Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Poslednjih nedelja, naročito od početka meseca vrlo često na naslovnim stranama medija se može videti: ’’dinar na istorijskom minimumu prema evru’’, dinar pada ubrzano’’ ’’dokle će dinar padati’’ i sl. Da li postoji opravdani razlozi za strah i zabrinutost kako stručne javnosti, nosilaca ekonomske politike, privrede i stanovništva. Odgovor je da i to bez izuzetaka. Doduše neki zvaničnici države i nosioci monetarne i ekonomske vlasti ne haju mnogo u svojim nastupima pravdajući pad dinara flukutacijama na deviznom tržištu, dinar je u režimo kontrolisanog flukutiranja, devizni kurs je tržišna kategorija i zavisi od ponude i tražnje i sl. Na žalost u stručnom pogledu imajući na umu sve pretpostavke koncipirane ekonomske politike i uloge kursa u istoj, teoretski su duboko u pravu. Naravno da je život nešto što baš mnogo ne liči na teorijske modele i da zalaganje za ovu ekonomsku dogmu, bez obzira na njenu knjišku ispravnost, može da ima veoma velike posledice po državu i narod. Druga tema je kako je kurs postao tako esencijalni faktor koji kroji sudbinu države u svakom pogledu i njenih gradjana i zašto je do toga došlo. To je stvar dubljih rasprava i svakako mnogo šireg prostora nego što okvir ovog rada podrazumeva.
Treba podsetiti da je devizni kurs je bio nominalno sidro ekonomske i monetarne politike do septembra 2006 godine, kada je napušten a kanal kamatnih stopa postao opredelenje nosilaca monetarne vlasti u novom konceptu ciljane inflacije. Razlozi napuštanja deviznog kursa se po rečima viceguernera NBS Diane Dragutinović, meže definisati u sledećem:[1]
Srbija je u dugom vremenskom periodu vodila monetarnu politiku bez monetarne
strategije. Umesto da izabere jednu od tri moguće: targetiranje novčanih agregata,
kursa ili inflacije, Narodna banka Srbije (NBS) je imala eklektički pristup: radila je
od svega po malo (ciljala -malo inflaciju, malo monetarne agregate, malo realan
devizni kurs). Ovakav pristup povezan je sa činjenicom da se od NBS mnogo
očekivalo: stabilnost cena / finansijskog sistema, „realnost“ kursa, ali i podsticanje
proizvodnje, pad stope nezaposlenosti, povećanje konkurentnosti, i konačno –
poslovanje sa dobitkom. Da li je moguće staviti toliki teret na pleća Centralne banke?
Poslednje dve decenije došlo je do konsensusa u ekonomskoj teoriji i praksi, prema
kome Centralna banka treba da se usredsredi samo na cenovnu stabilnost, čak i na
račun troškova značajnog zanemarivanja ostalih ciljeva.
Izbor između imati ili ne monetarnu strategiju, zapravo i nije bio težak. Međutim,
izbor konkretne monetarne strategije zavisio je od režima deviznog kursa. Iako u
osnovi postoji veliki broj različitih opcija režima kursa, u uslovima priliva kapitala,
monetarne vlasti mogu da biraju samo između fiksnog ili fleksibilnog kursa. Birajući
režim deviznog kursa, monetarne vlasti biraju između ciljanja kursa ili ciljanja
inflacije. Iako je mnogo faktora upućivalo na izbor fiksnog kursa, NBS je ipak
izabrala fleksibilni. Radi se dakle o izboru između imati ili ne nezavisnu monetarnu
politiku.
Medjutim, Srbija kao mala i otvorena ekonomija sa veoma visokim stpenom evroizacije privrede ima veoma velike probleme u drugom segmentu, to je flukutacija deviznog krusa i uticaj na relane i monetarne faktore privrede.
