DEVIZNI KURS I INFLACIJA KAO FAKTORI KRETANJA UVOZA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENIH PROIZVODA U PERIODU 2006-2024 GODINE

Uvoz poljoprivrednih proizvoda (kao i ostalih prehrmabenih proizvoda i pića) je ocenjivan za period 2006-2024 godina na bazi jednogodišnjih serija podataka. Ova široka oblast je obuhvaćena iz nekoliko razloga:

• Uvoz ima karaker visoke elastičnosti posmatrajući efekat deviznog kursa;
• Izražen efekat supstucije  obzirom da u najvećem delu može biti pokriven istim ili sličnim proizvodima domaćeg porekla;
• Rast uvoza ovih proizvoda po pravilu u situaciji slabo rastuće potrošnje značajno doprinosi smanjenju učešća domaće ponude i sledstveno pada dohotka domaće poljoprivrede.

Radi okvirne statisitke uvoza zbog  ograničenja prostora uzete su robne grupe od 01 do 22 carinske tarife. U definisanju analitike uvoza po proizvodima dalje rašlanjivanje je do 6-sto cifrenih  tarifnih oznaka.

Osnovni parametri koji su korišćeni u oceni modela su dati u sledećoj tabeli. Tri osnovne varijable su kretanje uvoza ovih dobara po godinama, stope rasta cena (prethodna godina=100) i prosečan devizni kurs euro/dinar u analiziranim godinama.U posebnoj koloni data je vrednost tzv’’indikativnog kursa tj. prosečnog kursa u 2006 korigovanog za lančani indeks kretanja inflacije. Ima za cilj da prikaže koliko je stvarno obezvređenje vrednosti eura u odnosu na domaću inflaciju, odnosno potvrda teze da je devizni kurs postao potpuno nebitna varijabla ekonomske politike po pitanju uticaja na realne privredne tokove  i da mu je glavna odrednica bila pasivini uticaj na inflaciju odnosno da je primarni cilj ekonomske politike bio pre svega ciljana inflacija gde je kao osnovno sidro korišćena referentna kamatan stopa na 2W repo operacije.

Kretanje osnovnih varijabili za ocenu modela po godinama

Devizni kurs i monearna politika naročito od 2006, novog koncepata monetarne politike kroz pristup ‘’ciljane inflacije’’ imala je zadatak da projektovana inflacija bude glavni cilje ekonomske i monetarne politke a da intermedijarni ciljevi bude stopa rasta monetarnih agregata i posredno devizni kurs kroz rukovođeno fluktuiranje. Sam efekat je diskutabilan obzirom na rast inflacije od 2001 godine i porast deviznog kursa dinara gde se vide izrazita disharmonija. U Srbiji zbog svoje ekonomske istorije i visokeinflacije devizni kurs je bio osnovni ‘’okidač’’ cenovnih bumova. Odnos deviznog krusa i cena je ojašnjen kroz pass through’’ efekta prenosa kolebanja kursa na cene. Jak dinar smanjuje osnovicu za obračun PDV-a i akciza, ali se to uveliko nadoknađuje visokim uvozom, koji budžet čini manje zavisnim od stvarnog rasta BDP-a, što ide naruku i budžetu i vlasti, ovo potvrđuje tezu da kurs pored osnovne ekonomske ima i iznačajnu političku dimenziju. U ovom tekstu polazimo od uverenja da važeći kurs ne odražava stvarnu snagu ekonomije, da odudara od uslova koji vode slabljenju dinara, i da ni u kom slučaju ne može biti od koristi ekonomiji pa ni vlasti, bez obzira što neke rezultate pokazuje boljim od stvarnih. Pođimo redom, a ima toga dosta, jer je kurs, što bi se reklo, mirođija u svakoj čorbi. Ako je dinar precenjen manji je prihod od izvoza, koji se, kao i sve druge ekonomske veličine u računovodstvu iskazuje u dinarima. U slučaju uvoza je obrnuto. Uvoznik je na dobitku jer ga uvoz manje košta u dinarima. Pošto je Srbija veći uvoznik nego izvoznik neto dobitak ili gubitak po osnovu kursa zavisi od razlike u korist uvoza, koja kod nas nije mala. U našem slučaju uticaj kursa na izvoz je teško izmerljiv, ali sigurno nije toliko značajan kako se neretko ističe.

Kada se analizira izvoz istoimene grupe proizvoda on je uglvnom potpuno neelastičan na vrednost dinara i u najvećem delu ga čine tradicionalni izvozni proizvodi niske faze prerade. Prvih deset  proizvoda čine preko polovine izvoza, na prvom mestu je kukuruz, maline, pšenica, sirovo neprerađeno voće kao i smrznuto voće. Mali deo izvoza čini industriski prerađeni prehrmabeni proizvodi.

Koliko su kurs i iflacije svako sa svoje strane uticali na rast uvoza ovih proizvoda. Ekonometrijski test je rađen primenom programa IBM – SPSS v.25 gde je tzv. zavisna varijabla kretanje uvoza i dve nezavisne ocenjene varijable cene i kurs. Kurs je u obrnutoj srazmeri u smislu da je znak minus jednak aprisijaciji. Dobijeni rezultati:

Tumačenje: Nestandardizovani beta koeficijenti (unstandardized beta coefficients) su koeficijenti u regresionoj analizi koji predstavljaju promenu zavisne varijable za jednu jedinicu promene nezavisne varijable, pri čemu se jedinice ne standardizuju. Pošto su izraženi u različitim jedinicama, nestandardizovani beta koeficijenti nisu pogodni za direktno poređenje između različitih prediktora. Upotreba – Oni su korisni kada je cilj predviđanje ili interpretacija odnosa u realnim jedinicama. Za poređenje efekata različitih nezavisnih varijabli koristi se standardizovani beta koeficijent (standardized beta coefficient), koji se dobija transformacijom podataka u z-score vrednosti.

Standardizovani beta koeficijenti su mera koja pokazuje relativni uticaj nezavisnih varijabli u regresionoj analizi, uzimajući u obzir različite skale promenljivih. Oni se dobijaju standardizacijom originalnih beta koeficijenata tako da sve varijable imaju srednju vrednost nula i standardnu devijaciju jedan. Iz analiziranog primera sledi da svaki porast cena za 1% uz stabilni kurs povlači rast uvoza za 0,2%. Kod deviznog kursa svaki procenat apriscijacij  vuče 0,6% ukupnog rasta uvoza. Ove dve varijable sa suprotnim predznakom govore o istovremenom dejstvu na ukupan saldo uvoza. Istovremena promena ovih varijabli povlači i multiplikovano delovanje na uvoz. Nije potrebno dalje eksplicirati pomoćne tabele dobijene analizom modela osim ocene reprezentativnosti. Važno je napomenuti samo da su varijable pre modeliranja zbog različito izraženih vrenosti logaritmovane prirodnim logaritmom za osnovu e. Takođe nije potrebeno prezetnovati tabelu logaritmovanih vredosti.

Reprezentativnost je data u sledećoj tabeli

Koeficijent korelacija objašnjava dejstvo nazavisnih na zavisnu varijablu. Obzorom da na uvoz deluju i drugi faktori (analiirani su samo kakrakteristični) normalno je da ovaj koeficijent bude niži.