GRANICE RASTA

Davne 1972 godine grupa stručnjaka sa MIT-a ovjavila je studiju o granicama rsta svetske ekonomije u 21.veku. Naravna da smela prognoza ekonomskih i socijalnih kretanja u budućnosti ne bi značano uticala na javno mnjenje ) sve bi se svelo na fututistička predvidjanja ili kako se to u ovom vremenu naziva ‘’teorija zavere’’ da 2010 godine grupa naučnika sa univerziteta u Melburnu nije sprovela opsežna istraživanja o ostvarivanju navednih scenarija do 2010 godine.

Nova istraživanja govore da se bližimo kolapsu

Više od četiri decenije nakon što je knjiga objavljena, prognoze „Granica rasta“ dokazane su novim istraživanjem pod vodjstvom australijskog naučnika Grahama Turnera. Očekujte da će se uskoro početi pokazivati rani stadijumi globalnog urušavanja. Knjiga iz 1972. godine „Granice rasta“, koja je predviđala da će se naša civilizacija verovatno urušiti nekada u 21. veku , kritikovana  je kao fantazija sudnjega dana od trenutka kada je objavljena.

Istraživanje Univerziteta iz Melburna je utvrdilo da su, posmatrano četrdeset godina kasnije, prognoze knjige tačne. Ako nastavimo istim putem, zaključci iz  knjiga predviđaju  da će rani stadijumi globalnog kolapsa nastupiti brzo.

„Granice rasta“ objavio je think-tank Rimski klub. Istraživački tim MIT-a (Massachusetts Institute of Technology) u kojem su bili supružnici Donella i Dennis Meadows, uradili složeni računarski softver koje prati svetsku ekonomiju i životnu sredinu. Nazvan je World3 i bio je zadnji krik tehnologije u to doba.

Ovi modeli su pravljeni na osnovu deset različitih varijabli, kao što su razvoj industrije, proizvodnja hrane, zagađenje, ili rast stanovništva. Četiri modela su izazvala veliku pažnju javnosti:

• „Sve po starom“ – Business as usual (BAU) -> Sve se nastavlja po trenutnim trendovima, predviđa se kolaps zbog nedostatka resursa
• „Sve po starom 2“ – Business as usual 2 (BAU2) -> Sve se nastavlja po starom, predviđa se kolaps zbog zagađenja okoline (klimatskih promena)
•  „Obimna tehnologija“ – Comprehensive technology (CT) -> Cene novih tehnologija dovode do pada, ali ne potpunog kolapsa
• „Stabilan svet“ – Stabilized world (SW) -> Svetska populacija se stabilizuje, i to sa visokim životnim standardom

„Sve po starom“

Zadatak je bio vrlo ambiciozan. Tim je pratio industrijalizaciju, populaciju, hranu, upotrebu resursa i zagađenje. Modelirali su podatke do 1970. godine i onda su razvili nekoliko scenarija do 2100. godine, zavisno o tome hoće li čovečanstvo preduzeti ozbiljne korake kada su u pitanju problemi životne sredine i resursa. Ako se to ne bi dogodilo, model je predviđao „dosezanje krajnje tačke i urušavanje“ – u ekonomiji, životnoj sredini i populaciji – pre 2070. godine. To su nazvali scenarijem „business as usual“ (sve po starom).

Centralna teza knjige, koja je vrlo kritikovana od tada pa na dalje, bila je da je „Zemlja ograničena“ i da će težnja za neograničenim rastom u populaciji, materijalnim dobrima i slično jednoga dana dovesti do sloma.

Jesu li bili u pravu? Analiza stanja posle 40 godina. doktora Graham Turner koji je prikupio podatke Ujedinjenih nacija (njegovih sektora za ekonomska i socijalna pitanja, UNESCO-a, organizacije za hranu i poljoprivredu i UN-ovog statističkih godišnjaka). Proverili su i podatke američkog nacionalnog biroa za okeane i atmosferu, statističke izveštaje naftne kompanije British Petroleum i druge izvore. Podaci su upoređeni sa scenarijima „Granica rasta“.

