KOMPARATIVNA ANALIZA IZVOZA POLJOPRIVREDENIH PROIZVODA ODABRANIH ZEMALJA U 2023 GODINI

Komparativna analiza poljoprivrede odabranih zemalja Evrope (pored Srbije) je pošla od nekoliko pretpostavki:

Osnovni pokazatelji poljoprivrede četiri razivjene evropske zemlje (Holandija, Belgija, Austija i Švajcarska), sa velikim kapitalnim ulaganjima u ovaj sektor;

Poljoprivreda bivših socijalističkih republika (Češka, Mađarska, Rumunija, Bugarska i Srbija), koje je karakterisalo nedovoljna ulaganja u poljoprivredu (poljoprivreda je bila sporedna grana jer je industrijalizacija i kolektivizacija bila okosnica razvoj socijalizma posle drugog svetskog rata) jer je ista smatrana ’’klasnim neprijateljem socijalizma’’ nad njom su sprovođeni ekserimenti ukidanja privatne svojine, unošenje rada i kapitala u zadruge i sl. U Srbiji je bio utvrđen zemljišni maksimum od 10 hektara i može se  reći da je Srbija imala i najliberalniji pristup poljoprivedi naročito početkom sedmadesetih godina uvođenjem tzv ’’zelenog plana’’ modernizacije poljpprivrede kroz kupovinu traktora, mehnizacije, podizanja zasada i sl. I pored toga, slomom socijalističkog uređenja i privatizacije početkom devedesetih poljopriveda se polako oporavljala ali ni izbliza nije dostigla onaj nivo razvijenosti niti pak konkuretnosti kao ista u razvijenim zapadnim ekonomijama (četiri zemlje su uzete prema sličnim kriterijumima, veličine teritorije, obradivog zemljišta i sl-osim Holandija koja je sama po sebi primer kako treba razvijati ovu granu privredu sa ograničenim prirodnim resursima).

Glavna pretpostavka razvoja poljoprivrede su pored kvantitivnih faktora i pokazatelj formiranja ’’Bruto dodate vrednosti’’ po jednom hektaru obradive površine. Drugi značaj pokazatelj je korišćenje poljoprivrednog zemljišta kroz udeo površina pod žitaricama u ukupnim površinama, zatim prinos, spoljnotrgovinska razmena ove grupe poljoprivrednih proizvoda i sl. Smatra se ekstenzivnom poljoprivredom visoko učešće žitarica u realizaciji poljoprivrede, one su između ostalog intermedijarni proizvod za industrijsku preradu i razvoj stočarstva.

Osnovni pokazatelji poljoprivrede u 2023 godini

Prinos žitarica, mereno kao kilogrami po hektaru obradive zemlje, uključuje pšenicu, pirinač, kukuruz, ječam, ovas, raž, proso, sirak, heljdu i mešane žitarice. Podaci o proizvodnji žitarica odnose se samo na useve koji se beru kao suvo zrno. Žitarice koje se beru za seno ili se zelene koriste za hranu, stočnu hranu ili silažu, kao i one koje se koriste za ispašu, nisu uključene. FAO dodeljuje podatke o proizvodnji kalendarskoj godini u kojoj se odvijala većina žetve. Većina useva požnjevenih krajem godine koristi se tokom naredne godine. U tabeli je vidljivo da je efikasnost poljoprivrede u Srbiji 13 puta manja nego u Holandiji a 3 puta manja nego u Austriji i Belgiji.

Osnovni pokazatelji:

Begija, Holandija i Švajcarska u po bruto površini teritorije  najmenje zemlje u analiziranoj grupi. Ovetri zemlje imaja površinu gotovo kao Srbija koja se smatra jednom od manjih zemalja EU. Od ukupne površine ukupno poljoprivredno zemljište (difinisano kao poljoprivrednim zemljištem se smatra plodno obradivo tlo ili zemljište, koje se može obrađivati plugom i na kome se mogu uzgajati usevi. Čine ga njive, pašnjaci, vinogradi, voćnjaci i vrtovi-parkovi).

Obradivo zemlište je ono zemljište koje se kultiviše plugom i na kome se gaje usevi). Švajcarska i Holandija zbog reljefa i pedoloških karakterisitka nema značajno učešće obradivog u poljoprivrednom zemljištu u odnosu na druge posmatrane zemlje. Blizu ove konstatcije iz sličnih razloga je i Austrija. Srbija ima povoljan odnos obradivo i poljoprivrednog zemljišta, 2,5 miliona hektara plus dobre i pogodne klimatske uslove. U sličnom odnosu je i Češka, dok je Mađarska zbog reljefa u daleko povoljnojem odnosu obradivog i poljoprivrednog zemljišta. Sledeća kakrekterisitka su površine pod žitaricama. Prinos po hektaru žitarica je već kvalitativni pokazetlj razvoja poljoprivrede i kapitalizacije iste. Sve bivše socijalističke zemlje su u sličnom položaju. Petogodišnji prosek prinosa je značajno veći u razvijenim zemljama, 7-8,5 tona u proseku.

Krucijalni pokazatelj nivoa razvoja poljoprivrede je  bruto dodata vrednost po jednom hektaru obradive površine. Odnosno koliko jedan hektar u proseku odbaci novostvorene vrednosti.

