GINI KOEFICIJENT – KOMPARATIVNA ANALIZA

Istraživanje ekonomomske nejednakosti  predstavlja veoma zahtevan i mukotrpan posao. Ekonomska nejednakost je imanentno svojstvo neoliberalnog kapitalizma, odnosno modela privrednih, ekonomomskih i državnih reformi  u zemljama u tranziciji od državno-socijalističkih ka tržišnim privredama.  U ranijem tekstu na makroekonomiji (videti ‘’Globalizacija i standard-nestandardan pogled’’) izvršen je pokušaj analize raspodele društvenog bogatstva i novostvorene vrednosti na rad i kapital. Najveći broj analiziranih zemalja je imao stagnatno kretanje zarada u realnom iznosu dok je profit rastao po eksponencijalnoj liniji u analiziranom petnaestogodišnjem periodu. Ovaj rad predstavlja svojevrstan nastavak kroz analizu raspodele dohotka i ekonomske nejednakosti.

Merenje ekonomskih nejednakosti

Ekonomska nejednakost nije isto što i siromaštvo. Siromaštvo svakako podrazumeva postojanje ekonomskih nejednakosti između onih koji jesu i onih koji nisu siromašni, bez obzira na koji način se definiše siromaštvo (kao novčana sredstva ispod određene linije, životni standard ispod minimalno zadovoljavajućeg i sl.). Međutim, ekonomske nejednakosti podrazumevaju nejednakosti u prihodima, ili drugim ekonomskim resursima u okviru celokupne populacije. Merenje nejednakosti ne zavisi od toga gde je postavljena granica prihoda (medijana, prosečna plata, potrošačka korpa, linija apsolutnog siromaštva itd.) niti od toga koliki je procenat siromašnih. Jedno društvo može imati isti nivo siromaštva i različite nivoe nejednakosti (na primer, Slovenija ima isti nivo siromaštva kao Austrija, ali manje nejednakosti). Slično tome, dve zemlje mogu imati isti nivo nejednakosti, a različite procente siromašnih (na primer, Malta ima isti nivo nejednakosti kao i Austrija, ali ima i više siromašnih).

Merenje nejednakosti je složen statistički zahvat. U javnim dokumentima se najčešće spominju dve mere – odnos S80/S20 i Gini koeficijent (Džini koeficijent). Odnos S80/S20 je odnos ukupnog ekvivalentnog prihoda 20% populacije jedne zemlje sa najvišim prihodima, prema ukupnom ekvivalentnom prihodu 20% populacije sa najnižim prihodima. Što je veći ovaj odnos, veće su nejednakosti. Gini koeficijent je druga mera za praćenje nejednakosti u raspodeli prihoda, ali ovog puta cele populacije, a ne samo 20% sa najvišim, odnosno, najnižim prihodom. Gini koeficijent se kreće u rasponu od 0 do 1. Kada bi njegova vrednost bila 0, to bi značilo da je postignuta idealna jednaka raspodela prihoda i da svi stanovnici imaju isti prihod. S druge strane, kada bi Gini bio 1, to bi značilo da jedna osoba prima sav raspoloživi prihod u jednoj zemlji, odnosno, da je postignuto stanje savršene nejednakosti.

Gini koeficijenti izabrane grupe zemalja sa najvećim stepenom nejednakosti

Prema podacima Svetske Banke i sajta Centralne informativne agencije koja ima inovirane podatke o kretanju GINI koeficijenta u period od 2011-2014 godine (Srbija i mnoge zemlje  u analizi imaju prilično sveže podatke datirane na 2014 godinu, što omogućava donošenje relevatnih zaključaka o ključnom društvenom problemu čije ishodište nije samo u raspodeli dohotka nego i u ostalim segmentima ekonomskog života.

 

Ove zemlje su uzete jer imaju relativno sveže podatke o kretanju ekonomske nejednakosti. Kao što se vidi na dnu ove lestvice je Slovenija gde je stepne nejednakosti prema podacima iz 2012 godine bio 23,7 ili 0,237 (ako se ovaj koeficijent posmatra u rasponu od 0-1). Pažnju privlači pozicija Srbije. Od relativno niskog Gini koeficijenta do 2010 godine (videti rad istog autora na sajtu makreokonomije iz decembra 2012) došla je do 21. mesta na ovoj listi. Od svih evropskih zemalja samo su Makedonija sa koeficijentom od 43,6 i Rusija sa koeficijentom od 42,0 iznad Srbije po najnovnijim podacima. Da bi se mogli doneti relevanti zaključci uradjen je komparativni prikaz kretanja ovoj koeficijenta u petnaestogodišnjem vremeskom periodu za 21 zemlju zaključno sa Srbijom. Cilj je utvrditi da li je u posmatrom periodu nejednakost rasla, stagnirala ili  opadala.

 

Najveći rast ekonomske nejednakosti je u period od 1999-2014 bio u Makednoji i Srbiji. Ostale zemlje su 1999. Bile u zonama  manje ili više izrazitih nejendakosti dohotka. Ali, Srbija je ponovo specifičan primer. Naime od 2004-2010 došlo je do pada ekonomske nejednakosti jer se koeficijent kretao oko 30,0. Eksplozivan rast nejednakosti u Srbiji je zabeležen u periodu od 2010-2014 godine.  (u Makedoniji je od 1999-2004 godine). Neke zemlje su smanjile svoje ekonomske nejednakosti (Peru, Venecuela, Bolivija, Kolumbija, Brazil).