Kakav je transmisioni mehanizam kretanja kursa na inflaciju u Srbiji može se videti na bazi nekoliko kredibilnih analiza koje je objavila sama Narodna banka Srbije[2]
Nedvosmisleno je ekonometrijskim tehnikama potvrdjen značajan uticaj depresijacije kursa na kretanje cena u Srbiji u kratkom roku. Taj uticaj je sledeći:
Uticaj šoka deviznog kursa na domaće cene traje preko godine dana, ali se najviše
oseća u prva tri meseca. Praktično dve trećine ukupnog transmisionog efekta vidljiv je
u cenama u prva tri meseca i kompletira se tokom godine. Međutim, posle pola
godine, cene više ne reaguju na šok deviznog kursa
Analizirane zemlje imaju veoma jak i brz uticaj promena deviznog kursa na cene. Praktično u prvih nekoliko meseci se najveći deo pass-through efekta depresijacije kursa prenese na cene.
Medjutim u razvijenim zemljama (Nemačka,Italija i Francuska) vrednost ovog koeficijenta iznosi manje od 0.07% za pola godine, dok je ukupni uticaj posle godinu dana samo 0.2%.
Naravno da kretanje deviznog kursa ima veoma veliki uticaj na kretanje cena. Jako čude izveštaji iz Narodne banke da je opredelenje na nivo ciljane inflacije u ovoj godini bude 4+/-1.5% od koridora, pri veoma nestabilnom i kranje nepredvidivom kretanju kursa u narednom periodu. Jedina alternativa je porast tražnje za eurima dizanjem referentne kamatne stope i povećanjem prinsa na dinare što je malo verovatno jer nivo komercijalnih kamata ne pada, sa porastom referentne kamatne stope doći će do daljem rasta kamata privredi, zatim siutacija u okruženju je veoma složena i teško je verovati da će se banke usuditi da od matica povlače velike sume deviza kako bi ih konvertovali u dinare i ušli u posao kupovine domaćih papira. Takodje velika je opasnost i od efekta ’’istiskivanja’’ privrede i stanovništva sa finansijskog tržišta. Praktično je nemoguće bez stabilizacije kursa u dužem periodu ostvariti iole značajniju cenovnu stabilnost.
Medjutim, šta je uticalo na poslednju depresijaciju dinara od gotovo 10% za samo meseipo ili 2 meseca. Mnogo se o tome pričalo kroz štampu, zajedničko je veća tražnja za devizama iz raznih razloga (realna i špekulativna).
Jedan od odgovora na ovo pitanje sledi i iz detaljne analize platnog bilansa Srbije za 2011 i uporedjenja sa 2010 godinom. Medjutim, statistika platnog bilansa postoji za prvih jedanaest meseci, tako da će se uz izveznu ogradu za verodostojnost na bazi ovog perioda izvući zaključci.
U odnosu na 2010 godinu, situacija u platnom bilansu za 11 meseci 2012 je neuporedivo nepovoljnija. Razlozi su sledeći:
- Deficit tekućeg računa platnog bilansa je za 0.5 milijradi eura veći nego 2010 godine;
- Pozitvan saldo usluga je značajno manji od realne potrebe za pokrivanjem dela deficita robne razmene jer su značajno veći rashodi usluga kod turizma (za 60 miliona eura), ostalih usluga takodje za preko 60 miliona eura.
- Saldo doznaka u Srbiju (radničkih i iseljeničkih) je u 2011 bio za preko 250 miliona eura manji nego u 2010 godini zbog aktuelne krize i u razvijenim zemljama;
- Velikog povećanja obaveza po osnovu emitovanih dužničkih hartija od preko 1.5 milijardi eura u 2011 u odnosu na samo 39.7 miliona prirasta u 2010 godini;
- Povećanja salda trgovinskih kredita u 2011 koji se moraju vratiti u 2012 ili kasnije;
- Povećanja korišćenja kredita od strane države za novih 666 miliona eura neto;
- Velikih otplata kredita privrede inostranstvu za preko 2.2 milijarde eura uz korišćenje novih od 1.8 milijardi;
- Pad deviznih rezervi od 1.2 milijarde eura u odnosu na 1.3 milijarde povećanja u 2010 godini.