Tu su podaci za bivše socijalističke zemlje u onosu na razvijene gotovo porazni. Po hektaru obradivog zemljišta, Holandija ima preko 13,8 hiljada eura godišnji prinos bruto dodate vrednosti (prihod minus intermedijarna potrošnja) po jednom hektaru. U isto vreme, Srbija po jednom hetaru obradive površine (njive, bašte i drugo obradivo zemljište ima bruto dodatu vrednostu od jedva hiljadu evra ili manje od 100 eura mesečno, ostale socijalističke zemlje još i manje, osim Češke). Druga zemlja po bruto dodatoj vrenosti poljoprivrede svedene na hektar površine je Švajcarska sa preko 11 hiljada eura bruto dodate vrednosti. Belgija i Austrija su na nivou od 3,3 hiljade dolara bruto dodate vrednosti. Ovi pokazatelji najbolje potvrđuju davno sročenu izreku ’’bogat seljak,  bogata i država’’.

Sledeći važan parametar razvoja poljoprivrede je spoljnotrgvinska razmena, odnosno finansijski efekti izvoza kao i tehnološka struktura-da li proizodi višeg stepena obrade sa visokom dodatom vrednošću ili tehnološki jednostavni (izvoz u sirovom neperađenom stanju, primer žitarice)

Izvoz poljoprivrednih proizvoda odabranih zemalja Evrope

Srbija od posmatranih zemalja je u inferiornom položaju po ukupnom izvozu i to izvoz poljoprivrednih dobara. Posebno zavređuje pažnu izvoz žitarica. Najmanji izvoz u apsolutnom i reltivnom iznosu imaju Holandija, Belgija i Austrija (Švjcarska se ne poredi obzirom na nepovoljne klimatske uslove za proizvodnju), dominiraju kod izvoza razvijenih zemalja tehnološki obrađeni poljoprivredni proizvodi. Jedan od dominantnih izvoznih proizvoda je sir, kod razvijenih zemalja, kao i dodaci za stočnu hranu (premiksi, složene komponente i sl) i hrana za kućne ljubimce. Meso je tadođe  značajan izvozni proizvod, naročito pileće meso domaćih sorti. Oni proizvodi gde je Srbija u potpuno inferiornom položaju a gde ima sve uslove su pre svega kod voća, povrća, godeđeg i svinjskog mesa i ostalih prehrambenih proizvoda. Posebno je intesantan podatak o proizvodnji i izvozu cveća kod Holandije. Razumljivo jer su privatizacijom uništene svi veliki prehrambeni sistemi (Servo Mihalj, Srbijanka, Budimka, 29.novembar i sl.) koji su imali značajne izvozne kapacitete. Gotovo svako veće mesto je imalo mesnu industriju, preradu voća i povrća i sl. Najveći deo kapaciteta prihrambene industrije je devastiran ili uništen. Uvozni lobi i politika cena prete da polako zatvaraju i tovilišta. Broj goveda se rapidno smanjuje, broj svinja se za nekoliko godina smanjio za trećinu, poljoprivredna politike i uloga države je ekstenzivna bez jasne strategije razvoja niti pak jasno devinisanih srednjoročnih mera (za obnovu govedarstva je neophodno bar nekoliko godina). Kvote za izvoz junetine se ne iskoriste ni 10% od odobrenih od strane Evropske unije.

Srbija definitivno mora promeniti državnu strategiju u oblasti poljoprivrede. Organizacija i ukurpnjavanje proizvođača naročito kod voća i povrća doprinose da se pregovaračka snaga kod grosista značajno ojača u odnosu na individualni pristup. Organizacija tržišta po principu razvoja nacionalnih veletržnica i njihova decentralizacija po regionima. Razvoj veletržnica će imati izuzetno povoljne uslove za razvoj pre svega proizvodnje i trgovine voćem i povrćem, upravljnaje lancima snabdevanja će usloviti daleko povoljnije cene roba kako u marketima tako i na pijacama (što je iskustvo zemalja sa razvijenim sistem veletržnica potvrdilo).

Veletržnicа je, pre svegа, logistički centаr koji tehnološkim kаrаkteristikаmа omogućuje plаsmаn robа nа veliko u sklаdu sа veterinаrsko-sаnitаrnim stаndаrdimа. Osim togа, kаo mesto velikog obrtа, veletržnicа diktirа interne polise kvаlitetа, podstiče udruživаnje i kooperаciju proizvođаčа, pospešuje produktivnost i konkurentnost svih učesnikа koji nа njoj posluju. Modernа veletržicа podrаzumevа infrаstrukturu zа dopremu, čuvаnje i distribuciju poljoprivrednih robа i proizvodа. Mаli proizvođаči ne uspevаju dа se uključe u tržišni lаnаc, а stаndаrdi bezbednosti i kvаlitetа hrаne veomа su slаbo prisutni u sektoru voćа i povrćа. Veletržnicа je mesto nа kojem se ti stаndаrdi sprovode i prihvаtаju, jer njih ne može dа uvede ni jedаn pojedinаc, već su potrebnа jаkа tržišnа udruženjа ili subjekti sа znаtnim udelom nа tržištu. Znаčаjаn fаktor privlаčenjа kupаcа je аsortimаn robe kojа se nudi. Privlаčnost buduće Veletržnice predstаvljаju usluge čuvаnjа i prodаje robe, prevoz robe do kupаcа, ugovаrаnje poslovа, obezbeđenje robe, poboljšаnje uslovа rаdа, sortirаnje i pаkovаnje robe i stаlnа prisutnost Veletržnice u medijimа. Ključnа promenа kojа se očekuje grаdnjom novih kаpаcitetа je podizаnje ukupnog kvаlitetа ponude.