Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Već je postalo tradicionalno da se na svakih tri meseca pojavljuju izveštaji da evropska privreda sve dublje ulazi u recesiju,
da ponegde postoje blagi znaci oporavka ali da generelano još nema naznaka da se privreda evrozone izvlači iz duboke
recesije. I poslednji izveštaji o tromesčnim pokazateljima privrede to pokazuju. Gotovo da nema ni jednog privrednog časopisa ili dnevnog lista u Evropi i okruženju koji o tome ne pišu. Naravno da i privreda Srbije, suočena sa krizon (ne recesijom) i gde
preko polovine izvoza završi na tržištu Evropske unije trpi velike posledice stagnacije privrednih aktivnosti. Silni pokušaju upumpavanja svežeg novca kako u SAD tkao i u Evropi ne samo da ne daju očekivane ekonomske rezultate nego praktično i ne pomiču postustalu privredu. Suprotno ekonomskoj teoriji i politici gde se kaže da porast monetarnih vaijabli se prvo odlsikava u porastu realnih varijabli, kada se inicijalni impuls iscrpi postoji opasnost od rasta cena u slučaju neuskladjenosti ponude i tražnje. Militon Fridman je o tome opširno pisao u svom delu ’’Teorija novca i monetarna politika’’. Takodje i ID-LM model to najbolje ilustruje.
Porast ponude novca obara kamatnu stopu i diže output. U evorpi je bazna kamatna stopa (Euribor) na najnižem nivou u
poslednjih nekoliko godina (bolje reći decenija). Kamatna stopa pada, pozajlmljena sredstva su jefitnija, ali ne dolazi do rasta ouptuta. Postavlja se pitanje zašto. Jedan od glavnih faktora je kriza dugova. Govori se u prevelikom učešću javne potrošnje u GDP, da je javni dug u mnogim evpopskim zemljama daleko iznad GDP (Italija, Irska, Španija, Portugal i sl). Naravno da
je to jedan od glavnih razloga, tepen opterećanja privrede fisklanim nametima postaje prevelik, ne ostaje sredstava za investiranje i otvoranje novih radnih mesta i sl.
Ali postoji još jedan još značajniji razlog, koji se može smatrati i najrelevatnijim. Pre svega preveliko zaduženje privatnog sektora (privrede i stanovništva) su glavni uzroci ovih pojava. U lsedećoj tabeli su dati podaci o stoku odmaćih kredita privredi i stanovništvu u 29 zemalja Evrope, godišnjoj kamatnoj stopi, iznosu troškova finansiranja i njegovom učešću u GDP
po kupovnoj snazi
Izvor: data.wordbank.org, cia.gov/librarry/economy
Evropska privreda i stanovništvo je prezaduženo, odnosno troškovi finansiranja u GDP po PPP vrednosti učestvuju gotovo više od profita (u nekim zemljama kao na primer Španiji, Danskoj, Norveškoj, Islandu, Kipru, Portugalu, Švedskoj, Italiji i sl. ) Nije li slučajno da se baš ove zemlje pominju kao generatori krize i sporog oporavka. Cene kapitala (pogotovo izno odobrenih kredita zemljama EU su ključni faktor stagnacije i recesije. Sa ovim troškovima finansiranja je nemoguće pokrenuti oporavak privrede jer su velike količine novca (stotine i desetine milijardi izvučene iz realnog sektora i vraćane u bankarski). Na svu muku Srbija i pored najveće kamatne stope u Evropi još nije dostigla 5% GDP za troškove finansiranja ali treba imati u vidu i činjenicu da Srbija pored kamata ima i prevelike ostale troškove finansiranja koji se odlivaju u bankarski sektor (izraženo negativne kursne razlike).
Mnogo tacniji bi bio naslov: Evropska recesija – logican kraj pogresnog privrednog i drustvenog modela
Stvari su vrlo proste, samo sto od toga svi beze – Evropa nije konkurentna, a naviklo se na dolce vita…
Generatori krize nisu nijedna od pomenutih zemalja, one su samo kolateralna šteta nametnutog oblika privrednog razvoja od strane država, institucija, organizacija koje danas propagiraju fiskalnu disciplinu, stezanje kaiša, štednju i sl. Pozivaju se na dug privrede i stanovništva, a same su savetovale i odobravale ogromne sume novca kroz odobrene kredite. I kao rešenje, spustili su kamatnu stopu na 0.5% i odštampali još koji talon. Ode LM kriva do preseka sa outputom i IS. I svu tu pomoć koju daju državama „uzročnicima“ krize prvo prolazi kroz banke, pa onda opet kroz kredite privredi ali sa nešto nižom kamatom. Jedino podvrgnuti lobotomiji ne shvataju kako sistem funkcioniše, a krivicu je najlakše prebaciti na ekonomski slabije.
