GRČKI DUG – PARADIGMA NOVOG EKONOMSKOG PORETKA

Svakodnevno nas mediji obaveštavaju da Grčka ovih dana bije bitku za svoj ekonomski, politički pa se čak slobodno može reći i socijalni opstanak. Ova zemlja je u dužničkom ropstvu godinama (verovatno nema čoveka u Srbiji srednjih godina i stariji  koji nije od svojih roditelja ili bilo kog drugog u detinjstvu još čuo čuvenu rečenicu ’’dužan ko Grčka’’),medjutim ovoga puta situacija sa ovom zemljom je više nego alarmantna. Kreditori mogu ukoliko žele (a sva je prilika da su na to spremni) da ovu zemlju slikovito rečeno jednim ’’pritiskom na dugme’’ zaustavljanja daljeg transfera novca vratiti je u srednji vek. Od Grčke se traži striktno poštovanje rokova vraćanja dospelih obaveza, uz smanjenje ili ukidanje daljeg dotoka kapitala, što ovu zemlju suočava sa brutalnom činjenicom da joj nema spasa finansijski gledano. Šta se dešava sa ovom zemljom i zašto se našla definitivno u kandžama dužničkog ropstva verovatno bi malo detaljnija analiza pokazala. Zemlja je definitivno decenijama unazad imala vrlo neodgovornu i nedomaćinsku vlast (uostalom kao i Srbija od 2000. godine), koja je produkovala javašluk, finansijsku nedisciplinu, nisku naplatu poreza, finansiranje projekata bez bilo kakve smislene ekonomsko-finansijske analize i sl. Ko je samo jednom bio u ovoj zemlji (a barem 2/3 Srba jeste sigurno na letovanju bar) mogao je da se uveri u ove konstatacije. Enormni rast gradjevinske aktivnosti u bilo kom selu ili gradiću na čuvenom Halkidikiju se u to mogao uveriti. Razvoj turizma na čemu je Grčka zaista mnogo uradila predhodnih decenija je od malih sela napravio velelepne tustističke distinacije. Vile, hoteli i sl. su nicali kao pečurke, u tim naseljima posle kraja septembra praktično više niko ne živi do kraja maja. Akumulaciju za ekspanziju razvoja turizma poslednjih desetak godina sigurno sama turistička privreda nije mogla da stvori. Sa druge strane vlasnicima tih vila i apartmana je to često jedini izvoz prihoda i oni praktično žive od toga koliko će novca uzeti srpskim, makedonskim i poslednjih par godina ruskim turistima za tri meseca aktivne sezone. Da se ne govori o tome da je poreska disciplina na najnižem mogućem nivou. Grčka decenijama živi znatno iznad svojih mogućnosti jer ima konstatnan trgovinski deficit u razmeni sa svetom (prosečno oko 30 milijardi dolara godišnje, zemlja izvozi samo oko 14% GDP računatog po kupovnoj snazi i to je zemlja koja uz Srbiju ima najmanje učešće izvoza u GDP u Evropi. Obzorom na zonu evra, nemoguće je prilagoditi potrošnju kroz inflatorni porez, prihodi od usluga nisu u funckiji jačanja devizne pozicije kao kod zemalja kojie imaju nacionalnu valutu. Gradnja drugih infrastrukturnih projekata (mreže autoputeva i sl) je takodje finansiran zaduženjima (emitovanjem dugoročnih obveznica države ili pak dugoročnim kreditima)

Da bi se bolje objasnila trenutna situacija biće prezentirani osnivni podaci o stanju grčkog duga.

Ukupan grčki dug je neverovantih 423 milijarde evra. Direktan dug vlade je preko 266 milijardi evra. Ne treba biti previše finansijski pismen pa zaključiti da je ovaj dug nemoguće sanirati sa privredom kakva je Grčka i sa fisklanim potencijalima grčke ekonomije.