- Značajnih otplata sredstava MMF u iznosu od 549 miliona eura.
- Priliv direktnih i portfolio investicija u Srbiju u 2010 i 2011 je bio ukupno oko 2.3 mlrd, u 2009 iznos je 1.9 milijardi i preko 4.4 miljarde ostalih investicija (trgovinskih kredita, povečena sredstva MMF, Banaka u Srbiji po osnovu zaduživanja kod svojih matica i sl.)
Srbija na žalost ni posle 12 godina nije uradila strukturna prilagodjavanja privrede u cilju povećanja njene konkurentnosti i povećanja izvoza.
Ovakva kursna politika je neodrživa na dugi rok sa svim elementarnim nepogodama na privredu i gradjane u ovoj godini. U ovoj godini budžetom je predvidjeno da se samo za kamate iz budžeta izvodvoji za 170 miliona eura više nego 2011, jer je zaduženost porasla, i na žalost u pogledu platnog bilansa i dešavanjima sa pozicijama platnog bilansa podseća na Grčku i Španiju. Stim što će daleko lakše da plovi niz vodu od pomenutih zemalja.
Veoma teško je bez sprovodjenja platnobilansnog prilagodjavanja na dugi rok obezbediti stabilnost privrede. To očigledno nikoga posebno ne zanima jer je bolno i dugo traje. Teško je priznati da su lošom privatizacijom uništeni veliki izvoznici, da srpska privreda se lažno uljuljkivala prilivom kapitala iz inostranstva po osnovu privatizacije banaka, velikih sistema i sl. da je privrede nekonkurentna da je država nekonkurentna i da pada na globalnoj listi konkurentnosti, da caruje haos i korupcija i da je privreda u kandžama banaka sa isisanih 28 milijardi eura za kamate i negativne kursne razlike samo za pet godina (2006-2010) i da je u medjuvremenu ista privreda stvorila samo 9.5 milijardi eura bruto dodate vrednosti u istom periodu.
Izvori finansiranja privrede
Takodje treba podsetiti i na sledeće negativne faktore ubrzane depresijacije:
Zaduženost privrede po osnovu kredita i to na domaćem i stranom tržištu se kreće
Izvor: NBS, kretanje spoljneg duga prema dužnicima,
Ovome treba dodati i sledeće pokazatelje zaduženosti privrede i stanovništva prema bankarskom sektoru u Srbiji i to:
Privreda na dan 31.12. 2011……………………….1.011.823 miliona dinara;
Privreda na dan 31.01.2012………………………..1.052.184 miliona dinara;
Razlika za mesec dana………………………………………40.361 miliona ili 40 milijardi dinara (novih 380 miliona eura)
Stanovništvo na dan 31.12.2011…………………………601.599 miliona dinara
Stanovništvo na dan 31.01.2012………………………..608.105 miliona dinara
Razlika za mesec dana……………………………………………..6.506 miliona ili 6.5 milijarde dinara (novih 65 miliona eura)
Nije teško zaključiti da su banke samo na kursnim razlikama dodatno zaradile u januaru preko 440 miliona eura od plasmana privredi i stanovništvu.
Veoma je teško u ovom trentuku dati preporuke za vodjenje kursne politike. Jedno je sigurno, nema optimalnog rešenje već samo procena manje štete. Priliv investicija odnosno sredstava u Srbiju u cilju povećanja ponude i smanjenja pritiska na kurs nije mnogo izvestan u sadašnjoj konstelaciji dogadjanja u okruženju. Predvidive intervencije na deviznom tržištu pogoduju špekulantima. Dizanje referentne kamatne stope povećava tražnju za dinarima ali guši i dovodo do bankrotstva realni sektor. Strukturne promene su na dalekoj uzici i nedostižne u kratkom roku. Rigorozna štednja je neminovnost ali u godini izbora pitanje je njenog sprovodnjenja.
’’Spasa nam nema, a propasti nećemo’’ reče Nikola Pašić-Baja pre jednog veka. No comment.
