EKONOMSKA KRETANJA U SRBIJI – ŠTA NAS ČEKA

Prognoza ekonomskih trendova je vrlo nezahvalna i nadasve vrlo nepredvidiva disciplina.  Privredni i ukupni ekonomski ambijent je rezultat medjusobnog dejstva velikog broja faktora, od kojih su najveći broj egzogenog karaktera. Takodje u sistemu medjusobno integrisanih i povezanih tokova najčešće pozicija, naročito male ekonomije, predominantno zavisi od dejstva globalnih ekonomskih i političkih trendova. Medjutim, nije bez osnova sagledati prognoze trendova osnovnih privrendih i ekonomksih varijabli u narednih par godina kako to rade stručnjaci čije su analize dostupne na sajtu ’’tradingeconomist’’. Analiziraju i predvidjaju kretanje  preko 90 ekonomskih indikatora za oko 190 zemalja sveta. Koriste podatke domaćih institucija, pre svega statistiku kretanja ekonomskih indikatora iz centralnih banaka i statističkih zavoda. Koriste pre svega ekonometrijske modela i modele tzv. ’’pokretnih proseka’’.  Prognoze su projektovane pomoću autoregresivnih modela integrisanog pokretnog proseka ( ARIMA ) koje  kalibriraju  njihovi analitičari u definisanju  očekivanja . Pre svega u istraživanju ekonomske pojave definišu  model predhodno ponašanja tražene varijable svake zemlje (u našem slučaju Srbije) na bazi  godišnjih stopa rasta koristeći ogromne količine istorijskih podataka i prilagođavanja  koeficijenata  ekonometrijskom modelu, uzimajući u obzir procene  analitičara i buduća očekivanja. Autor ovih redova je imao iskustva sa podacima o prognozi ekonomskih parametara u prethodnih 3-4 godine koliko prati  prognoze stručnjaka sa ovog sajta i može se reći da su očekivanja u pogledu preciznosti prilično relevantna. Naime, prognoze ekonomskih kretanja su bile sa veoma visokim procentom tačnosti (90 i više procenata) što može navesti na zaključak o veoma visokim ocenama  verovantoće  ispunjenja analiziranih pojava.

U slučaju Srbije odabrano je nekoliko ključnih varijabli, sa prognozom kretanja do 2020 godine.

GDP Per capita po PPP vrednosti.

Silazni trend kretanja GDP po tzv. teoriji pariteta kupovne moći (relevanta teorija koja tretira pre svega aspekt šta se za jedinicu valuta može kupiti u odnosnoj zemlji) govori da Srbija u narednom periodu ne može očekivati značajan rast kupovne moći izražene u dolarima što zbog faktora koji će biti definisani u narednim pokazateljima, što zbog odnosa valutnog kursa dolara i dinara.

Kretanje potrošačke tražnje

Ova ekonomska kategorija ima predominantan značaj kako na kretanje industrijske proizvodnje preradjivačke industrije tako i na ukupni GDP

Prognoza kretanja potrošačke tražnje (godišnje stope rasta) je takva da se prosek može odrediti na oko 2-3% godišnjeg rasta, što je u svakom slučaju beznačajno na rast kako industrijske proizvodnje tako i GDP, jer će veliki deo tražnje biti apsorbovan uvoznom tražnjom i na taj način značajno smanjiti ukupni efekat industrijske prizvodnje u domenu robe široke potrošnje.

 

Preradjivačka industrija

Sama preradjivačka industrija zbog blagog rasta ili čak stagnacije  domaće tražnje i stagnacije izvoza nema velike potencijale rasta. Imajući u vidu da se proizvodnja preradjivačke industrije u 2020 neće posebno odlepiti od  2011, realan rast će biti moguć tek posle ovog perioda. Ogroman pad u 2009, 2012 i 2014 neće biti brzo nadoknadjeni.

Izvoz

Evidento da izvoz stagnira jer nema stabilnu osnovu za rast (FCA čini oko 12% izvoza Srbije), tako i kretanje industrijske prozvodnje (preradjivačke industrije) nema osnova za značajniji rast jer imamo stagnaciju domaće traže i izvoza. Pomak može da se napravi samo velikim investicijama u izvoznu privredu kojih u ovom trenutku nema na vidiku.

Plate

Stručnjaci sa ovog sajta ne predvidaju nikakav rast zarada u narednih nekoliko godina. Njihova prognoza je da će u 2020 prosečna zarada biti tek nešto  iznad 45.000 dinara. Nema ni osnova jer će industrijska proizvodnja , izvoz i domaća tražnja blago rasti ili čak stagnirati (plate u javnom sektoru neće značajnije rasti u narednih par godina). Na to upućuju i podaci o isplaćenim zaradama u januaru 2016 gde se navodi da je prosečna zarada oko 40 hiljada, posle kratkotrajne euforije na bazi decembarskih isplata koje su uvek značjano veće i da takva pojava traje već godinama. Na to upućuje i prezentovani grafikon. Up-Down faze u visini zarada  su uvek u decembru i januaru.

GDP realne stope rasta

Realne stope rasta GDP su definisane na nivou od 1% do najviše 2%. Sve preko toga zavisi od prethodno analiziranih varijabli (industrijske proizvodnje, izvoza i tražnje). Na rast GDP značjano utiče i restriktivna fiskalna politika (kroz dejstvo fiskalnog multiplikatora).

 

Indeks konkurentnosti

Ovaj indeks publikuje Svetski ekonomski forum (WEF) svake godine i podrazumeva  analizu velikog broja faktora. Nije najreprezentativniji pokazatelj jer koristi veliki broj subjetivnih parametara.

Jedini pokazatelj koji ima rastući trend (ne preveliki) do 2020 godine

Indeks korupcije

Nažalost i pored velikih napora ovaj trend nema indikaciju smanjenja. Očekuje se da će do 2020 godini biti na nivou od 42-44 što je na nivou 2012-2013 godine

 

Svi prezentirani pokazatelji samo odslikavaju već publikovane analize da Srbija nema potencijala za bilo kakav značajniji privredni rast do 2020 godine. Doda li se tome i drugi pokazatelji privrednih aktvnosti kao i stanje u privrednog ambijentu zemlje onda ove pokazatelje možemo uzeti sa veoma velikom dozom tačnosti. Srpska privreda godišnje gubi 2-3 milijarde evra ekonomski dodane vrednosti, što de facto ograničava mogućnosti investiranja i finansiranja privrednog rasta.