Veoma je interesantno pogledati sledeće grafikone:

Dug Grčke vlade se smanjuje od 2008 do prvog kvartala 2012 godine posle prvog ciklusa otplate grčkih ranijih dugova (prvog ciklusa ’’razduživanja’’). Grčka vlada se nakadno samo za nepune tri godine zadužila novih gotovo 100 mlrd eura. To govori  o složenosti Grčke krize i nemogućnosti da ova zemlja opstane sa ovim tempom finansijskog iscrpljivanja

Sledeći grafikon još plastičnije objašnjava trenutnu situaciju: u milionima eura

Sav paradoks Grčke dužničke krize se vidi na ovom grafikonu. Na kraju 2008 godine i u toku 2009 Grčka je imala dug po osnovu izdatih obveznica za 200 mlrd eura. Dugoročni i kratkoročni krediti su bili zanemarljivi i iznosili su tek  desetak milijardi eura. Medjutim, smanjenje zaduženja u obveznicama pokreće trend zaduženja po kreditima, što znači da je grčka vlada samo zamenila jedan oblik duga sa drugim. Rapidan rast kredita od početka 2010 korespondira sa padom zaduženja po osnovu emitovnaih obveznica. Grčka je kredite uzimala u cilju saniranja obaveza po osnovu emitovanih obveznica, obzirom da nova emisija nije bila moguuća zbog potpune nelikvidnosti grčkog budžeta. Prema tome, ukupan dug grčke vlade je na kraju 2014 komponovan od 40 milijardi emitovanih obveznica i 230 milijardi kredita (mahom dugoročnog) koji dospeva na naplatu.

Pre svega nemoguće je da Grčka opstane finansijski ukoliko ovaj aktuelni dug ne refinansira novim zaduženjem. Takodje je nemoguće da ova zemlja finansijski opstane bez pomoći kreditora i naravno da je opšti zaključak da ova zemlje se verovatno dugi niz decenija izvuče iz dužničkog ropstva. Oporavak ekonomije u ovim uslovima je takodje nemoguć i naravno da ova vlada mora da razmotri sve aspekte nove arhitekture duga.

Dugovi Centralne banke Grčke i poslovnih banaka su takoje veoma veliki i neodrživi. Dugovi ostalih sektora (preduzeća i stanovništva) su oko 200 milijardi eura. Grčka vlada duguje i preko 23 milijrade eura domaćim finansijskim istitucijama. U ovom trenutku nagomilane dugove ne može finansirati ni mnogo moćnija ekonomija od Grčke.

Ako se u fokus stavi spoljni dug Španije, vidi se da je Španija preko 4 puta zaduženija od Grčke, ali nema bar se ne piše, tako velikih pritisaka. Španska privreda je doduše mnogo više izvozno orijentisana, ima pozitiva bilans robe i usluga za razliku od Grčke. Španija takodje ima daleko manje zadužnje ostalih sektora od Grčke.

Da li Grčka tenutno plaća cenu izbora levičarske vlade koja je izbore dobila na tvrdnji da će prestati da finansira obaveze preko granice koja obara standard stnovništva. Da li Ciprasova poseta Rusiji u dva maha kao i okretanje protiv ekonomske i političke grupacije kojoj pripada decenijama ima za rezultat osvetu kreditora (medjunarodnih istitucija i vlada). U svakom slučaju nastavak ovakvih tendencija ovu zemlju praktično dovode u  potpuni finansijski i ekonomski kolaps. Restruktuiranje duga takodje ne može dugoročno dati nikakav opipljivi rezulta osim kupovine vremena.

Šta je rešenje? Grčka ga nema, kreditori mogu da optišu deo duga (što u ovom trenutku niko nije voljan da razgovara) ili pak  kraj jedne evropske balade da se živi mnogo lagodnije nego što mogućnosti dozvoljavaju. Ceh će platiti oni koji su tome najmanje doprineli. Uostalom tako je uvek kroz istoriju.

 

Spoljni dug Španije u 2014 godini

Centralna banka Španije