[1] Diana Dragutinovic:Moć i nemoć monetarne politike u uspostavljanju ravnoteže izmedju platnobilansnih ciljeva i ciljeva inflacije, Radne papiri, NBS 2008
[2] Diana Dragutinovic:Moć i nemoć monetarne politike u uspostavljanju ravnoteže izmedju platnobilansnih ciljeva i ciljeva inflacije, Radne papiri, NBS 2008
Nikola Tasić: Pass-through efekat deviznog kursa na cene u Srbiji 2001-2007, NBS Radni papiri 2008
Vilaret S., Palić,M,.: “Exchange rate pass-through effect on prices in
Serbia”, radni papiri NBS, 2006
Ne mozete na trzistu imati dominantno strani kapital ,pretezno iz zone eura, i voditi politiku kursa dinara sa ovakvim platnim bilnsom?! Pri tom promet se odvija preko stranih banaka bez obzira gde su registrovane…Ne moze i jare i pare..
Ne moze da ne radi privreda a da sa svih strana svi traze pad ref,kamatne stope ,i povoljan kurs..
Kurs i ref.stopa a boga mi i Becki dogovor drzali su kapital u Srbiji sve dok svi horski ne zatrazise da ref.kam. stopa padne a da kurs ostane isti u recesiji. Te su zelje daleko vece od mogucnosti.Meta su devizne rezerve i Soskic ih iskusno brani.Vaznije je da NBS sacuva rezerve od bestijanja kursa…
Kroz ovu problematiku smo vec prosli na ovim ili stranicama ekonomije.org.
I tada a i sada nema mestu cudjenju a cude se neupuceni i polupismeni novinari i manje vise narod. Naravno i poneki priuceni biznismen novog talasa.Pretezno uvoznik..
Zasto neko ima problem sa cinjenicom da pod odredjenim okolnostima Srbija moze da ostane u par dana bez milijarde ili dve eura bankarskog kapitala. I to legalno i legitimno.To je rizik sa kojim se trebalo racunati prilikom formiranja bankarskog trzista i njegove diversifikacije.
Jos 2002 godine ukazivano je na neophodnost prisustva Kineskih i Ruskih banaka i kapitala u Srbiji ali suluda i slepa politicka ideologija to nije dopustila. I EU lobi naravno.
No to sada i nije vise vazno jer fokus treba da bude na pripremi za nestanak eura. Bilo iz ovog regiona bilo zauvek.
Srbija sada mora da koristi dinar kao sidro a da paradoks bude veci to ce morati da odluci upravo u danima kad je dobilla beslovesni bilet za Uniju.
To ce biti pravi sukob licnosti koji moze proizvesti sizofreniju. Na dan vencanja devojka ti kaze da ima grbu i drvenu nogu …. Slepa ljubav uvek neslavno zavrsi…
„Srbija sada mora da koristi dinar kao sidro“
Zivo me zanima kako ce to Srbija uraditi. Kakvo crno sidro. Problem „dinarizacije“ je dublji od atlantskog raseda. Vise puta sam iznosio svoje misljenje na tu temu ali hajde jos jednom. Kada neko radi on smatra da za svoj rad treba da bude placen odnosno da svojim radom zadovolji neke zelje (dakle ne potrebe nego zelje to je kriticna razlika). Raditi za luk i paradajz je ponizenje samo po sebi i ne daje apsolutno nikakvu motivaciju za produktivan rad. Sa druge strane objekti zelja su uglavnom „Nike“, „Nokija“, „BMW“, „Letovanje“, stan, namestaj…. Od navedenih „ikona“ samo stan i namestaj bi mogli nekako biti vezani za dinar (U idealnim okolnostima) sve ostalo ima svoj „bazis“ u Evru. Sta da radimo kad ni jedan gradjanin ne „sanja“ kukuruz ali cak i on zavisi od berzanske Evro cene, te inputa u vidu evro-nafte, fertilizatora a sve vise i hemije i semenske robe. Dodajte tom „kukuruzu“ jedno letovanje u grckoj i onda pokusajte da „dinarizujete“ kukuruz. Sta cemo kad “ Srbija nema more“. Pokusavati prilagodjenje kroz kurs je po mom misljenju veoma pogresno (mada sam i ja nekada mislio da je to dobro) iz dubokih sustinskih razloga od kojih su neki navedeni. Mnogo je bolje napraviti „predvidivu ekonomiju“, a prilagodjavanja raditi kroz nepopularne ali realne mere. Zaboravljamo li najosnovniju cinjenicu da svako klizanje kursa preliva realnu vrednost od „dobrih i likvidnih“ ka „losima i nelikvidnima“, te od poverioca ka duznicima i na kraju od realnog sektora u birokratiju. Ovo poslednje je takodje jedan od mogucih cinilaca u formiranju kursa.