Rezultati su pokazali da svet blisko prati scenarij „business as usual„. Podaci se ne poklapaju s ostalim scenarijima.

Ovi grafikoni pokazuju podatke iz realnog sveta (prvi su uzeti iz rada MIT-a, a zatim su uzeti i ovi iz istraživanja) i oni ocrtavaju punu liniju. Isprekidana linija pokazuje scenarij „business as usual“ iz „Granica rasta“ sve do 2100. godine. Do 2010. godine podaci šokantno nalikuju onima iz prognoze ove knjige.

Slika 1. Scenario LTG BAU (Standard Run) (isprekidane linije) u poređenju sa istorijskim podacima od 1970. do 2010. (pune linije)—za demografske varijable: stanovništvo, gruba stopa nataliteta, gruba stopa smrtnosti; za varijable ekonomske proizvodnje: industrijska proizvodnja po glavi stanovnika, hrana po glavi stanovnika, usluge po glavi stanovnika (go kriva: struja p.c.; niže krive: stope pismenosti za odrasle i omladinu [najniža kriva podataka]); za varijable životne sredine: globalno trajno zagađenje deo preostalih neobnovljivih resursa (gornja kriva koristi gornju granicu od 150.000 EJ za krajnje energetske resurse; donja kriva koristi donja granica od 60.000 EJ [Turner 2008]).

Grafovi su preuzeti s web stranica Universiteta  u Melburnu na kojima je objavljeno istraživanje Grahama Turnera. Pune linije predstavljaju prikaz stvarnih podataka o kretanjima ekonomije, zagađenja i populacije, a isprekidane linije predstavljaju „business as usual“ prognozu iz knjige „Granice rasta“.

Kako su objasnili istraživači sa MIT-a 1972. godine, prema tom scenariju će porast populacije i potražnje za materijalnim bogatstvom rezultirati većim industrijskim outputom i zagađenjem. Grafikoni pokazuju da se ovo uistinu događa. Resursi se koriste rapidno, zagađenje raste, industrijski proizvod i potrošnja hrane po glavi stanovnika rastu. Populacija raste vrlo brzo.

Za sada, „Granice rasta“ se poklapaju sa stvarnošću.

Šta nam sledi?

Prema ovoj knjizi, kako bi se nahranio kontinuirani rast industrijskih proizvoda mora se događati stalno povećanje upotrebe resursa. Ali je eksploatacija  resursa poskupela zato što se oni troše. Kako se sve više kapitala koristi za izvlačenje sirovina, industrijski proizvod po stanovniku počinje padati – prema knjizi, od 2015. godine.

Povećavanje smrtnosti zbog sakaćenja obrazovanja i zdravstva

Kako se zagađenje gomila i pada ulaganje u poljoprivredu, proizvodnja hrane per capita takođe pada. Režu se izdavanja za zdravstvo i obrazovanje i to u kombinaciji dovodi do porasta smrtnosti od 2020. godine na dalje. Svetska populacija počinje se smanjivati 2030. godine za pola milijarde ljudi po deceniji. Uslovi života padaju na nivo sličan onome iz 1900. godine.

Prema knjizi je za svetski kolaps odgovorno iscrpljivanje resursa. Ipak, „Granice rasta“ uračunavaju kao faktor ove havarije i povećano zagađenje, uključujući i klimatske promene. Knjiga upozorava na emisije ugljen dioksida koje bi mogle imati „uticaj na klimu“ putem „zagrevanja atmosfere“.

Kako grafikoni pokazuju, istraživanje Unjiverziteta u Melburnu nije pronašlo dokaze urušavanja u 2010. godine (iako se u nekim područjima rasta već beleži stagnacija). Ali u „Granicama rasta“ efekti će proraditi između 2015. i 2030. godine.

