Vlasnik moze da odluci da u istoj gaji pecurke jer ima istorijsko pavo na to .I svako drugo.. Ili premijer misli da primeni to istorijsko iskustvo.
Treba doneti propis da svaki vladin sluzbenik pre nego sto nesto izusti u etar popije casu vode ili pojede jabuku. Mozda ga nakon toga prodje zelja da progovori na lakat..
Najgore od svega je ako neko misli da ovim izjavama „priteze“ nekoga u Pittsburgu jer isti moze da se iznervira i obustavi vracanje kredita sto opet istorijski ne bi bilo prvi put. Doduse to bi finansijski sistem Srbije povuklo pod led ali to bi se desilo pre ili kasnije pa sustinnski nije ni vazan tajming…
Uglavnom ovo moze biti onaj trenutak kad svi volsebno podizu pogled sa bilansa i shvataju da ne postoji glavnica suspstance vec da se sistem odrzava na pozajmici za kamate…
„E sad kako premijer misli da podlozi sve peci u kompaniji ostaje kao velika tajna“
Tajna je i za premijera, al’ ga nista ne kosta da glumi zabrinutost…