Uvek je bolje kontrolisati krizu nego prepustiti da trziste samo svede kurs na svoju meru.
Srbija ima svoju valutu i za vreme evra i posle njega i za vreme jakog ili slabog dolara itd.. Ako trziste pocne da se „samoregulise“ to ce svakao znaciti ekspresno prilagodjavanje koje svakako zbija iz glave zelje tipa „BMW“,Letovanje,stan pa i obilniju ishranu…
Jedno ne treba zaboraviti a to je da sadasnja realnost nije ni ista ni slicna sa ’90 godinama i da bi sada „socijalni“ efekat samoprilagodjavanja bio znatno opasniji.
Sada imate zaduzenu naciju ( privredu i stanovnistvo) i razorenu privredu kao i znatno nepovoljnije spoljnopoliticke odnose. U ovoj konstalaciji Srbija ne bi izdrzala ni tri meseca pre nego sto bi finasijski sistem kolabirao.
Dakle ako izlazi spekulativni kapital i ako je procena da je on tezak 1 milijardu treba ga pustiti bez smanjivanja deviznih rezervi.Nek izlazi i 150 dinara za euro..
Ali ako matice banaka povlace kapital od svojih cerki onda treba razmisliti o nekim merama. Svakako nepopularnim ali po naciju i drzavu korisnim.
Paradoks tih mera u odnosu na ocekivanim priliv investitora nakon dobijanja statusa kandidata je vise istorijski zanimljiv baksuzluk nego cinjenica na koju bi trebalo obracati paznju. Pravljenje strategije oko toga moglo bi da bude preskupo odugovlacenje.
Za Srbiju je sada vaznije sto ima na celu NBS Soskica od bilo cega drugog…Verujem da ce se to ubrzo pokazati jer cekati kraj prvog kvartala je kasno…
Davne 1998e industrijska -proizvodnja je bila veca za 11,4% (po M. Kovacevicu). Prosecna plata je bila 98DM (50 eur), danas je preko 300eur. Mislim da je ovim sve receno i da se vidi perspektiva.
Dali je kurs fiksan ili plivajuci(uz intervenciju NB) za nas je manjue vise svejedno, pitanje je samo kada cemo potrositi devizne rezerve, a onda cemo videti realan kurs. Ovoliki platni deficit je neodrziv, sada vec i na kratak rok, mislim da cemo vec krajem godine videti i realni kurs, a bojim se i novu staru deviznu stednju.
Odlican tekst. Trebalo bi ga objaviti u svim srpskim medijima.
Miso, mala digresija, kad vec pominjes plate…
Davne 86-e ili 87-e, ne secam se tacno, prosecna plata u Jugi je bila 400 ili 420 maraka. Sticajem okolnosti se toga secam, stalno sam se smejao kada je statistika izbacivala saopstenja, jer sam neko vreme primao prosecnu jugoslovensku platu…
Mile
Ne kapiram sta hoces da kazes, da podatak iz 98e nije tacan ili da danasnji nije tacan? I sta je tacno po tebi?