Vrhunac eksploatacije nafte se već dogodio

Prvi stadijum pada su već  počeli. Globalna finansijska kriza 2007. i 2008. godine i ekonomsko urušavanje koje je u toku, moglo bi biti znakom raspada koji se događa zbog ograničenosti resursa. Trka za materijalnim bogatstvom doprinela je neodrživim nivoima duga, sa rastom socijalnih nejednakosti i rasta Gini koeficijenta, sa  iznenadnim porastom cena i nafte koji doprinose bankrotima – i globalnoj ekonomskoj krizi.

Problem naftnog vrhunca je kritičan. Mnogi nezavisni istraživači su zaključili da je „laka“ konvencionalna proizvodnja nafte prešla svoj vrhunac. Čak i konzervativna Međunarodna energetska agencija je upozorila na taj vrhunac.

Vrhunac eksploatacije nafte ne znači da je kolaps svetske ekonomije, životne sredine i populacije sigurna stvar. Niti se tvrdi da će se budućnost odvijati baš onako kako su istraživači MIT-a predvideli 1972. godine. Ratovi bi mogli izbiti najvećoj meri zbog resursa; a moglo bi nam se dogoditi i da dobijemo stvarne globalne lidere koji bi vodili računa o životnoj sredini . I jedno I drugo bi moglo dramatično uticati na ove putanje. Za sada putanja do 2010 pokazuje da su autori studije bili  više nego u pravu.

Novije istraživanje je urađeno od strane Gaje Herington, vodeća analitičarke rizika za Severnu i Južnu Ameriku iz kompanije KMPG u svom magistarskom radu odbranjenog na Harvardskom univerzitetu[1] Svoj rad je završila 2020. godine, i objavila u naučnom časopisu „Yale Journal of Industrial Ecology“. Cilj je bio da se utvrdi u kojoj meri su empirijski podaci usklađeni sa scenarijima Svet3-03 (u daljem tekstu „Svet 3“). Sakupiljeni su podavi iz raznih baza podataka, uključujući Ujedinjene nacije i Svetsku banku. Ovi podaci su bili pokazatelji kretanja koji su predstavljeni kao deset varijabli: stanovništvo, fertilitet (natalitet), mortalitet (smrt stopa), industrijska proizvodnja po glavi stanovnika (p.c.), hrana p.c., usluge p.c., neobnovljivi resursi, trajno zagađenje, dobrobit ljudi i EF. Skicirani  podatci zajedno sa četiri Vorld3 scenariji: BAU, BAU2, CT i SV. Ovo su bili ekvivalenti knjige LtG iz 2004 tri scenarija u Tarnerovom ranijem radu, plus BAU2.

Pretpostavke na kojima se zasniva svaki scenario razlikuju se u tehnološkim, društvenim ili uslovima promene u resursima. Uzrok opadanja, varira od privremenog pada do društvenog kolapsa, takođe se razlikuje za svaki scenario.

Prema mišljenju autorke, verovatni budući scenario   je mešavina CT i BAU2. U ovom scenariju, društvo će ostati na trenutnom putu koji je mešavina napretka  u širenju postojećih modela sa tehnologijama koje su  iza koncepta „zelenog rasta“. Prirodni neobnovljivi resursi će se dalje iscrpljivati, a zagađenje u celosti manifestacije kontaminacije, toksičnosti i klimatskih promena postaće sve veće problem. Hitni problemi predstavljaju priliku onima koji su u stanju da iskoriste

njih (koji nisu nužno oni koji su najviše pogođeni). Prema tome, videćemo inovacije bez presedana u oblastima kao što su obnovljivi izvori energije, smanjenje zagađenja, drugačija kombinacija resursa rasta efikasnost, poljoprivredne prakse i otpornost na katastrofe, iako ne toliko kao u pretpostavke na kojima se zasniva CT. Ove tehnologije će imati velike troškove. To su oni troškovi koji  uzrokuju pad u CT, ali zato što Svet3 nema faktor distribucije, u scenariju podjednako ih snosi svaki čovek. Mišljenje je da se to neće dogoditi u stvarnom svetu.

