KAMATNE STOPE – DAMOKLOV MAČ PRIVREDI I STANOVNIŠTVU

Izjave u predizbornim kampanjama (sada aktuelnog predsednika Srbije) da su se banke ogrešile o gradjane i privredu i da država to mora da ispravi“ je više nego tačna konstatacije i više nego potrebna operacija. Medjutim da li je to kratkoročno moguće, to je već sasvim drugo pitanje i druga priča. Prema svi raspoloživim podacima o kretanju osnovnih monetarnih pokazatelja u Srbiji nažalost i pored preke potrebe to  nije moguće na kratki rok. Zašto, pokušaćemo da argumentovano pokažemo u nastavku teksta.

Prvo treba izvesti nekoliko ključnih pokazatelja. Jedan je zaduženost privrede, korišćenje kredita i plaćanje kamata za iste od strane privrede od 2006-2010 i delimično 2011 godine prema podacima završnih računa samo privrednih društava u Srbiji (prosečan broj obradjenih bilansa je oko 90,000 na godišnjem nivou,

Izvor: Podaci završnih računa privrede razne godine

Privreda je za 5 godina (bez 2011 koja uskoro treba da bude obradjena) izdvojila za kamate i negativne kursne razlike 21,5 milijardi eura. U 2011, obzirom na zaduženje  privrede vrlo je očekivano da troškovi finansiranja budu na nivou od 5-5,5 milijardi eura, što znači da j privreda u analiziranom periodu platila bankama ukupno oko 27 milijardi eura. Toliko je prihod banaka samo od privrede, i to naplaćen. Kada se tome doda i stanovništvo, onda je prihod banaka  na godišnjem nivou kreće oko 7,5 milijardi eura.  Prihodi banaka od kamata su jednaki budžetskoj potrošnji republike Srbije.

Postavalja se pitanje da li su banke toliko jake i moćne da mogu difinisati poslovnu politiku poptuno autonomno. Odgovor je ne. Pravila poslovanja banaka je definisala Narodna banka Srbije i ona se ukratko ogledaju u sledećem.
Osnovni pokazatelji poslovanja banaka 

Banka je dužna da obim svog poslovanja uskladi tako da obezbedi da:

• kapital banke uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti iznosa od 10.000.000 evra prema zvaničnom srednjem kursu; 
• odnos između kapitala i rizične aktive (pokazatelj adekvatnosti kapitala) bude održavan na nivou koji nije niži od 12%; 
• izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala banke, odnosno 5% prema licima povezanim sa bankom; 
• ukupna izloženost prema licima povezanim s bankom ne bude veća od 20% kapitala banke; 
• zbir svih velikih izloženosti, uključujući i izloženost prema licima povezanim s bankom, ne bude veći od od 400% kapitala banke (velikom izloženošću se smatra izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala banke); 
• ulaganje banke u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru ne bude veće od 10% njenog kapitala; 
• zbir ulaganja banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i ulaganja u osnovna sredstva banke ne bude veći od 60% kapitala banke; 
• odnos između likvidnih potraživanja i obaveza (pokazatelj likvidnosti) bude održavan tako da iznosi najmanje 1,0 kao prosek za sve radne dane u mesecu, da ne bude manji od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana i da na kraju svakog radnog dana bude najmanje 0,8; 
• odnos između devizne aktive i pasive bude održavan tako da ukupna otvorena devizna pozicija banke na kraju svakog radnog dana ne bude veća od 10% kapitala banke.

Politika kamatnih stopa:

Jedna od osnovnih  segmenata ekonomske politike je politika kamatnih stopa. Kamatnu stopu na finansijskom tržištu definiše Narodna banka preko tzv. Referentne kamatne stopa. Ona se može definisati na sledeći način:

Referentna kamatna stopa u postupku sprovođenja monetarne politike ima ulogu signalizirajuće kamatne stope, kao i ulogu polazne kamatne stope, pošto se visina osnovnih kamatnih stopa na novčanom tržištu, odnosno koridor kamatnih stopa, utvrđuje prema visini te kamatne stope. Referentna kamatna stopa je najviša, odnosno najniža kamatna stopa koju Narodna banka Srbije primenjuje u postupku sprovođenja repo transakcija prodaje, odnosno kupovine hartija od vrednosti, s ročnošću od dve nedelje (od 12 do 16 dana). Visina referentne kamatne stope utvrđena je Odlukom o utvrđivanju referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.

Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije po godinama:

Izvor:nbs.rs/kamatne stope/

Od 2006 godine kada je NBS sa politike upravljanja deviznim kursom kao nominalnim sidrom u kontroli inflacije prešla na upravljnja kamatnim stopama kao novi model monetarne politike uz formiranje referentne kamatne stope na dvonedeljne repo oprecije Narodne banke (2W operacije), referentna kamatna stopa predstavlja reper za formiranje ostalih kamatnih stopa. E sada, javlja se tzv. Urpavljanje portfoliom od strane banaka i ako je moguće da banke  u politici plasmana kupe hartije od vrednosti  Narodne banke (uz to im ona recimo u 2008 godini plati kamatu na godišnjem nivou od 17,75% nije moguće onda očekivati da plasmani privredi i stanovništvu budu ispod tog nivoa. To je odgovor i na pitanje da li država može da ograniči banke da smanje kamatu na tržištu novca. Pa onda treba centralna monetarna institucija da smanji referentnu kamatnu stopu, ali je strah od inflacije preveliki jer se na  taj način upravlja ponudom i tražnjom novca i definiše količina novca u opticaju. Nije očekivano da refernenta kamatna stopa u ovim uslovima bude na relano negativnom nivou.  Drugo je pitanje zašto  Srbija ima jednu od najviših referentnih kamatnih stopa na svetu.

Zemlje sa najnižom i najvišom rerentntom kamatnom stopom

www.cia.gov/publication/

Šta je još uočljivo? Veliki broj zemalja koje imaju veoma nisku referentnu kamatnu stopu imaju nižu stopu od stope inflacije. Očigledno je potreba za privrednim rastom, a ne ograničenjem tražnje kredita i strah od inflacije  prevagnula u monetarnoj politici  analiziranih zemalja. Srbija se nalazi na 129 mestu od 145 analiziranih zemalja sa najvišom referentnom kamatnom stopom.

Prema tome, sve ovo što se dešava na fiansijskom tržištu inicirano je politikom Centralne banke. Tu leži  odgovor na pitanje da li je moguće smanjiti kamate. Adminstrativnim merama sigurno ne (pogledati rad istog autora na www.makroekonomija.org ‘’Posledice povlačenja kapitala iz Srbije’’) jer su posledice povlačenja kapitala iz Srbije daleksežne i praktično za privredu fatalne. Drugo je pitanje zašto privreda dominanto obrtni kapital finansira pozajmljenim izvorima (autor ovog teksta je to istakao u posebnoj studiji radjenoj za potrebe Privredne komore Srbije).