Pedja, vecina ljudi zaboravlja da je kljuc u stvaranju novostvorene vrednosti. Veci deo Evrope nije konkurentan, a svi hoce da sacuvaju privilegije. Ne moze. Evropljani moraju da nauce da trose onoliko koliko proizvode, a to je skoro nista.
Stanovnistvo EU je na visem stepenu svesti u poredjenju sa Balkanom i ono ce samo uzeti ili pak regulisati svoj odnos sa poveriocima…Kazem uzeti jer visi stepen svesti ne podrazumeva civilizovaniji pristup vec je cesto upravo obrnuto…
Zato „sikiranje“ sa strane nema efekta …
Ovo je moje misljenje.
1)DRZAVA. Vlada je da vlada, a narod je da stvara! Vlada kao skup mudraca treba da ima viziju buducnosti i da pripremi drzavu za buduce izazove. Njihova uloga je da unutar drzave da nemilosrdno utjeruje zakone koji svima jednako daju poziciju u ekonomskoj utrci.
2)INFLACIJA. Nekidam procitam kako inflacija nece preci 5.5%. Katastrofa!
Da politicka elita razumiju ekonomiju izvjestaj bi bio “Dinar je ojacao 5.5%, sto ce kratkorocno poskupiti izvoz, ali SIROVINE ce pojeftiniti i kako smo uvezli na hiljade sivacih, cnc I ostalih radnih masina mi cemo biti produktivniji kao drustvo I izvoziti robu vise vrijednosti.
3) PRODUKTIVNOST RADA Prirodno stanje je da roba gubi vrijednost tokom vremena (najvise se vidi u auto I IT tehnologiji) zbog produktivnosti rada tj. DEFLACIJA je prirodno stanje a ne inflacija. Pa pobogu tko zeli reci da sto hrana I energija poskupjuje je dobro!
Novcana jedinica nesmije gubiti vrijednost tokom vremena osim u slucajevima ako zelimo ubrzati brzinu opticaja novca(Silvio Gesell) zbog povlacenja novcane mase sa trzista kao sto se desilo 1930ih.
Bogatstvo naroda nije novac nego obradiva zemlja I proizvodni kapaciteti a novac sluzi samo kao sredstvo da se do toga dodje.
4) FIAT NOVAC Od kada je Nixon (1971god) skinuo US dollar za zlata (odnos $35/1 uncu, kao glavnu rezervnu valutu svijeta) papirni novac nije nista drugo nego kredit.(IOU)
5)STVARNI NOVAC Moj prijedlog bi bio da drzava izda novcanica koja bi bila u vrijednosti 10evra. Recimo zvala bi se “evrodinar”.Drzava garantira da ce taj papir uvijek biti u vrijednosti 10 evra. Veza tog evrodinara sa stvarnim svijetom bi bila da unutar sebe ima I fizicki i cijenu od 0.5 kg bakra. Na toj novcanici nebi pisala nikakva vrijednost nego bi NBS davala novu vrijednost u odnosu dinar-evro. Znaci isao bi paralelno uz papirni “normalni”dinar a trziste bi odlucilo kojeg zeli.
Koja bi bila svrha tog evrodinara? Povjerenje u u domacu monetarnu politiku, smanjenje pritiska na dinar I zatita stednje od inflacije.
Zasto bakar? Srbija ima bakra I bakar je industrijski metal koji je donedavno sluzio kao novac (Kanada I USA) ali zbog inflacije se izbacuje Iz upotrebe.
Evo malo statistike. Da je uveden “evrodinar” 2003.god koji je bio 5 evra I 1kg .( 1.5evra/kg) bakra analizom trgovanja I prosjekom trgovanja od 200 dana na NYSE dosli bi do ovakvog stanja u 2013:
a)U decembru 2008. Bakar dostize dno od 2.3 evra/kg sto znaci da je cijena 50% visa u odnosu na cijenu od prije krize. Ali jos uvijek je ispod 5 evra.
b)U februaru 2011. Cijena bakra dostize vrhunac od 7.2 evra /kg.
Pitanje je, a sto se desava sa “evrodinarom”? Njegova cijena raste I tako u septembru 2011. prosjek trgovanja od 200dana dostize vrhunac I “evrodinar” vrijedi 7.2 evra!
Ako je cijena bakra visa od 200-o dnevnog trgovanja vlasnik evrodinara moze traziti da mu se da poluga bakra ili da mu se isplati u dinarima ali samo do 200 dnevnog prosjeka trgovanja.
Kljucna stvar je da “evrodinar” ZADRZAVA cijenu od 7.2 evra iako je danas cijena bakra 5.3evra/kg!
Ipak, ovo je samo moje misljenje,
Puno pozz