Usred velike nejednakosti prihoda i bogatstva, mešavina CT i BAU2 će to značiti negativni uticaji zagađenja na vodu i snabdevanje hranom, zdravlje ljudi i vremenske prilike ali po mišljenju autorke, biće u velikoj meri pošteđeni oni koji sebi mogu priuštiti tehnološka rešenja, a snosiće uglavnom oni koji ne mogu. U suštini, , očekivana je  mešavina ta dva scenariji. Mišljenje  da će neki od nas doživeti CT u budućnosti, dok će drugi doživeti onaj BAU2.

Šta ako pratimo CT?

Neki bi mogli pretpostaviti da uopšte ne postoji mešavina između BAU2 i CT, i tvrdimo da pratimo CT, što će postati očigledno u narednom period godine kada novi podaci pokazuju najbližu usklađenost sa CT umesto BAU2.

„Svi ćemo biti dobro samo sa privremenim padom nivoa blagostanja oko 2050.” Mogao bih da istaknem da su pretpostavke u osnovi CT scenarija veoma optimističan s obzirom na istorijske pokazatelje. Na primer, CT pretpostavlja tehnološki napredak stope od 4% godišnje što bi, između ostalog, trebalo da dovede do smanjenja zagađenja emisije od 10% od vrednosti iz 2000. do 2020. i 48% do 2040.  

U poređenju sa našim rekordom u smanjenju globalne emisije CO2, CT

pretpostavke  se ne čine nerealnim. Međutim, činjenica je da se tehnološki razvoj se sve ubrzava, a bum solarne tehnologije ili proboj nuklearne fuzije je iza ugla da potpuno promeni našu putanju.

Mogli bismo dugo da idemo napred-nazad sa našim argumentima, od kojih nijedna bi promenilo činjenicu da je budućnost neizvesna. Možda bi bilo vredno istražiti da li je inkorporacija efekta distribucije poboljšava model. S obzirom na najveću nejednakost u prihodima i bogatstvu u svetu,  Interpretacija   CT i BAU2 kao najprikladnije, jer će se oba scenarija odigrati u narednih nekoliko decenija; visokotehnološka rešenja i umereni pad blagostanja CT zadesiće bogate, dok će posledice krize zagađenja i kolapsa u životu standarde BAU2 snosiće uglavnom siromašni.

Da li je savremni svet dostigao makismalne mogućnosti rasta i da li sleduju decenije stagnacije, pada društvenog blagostanja i  pogoršanje postojećih socijalnih i društvenih pogodnosti. Svet se sada nalazi na opasnoj tački razvoja pre svega jer: izražena nejednakost i preraspodela dohotka su doveli do takve preraspodele da se uticaj srednje klase na ukupna društvena zbivanja značajno smanjuje. Rast zasnovan na potrošnji je dosegao gorenje granice, emisija novca takođe,i pored svega verovatno najupečatljiviji rizik po dalju svetsku ekonomiju je stanje duga. Enormni rast dugova preti da parališe svdetku ekonomiju.

Ipak, preveliki je rizik procenjivati da li je i u kom obimu svet iscpeo sve moguće mogućnosti rasta. Godine pre nama, i pored čini se veoma argumentovanih činjenica i nalaza, autora koji su se bavili ovom problematikom ne mnogu sagledati sa ove vremenske distance gde će naredne tehnološke revolucije dovesti svet i u kom obliku će i kako funkcionisati.

---

[1] https://nrs.harvard.edu/URN-3:HUL.INSTREPOS:37364868; Update to Limits to Growth: Comparing the World3 Model With Empirical Data,