EKONOMSKA ALHEMIJA

Aktuelni podaci i kretanja u domenu realnih i finansijskih varijabli u Srbiji navode na zaključak da upravo naslov ovog teksta najbolje odslikava naizgled potpuno protivurečna privredna i tržišna kretanja. Pre svega ovde je naglasak na zaradama, standardu, potrošnji i sl.

Krenimo redom…Osnovni cilj kreatora ekonomske politike je da neto plata u 2025 godinu u proseku bude 900 eura. Analizirajući kretanje privredne aktivnosti, rasta BDP, učešća zarada u istom, struka (bar ona koja nije u funkciji vladajućeg establišmenta) jednoglasna je u stavu da je to nemoguće i da bi BDP morao godišnje rasti po stopi koja je nezabeležena u ekonomskoj istoriji. Ali situacija je na pragu da demantuje ovakve tvrdnje ekonomske nauke i struke. Sledeća tabela upravo daje podstrek ovakvom zaključku

Kretanje prosečnih kurseva i zarada (neto) od 2006-2023 godine

Cifre koje ovde figuriraju stvarno navode na zaključak o briljatnim ekonomskim prilikama u Srbiji. Naime, zarade rastu, kurs je stabilan, vlada makreokonomska ravnoteža jer stabilanost kurs govori o dobroj spoljnoekonomskoj poziciji Srbije, suficitu platnog bilansa, cenovnoj stabilnosti, rastu standrada, kupovne moći i sl. Kada bi se analiza ovde zaključila sve ovo bi imalo pun smisao i validan zaključak. Ali, druga strana medalje je daleko od makroekonomske stabilnosti na dugi rok koja treba biti i održiva i bez bojazni od šokova.

Druga strana medalje su sledeći realni pokazatelji, daleko sumorniji nego prvi set. Kretanje cena osnovnih parametara potrošnje i kupovne moći stanovništva u periodu 2006-2023 godine

Surova realnost i pokušaj objašnjenja aktuelnih pokazatelja standarda. Naime, pošto je metodologija obuhvatila period od skoro 18 godina dovoljno dugim za valjano zaključivanje, ukupni indeks potrošačkih cena je porastao 2,74 puta ili 174%. Ali kada se ponderišu učešća navednih vidova potrošnje u dohotku domaćinstva najveći ponder ima hrana sa oko 1/3 dohotka, zatim stanovanje, transport goriva, zdravlje i sl. vidljivo je da one grupe proizvoda koje najviše učestvuju u strukturi potrošnje imaju iznad prosečni rast cena. Hrana i pića na primer ima stast cena od 231%, električna energija 232% tečna goriva 218%, voda i stambene usluge 251%.

Još jedan bitan pokazatelj. Raspoloživa sredstva za potrošnju po domaćinstvu izražena u novcu su u 2007 bila 37.262 dinara a na kraju 2022 78.678 dinara ili 111,48%. Rast sredstava za potrošnju je daleko (gotovo dva puta manji) nego rast cena dobara u proseku.

Sada dolazimo do drugog, veoma značajnog pokazatelja o nejednakoj spoljnoj i unutrašnjoj vrednosti dinara i veoma precenjene spoljne vrednosti što se može videti i iz podataka tabele o ravnotežnoj vrednosti dinara prema paritetu kupvne moći. Kada bi u anlaizu uključio samo apsolutnu teoriju partiteta kupovne moći od 2006-2023 stavljanjem u odnos kretanje inflacije i deviznog kursa onda se dobija odnos od 101% precenjenosti. Kako se u relativnoj varijanti PPP vrednosti (Purchasing Power Parity) paritetu kupovne moći pored inflacije uključuju i inflacije uporedivih zemalja i cene dobara u istim dobija se nešto povoljniji odnos ali i dalje veoma visok nivo precenjenosti. (realni kurs 162,90). Na stranu što bi ispraljanje ovog partiteta nanelo neprocenjivu i ogromnu štetu ekonimiji i društvu u Srbiji.

Prema tome, iskazivanje zarada u evrima i njihovo tumačenje je za realni privredni i ekonomski život potpuno neuptrebljiv, beskoristan i beznačajan. Kretanje kursa dinara u posmatranom periodu je 36%, cena 174%. Ove dve cifre govore dovoljno bez preteranog napora da se tumače. Kada bu se indikativna vrendost valute (da je Srbija pratila paritet kupovne moći onda bi zarada bila 483 eura ili na nivou 2018 po realativnoj teoriji  a po teoriji inflacije nažalost više su vredela raspoloživa sredstva za potrošnju domaćinstava u 2006 nego u 2023 godini. Uticaj podcenenosti kursa evra na spoljnotrgovinsku razmenu i neravotežu tekućeg dela platnog bilansa i dugoročne štete na privredu nije predmet šireg razmatranja na ovom mestu.