GALENIKA – PARADIGMA SRPSKE POLITEKONOMIJE

Već izvesno vreme slučaj Galenika povremeno uzima veliki publicitet javnim medija u Srbiji. Nenamensko trošenje novca, kriminalne aktivnosti oko nenamenskog trošenja ogromnih količina novca, davanje lekova bez adekvatnih garancija i sl, su
aktivnosti koje su Galeniku praktično skrajnuli sa srpskog tržišta lekova i napravila enormni gubitak koji za razliku od gubitka privatne  kompanije indirektno opterećuje budžet jer je Galenika kompanija sa stopostotnim državnim vlasništvom. Medutim kompanija ne doživljava ove sumorne dane kako su se pokrenule afere i priče o nenamesnkom trošenju novca (pratkične pre par godina), već gotovo četvrt veka tj. Od 1990 godine i odluke tadašnje srpske vlasti odnosno predsenika Države Miloševića da
usptupi vlasništvo u Galenici farmacetuskoj kompaniji ICN Pharaceuticals u većinskom vlansištvu Milana Panića. Ni tada ni sada ugovori takve vrste nisu bili poptuno dostupni javnosti ali je rečeno da će tada ICN dokapitalizovati Galeniku, napraviti od nje najveću generičku kompaniju u ovom delu Evrope i sl. Tada je Galenika pored Plive bila najveća farmacetuska kompanija na prostorima bivše SFRJ sa licencnim ugovorima za proizvodnju lekova sa vodećim svetskim farmacetuskim kompanijama. Razvijala je koncept ’’brand generike’’ sa Roche-om, Abotom, BUTS Farmaceuticals i sl. ICN je unela u dokapitalizaciju  četiri molekula (u fazi razvoja) sa potencijalom od oko 200 miliona dolara (nasumice iznesene cifre u toj fazi razvoja leka) što će reći unelela je nematerijalno ulaganje bez skore valorizacije i sl. Naravno kako to i priliči radu  multinacionlane kompanije kada kupi neku firmu van sedišta na red stupa fenomen transfernih cena i izvlačenja dobiti i pre njenog formalnog računovodstvenog nastanka. Ta idila je trajala nekoliko godina, jer je politika odlučivala i razni interesi skriveni i javni (obzirom na tadašnji status Milana Panića kod srskih vlastodržaca) do 1998 kada zbog navodnog neispunjenja ugovornih obaveza država donosi odluku o raskidu ugovora i vraćanju udela u svoje vlansištvo. Tome je doprinela i odluka FDA (Food Drugs Admistration) američke agenicje za hranu i lekove da ni jedno od četiri jedinjenja nije pogodno za proizvodnju humanih lekova. Obzirom na sve što se
dešavalo i žalbe ICN-a država dekretom donosi odluku o skidanju svih lekova Galenike sa pozitivne liste (liste čije lekove, odnosno potrošnju u potpunosti ili delimično finansira Fond zdravstva). Kao rezultat toga prodaja naglo pada i kompanija ulazi u agoniiju. Situacija se delimično popravlja početkom ovog veka odnosno posle promene vlasti. E tada u suštini počinje pravi politekonomski pristup u rukovodjenju i poslovanju kompanije. Politički plen se delio prema interesima koalicionih partnera a smena vlasti je značila i smenu rukovodstva kompanije.

Medjutim i pored toga, Galenika je pored Hemofarma bila dominantan učesnik na tržištu lekova. Ali, Galenika praktično da nema izvoznu ponudu jer su lekovi specifičan proizvod, nastup na stranom tržištu prethodi registracija i obimna
registraciona dokumentacija.

Glavni  problem nastaje posle 2010 godine i drastičnog pada tržišnog učešća. Podaci bilasna uspeha pokazuju finansijski i
poslovni sunovrat jedine domaće farmacetuske fabrike.

Izvor:apr.gov.rs/podaci završnih računa

Kumulirani gubitak Galenike za predhodne četiri godine je 24,5 milijardi dinara ili oko 220 miliona eura. Pošto je državna kompanija to je i tzv. kvazi fiskalni deficit. Zanimljive su sledeće činjenice:

Troškovi materijala u prihodu u 2010 su učestvovali sa 48%, u ostalim godinama više od 50%. Obzirom da je Galenika generička kuća troškoiv materijala učestvuju sa maksimum 35-40% u prihodu.

Troškovi rada su u 2010 učestvovali sa preko 40% u prihodu, maksimalni nivo učešća zarada u modelu fabrike kakva je Galenika je 15-16%. u 2013 godini troškovi zarada i materijala su bili u nivou poslovnog prihoda.

Imajući u vidu aktuelne tendencije na tržištu lekova kao i činjenicu da sada najveći deo tržišta  pokrivaju strane kompanije (oko
2/3 tržišta) postavlja se pitanje kakva je sudbina ove kompanije i da li je moguće da zauzme poziciju na tržištu kakvu je nekada imala. U ovom trenutku nemoguće. Preživljava zahvaljući donaciji države (kompanija u restrukutiranju), nalaženje strateškog partnera i njeno preuzimanje nema nikakvo ekonomsko (možda ima političko) opravdanje. Danas se konkurentnost farmaceutske industrija zasniva na upravljanju troškovima (generička strategija), razvoj vode vodeće svetske kompanije, proizvodnja je koncentrisana na veliki broj kompanija u Indiji i Kini. Gde je tu Galenika? Nigde. Ima li joj spasa? Odgovor je… ima. Ali je on komercijalnog karaktera.