 

 

 

Grafikon ekonomske nejednosti Srbije:

 

 

Medjutim treba nalgasiti da ova analiza nije isto što i analiza siromaštva. U ovim zemljama zbog niskog nivoa BDP se poistovećuje sa sindromom siromaštva, medjutim pored ove analize nekoliko bitnih faktora je potrebno analizirati da bi se dobila prava slika društva. Pre svega analiza društvene isključivosti, odnosno isključivosti pojedinih socijalnih slojeva iz društvenih tokova.

• Oblici isključenosti ukazuju iz kojih sfera su pojedinci i grupe isključeni. Možemo uočiti ekonomsku, političku, socijalnu i kulturnu isključenost, ili neke uže oblike, poput isključenosti sa tržišta rada, sa finansijskih tržišta i sl. U slučaju kada se pojedinci i grupe suočavaju sa višestrukim oblicima isključenosti, možemo govoriti o višedimenzionalnoj isključenosti.
• Stepen isključenosti ukazuje u kojoj meri su pojedinci isključeni iz pojedinih oblasti društva. Apsolutna isključenost predstavlja potpuno odsustvo šansi da se pristupi određenim resursima, institucijama ili da se uključi u društvene procese (na primer da se obezbedi bilo kakvo zaposlenje). Relativna isključenost predstavlja smanjene šanse (u odnosu na druge u istom društvu) da se uključi u kvalitetne usluge, resurse i razvojne procese (na primer da se obezbedi stabilno i isplativo zaposlenje).
• Trajanje je takođe važna karakteristika socijalne isključenosti. Nekada ljudi bivaju isključeni sa tržšta rada kratkotrajno (usled stečaja preduzeća, kraćeg nepovoljnog ekonomskog ciklusa), kada je reč o kratkotrajnoj isključenosti koja ne mora da ima velike posledice na životne šanse ljudi niti njihove druge aspekte učestvovanja u društvu. Međutim, isključenost može biti dugotrajna, pa za neke pojedince i grupe čak i trajno stanje iz koga izlazak nije jednostavan ili dostupan.

 

 

 

Koje karakteristike siromaštva treba da se prate?

• Kao i u slučaju socijalne isključenosti, da bi mogli da steknemo sliku o siromaštvu u jednoj zajednici, potrebno je da upoznamo njegove karakteristike. To znači da treba da potražimo odgovore na niz pitanja: koliko je siromašnih, ko su siromašni, itd. No da bismo to mogli da učinimo, moramo prvo jasno da definišemo šta je siromaštvo, odnosno da se opredelimo za jednu definiciju siromaštva.
• Zbog različitog definisanja siromaštva razlikuju se apsolutno i relativno siromaštvo. Prvo podrazumeva da je siromaštvo stanje koje odlikuje nemogućnost da se zadovolji određen opšti minimum životnih potreba, dok drugo predstavlja siromaštvo u odnosu na neki prosek ili minimum prihvatljivog standarda u datom društvu. Dalje, siromaštvo se može definisati kao finansijsko (u smislu nedovoljnosti prihoda za zadovoljenje određenih potreba) ili kao materijalna deprivacija (u smislu razlčitih nezadovoljenih životnih potreba). Ono može biti objektivno ili subjektino, pri čemu u prvom slučaju istraživač određuje kriterijum siromaštva a u drugom slučaju kriterijum je subjektvian osećaj pojedinca (više u Znanju+).
• Bez obzira kako definišemo siromaštvo najčešće pratimo sledeće njegove karakteristike:
• Rasprostranjenost – predstavlja broj osoba ili domaćinstava koji se mogu smatrati siromašnim prema postavljenom kriterijumu, koji se najčešće definiše kao linija siromaštva (dictionary). Raprostranjenost se najčešće iskazuje preko stope siromaštva, odnosno učešća siromašnih u opštoj populaciji ili unutar neke grupe.
• Težina siromaštva – kada se ono nastoji izmeriti kvantitativno, obično se prate dubina i oštrina siromaštva koji pokazuju koliko su siromašni udaljeni od linije siromaštva, to jest koliko im je sredstava potrebno da se „popnu“ iznad linije siromaštva ili koliko su siromašni međusobno „nejednaki“ u siromaštvu. Kad se siromaštvo meri kvalitativno, više se pažnje obraća na njegove razičite dimenzije u nezadovoljenosti potreba i životnih teškoća.
• Mapa siromaštva – zapravo predstavlja pokušaj da se prepoznaju različite društvene grupe koje se suočavaju sa problemom siromaštva, ondnosno, da se odgovori na pitanje: ko su siromašni?
• Siromaštvo i socijalna isključenost nisu sinonimi.
• Siromaštvo i socijalna isključenost su bliski pojmovi, ali između njih postoje razlike. Sada nam ostaje da razjasnimo kakav je odnos između njih. Isključenost se više shvata kao proces koji pojedince sprečava da učestvuju u svim aspektima života jednog društva, zato što su siromašni, zato što nemaju osnovne kompetencije ili zato što su diskriminisani. S druge strane, siromaštvo se više shvata kao stanje nedovoljnih sredstava, pre svega prihoda, da bi se adekvatno učestvovalo u društvenom životu.