FINANSIRANJE ZDRAVSTVA – JOŠ JEDNA ENIGMA

Povod za ovaj tekst je dogovor Ministarstva zdravlja i Ministarstva  finansija u vezi reprograma obaveza i pretvaranja u javni dug obaveza koje Fond zdravstva ima prema isporučiocima lekova. Da bi se ova problematika na adekvatana način razumela i objasnila neophodno je poći od sledećih pretpostavki:

Prvo fond zdravstva nije klasična budžetska institucija ( nije u domenu budžeta), ima svoje prihode isključivo od raznih doprinosa na zdravstvo koji se obračunavaju na zarade na teret radnika i poslodavca. To su glavni izvor prihoda, dok su drugi izvori transferi različitih budžetskih korisnika;

Drugo, fond zdravstva je pod ingerencijom ministrastva zdravlja i on pravi svoj budžet na godišnjem nivou i dostavlja ga na usaglašavanje. Taj budžet vrlo precizno sadrži planirane stavke prihoda i rashoda do u najsitinije detalje.

Treće, lekove koje Fond finansira se odnose na lekove  izdate preko apotekarskih ustanovna i bolnica. Budžet za lekove je strogo definsan i mora biti ispoštovan.

Kako  je nastao  problem?  Problem datira još iz vremena kada je zdravstveni sistem trebao da se reformiše a nije (posle  dvehiljadite godine), zatim definisanje načina propisivanja lekova i njihove količine, faktursanje  izdatih lekova od strane apotekarskih ustanova Fondu i sl. Specifikum  ovih operacije je činjenica koja  nema nikakav ekonomski rezon. Naime, prepisivače lekova  (lekare) nije zanimala činjenica kako će kreirana tražnja biti plaćena. Kod lekova tražnju kreira prepisivač  (ne krajnji korisnik)   i njena ne zanima kako će na kraju taj lek biti plaćen, da li će biti plaćen i sl. Ne bi trebalo ni da ga zanima, ali u realnom životu su bili žestoko stimulisani da prepisuju lekove često i van svake logike, tako da smo imali slučaj lekara iz Kragujevca koji je prepisao preko  1000 recepata mesečno. Velika trka izmedju lekara i saradnika farmaceutskih kuća da se baš njihovi lekovi prepisuju su često prevazilazile granice ne samo ekonomskih rezona nego i dobrog ukusa. E sada se dolazi do ključnog trentuka. Zdavstvene i apotekarske ustanove fakturišu potrošnju lekova Fondu koji im prebacuje novac koje opet moraju transferisati dalje svojim poveriocima. Čini mi se da u ovom dogovoru neodstaje nekoliko ključnih objašnjenja koji su definisani poslovnim i finansijskim tokovima u farmacetuksom biznisu.

Tok je sledeći: proizvodjači svoje lekove prodaju veldrogerijama (imaju pravo da diretko prodaju zdravstvenim ustanovama ali to koriste veoma retko). Veledrogerija je ta koja fakturiše apotekarskoj  ustanovi i zdavstvenim centrima. Tu dolazimo do ključnog problema. To su privredna društva koja imaju svoje poslovne i finansijkse tokova, tako da kad Fond uplati sredstva, sredstva ne dodju do proizvodjača jer su mnogi zdravstveni centri u velikim problemima, mnoge veledrogerije su u velikim problemima tako da se taj novac u odredjenoj meri odlije  u druge kanale. Veledrogerije daju obezbedjenja plaćanja proizvodjačima, ali je  caka u sledećem ponašanju nekih veledrogerija. To su odobrena kasa-skonta za prodaju robe. Mnoge veledrogeriju su u cilju povećanja svog učešća na tržištu davale veće kase svojim kupcim nego što su dobijali od proizvodjača. Kao klasični trgovinski lanci su ulazili u velike probleme i gubili svoj poslovni potencijal. Tako se stvorio problem najvećih veledrogerija u Srbiji kao što su Velefarm, Vetfarm, Unichemkom i sl.  proizvodjači su ostali kratkih rukava jer ove veledrogerije nisu imale potencijala za plaćanja dovavljačima s druge strane slični problemi su bili  i u nekim zdravstvenim i apotekarskim ustanovama. Jednostavno  javašluk i finansijska nedisciplina, a ni Fond pogotovo do pre godinu dana nije se baš pretrgao da istu obezbedi su doveli do narušavanja i haosa na tržištu lekova. Pojedine zdravstvene ustanove takodje imaju veliki problem u poslovanju, neadekvatno upravljanje, loše planiranje, neracionalnost i višak zaposlenih ( u zdravstvu je 20000 više zaposlenih nego što je u budžetu fonda predvidjeno za te namene, fond radi budžet za plate na 105.000 zaposlenih, stvarni broj je oko 125.000). Dolazi se do još jednog problema, veća potrošnja lekova i veće fakture fondu od strane apotkarskih  i zdravstvnih ustanova rezultira produženju roka plaćanja koja sada iznosi oko 9 meseci u proseku.

Fodn je (doduše kasno) počeo da kontroliše potrošnju lekova, medjutim ono što je neophodno i nužno je sledeće:

• U eri informacionog sistema moguće je pratiti  trag svakog propisanog i izdatog leka jer su recepti sa bar kodom)
• Izdavanje lekova je takodje transparetno
• Ne postoji razlog da zdravstvene ustanove dostavljaju mesečne i tromesečne bilanse za lekovima i mediciniskim materijalom jer su odstupanja od uobičajne potrošnje jako mala (Fond već nekoliko godina na sajtu daje svoj bužeti gde se vidi da je predvidjena  refundacija potrošnje lekova od 23-25 milijardi dinara u apotekarskim ustanovama i od 8-10 milijardi u zdravstvnim ustanovama. Taj iznos Fond i plaća, tako da je u 2011 godini platio za ovu namenu preko 35 milijardi dinara.
• Problem neracionalne potrošnje lekova, nerezonskog prepisivanja i odsutstva kontrole od strane onoga ko plaća je rezultirala ovim haosom gde opet država socijalizuje gubitke i prevaljuje  na ledja ni krivih ni dužnih poreskih obveznika. Kako je moguće da Velefarm i pored izuzetnih poslovnih problema nije likvidiran jer je u ambis oterao Hemofarm i Galeniku  koji ne mogu naplatiti svoja potraživanja.  Fond plaća onoliko koliko i planira na godišnjem nivou. Kada će doći vreme da oni koji prave štete ovom društvu dobiju i zasluženu kaznu (smene nesposobnih, blokada i prodaja imovine i sl.), kada će doći vreme da onaj koji plaća ima kontrolu nad onim šta plaća, kada će loši poslovni potezi biti sankcionisani na pravi načine.
• Veliki problem likvidnosti proizvodjača dovodi do njihovog povlačenja sa tržišta i deficita  nekih veoma važnih lekova.  Na scenu stupaju inoponudjači (na tržištu Srbije trentuno ima 173 ponudjača lekova (6 su domaći, Hemofarm, Galenika, Zdravlje, Pharmanova, Slavijamed i Jugoremedija (u tragovima)). Danas tržište Srbije u lekovima na recept je podeljeno tako da 38% ima domaća proizvodnja a 62% strani ponudjači, do pre par godina je odnos bio u korist domaćih.
• Ovaj problem se ne rešava javnim dugom i dodatnim orobljavanjem poreskih obveznika nego dubokom reformom i uspostavljanja sistema zdravstvene zaštite i potrošnje.

 

Budžet fonda zdravstva za 2012 godinu (konačan verzija od 05.09.2012. Izmene i dopune)