Miso, napisao sam – digresija. Dakle, nesto sto nema veze sa trenutnom pricom, cisto me asocirao tvoj podatak na ovo sto sam napisao…
Ali ako je: „1998e industrijska -proizvodnja je bila veca za 11,4% (po M. Kovacevicu). Prosecna plata je bila 98DM (50 eur)“ onda, postavlja se pitanje hoce li na srpska vrata zakucati anarhija i totalna poreska evazija, a mozda i ozbiljniji socijalni nemiri. Potpuno je drugacije okruzenje, potpuno je drugacije unutrasnje uredjenje. Na kraju, ne bi li trebalo proaktivno delovati ali ne kroz „klizanje“ kursa jer niti ce to spreciti spekulativni kapital da „radi“ niti ce spreciti banke da „iznesu“ devize u maticne drzave ( ne zaboravimo da je preko 70% kredita indeksirano u evrima pa je bankama nebitno da li je kurs 102 ili 112 one fakticki naplacuju u evrima), pa za konacan ishod imamo cinjenicu da se smanjuju plate i penzije a da prelazni period ublazavaju validne kompanije kroz gubitke zbog kursnih razlika. To nije dobar put. Soskic radi ono sto moze i sto je u njegovoj nadleznosti ali to ne znaci i da je to dobro, jer verujem da bi i on odabrao radije da se plate i penzije jednostavno smanje za odgovarajuci iznos i opet smo na istom, ali bez prelivanja vrednosti i upropascavanja ono malo preostalog realnog sektora. Na kraju krajeva ispada da ce na ovaj ili onaj nacin banke postati vlasnici ogromnog broja nekretnina u Srbiji, a mozda i preduzeca pa ce jos slobodnije nego danas lobirati i „pisati“ pravila preko korumpiranih stranackih aktiva.
Boki
Nema vise troskarenja kredita, doslo je vreme da se vracaju, a to ce svima tesko pasti.
Banke itekako interesuje kurs, nisu gradjani glavni duznici nego drzava. Samo u Maju pristizu na naplatu drzavne obveznice u vrednosti 1,2 milijarde eura, ukupno u ovoj godini preko 5 milijardi. Ako banke posumnjaju dsa drzava nema deviza, nece obnavljati kredite nego ce te dinare pokusati da prebaci u devize po bili kojem kursu, zato Soskic danas mora vise da vodi racuna o visini rezervi nego o kursu. Mada mislim da cemo ove godine bankrotirati.
Danas su zdrave samo one firme koje izvoze, a mozes ih na prste nabrojati, ostalima dolaze crni dani.
Ova vlast je svesno resila, zbog kratkorocnih interesa, da unisti buducnost Srbije. Potpuno. U tome je podrzava dobar deo elite, kako intelektualne, tako i privredne, a i dobar deo naroda. Tu se nista ne moze.
Miso
Gradjani duguju oko 6,5 mlrd, drzava 14-15mlrd i privreda oko 20mlrd. Banke nemaju sta da „sumnjaju“ one odlicno znaju kako stoje stvari u Srbiji. Sta vise ubedjen sam da imaju mnogo pouzdaniju i bolju sliku od bilo koga (svi ti krediti su prosli kroz njihov risk i dosta dobro poznaju svoje klijente). Sledece pitanje „zaduzivanja“ drzave je odgovoreno juce kada su po 15% godisnje kamate, trogodisnji dinarski zapisi prodati u iznosu 45% od ponudjenih. Dakle pitanje kursa nema nikakve veze sa poslovanjem banaka one u dinar ulaze ili izlaze shodno potrebama i isplativosti i to je sasvim legitimno ponasanje, (inace krediti sa deviznom klauzulom ne bi bili legalni) a pri tome su one oko 75% kredita odobrile u evrima pri cemu je dinar samo „transakciono sredstvo“. Naivno je razmisljanje da kapital mozes zadrzati „ucenom“ kroz kurs, jer najvecu stetu uvek podnese oni 75% kreditiranih u evrima medju kojima je i drzava. Nelegitimno ponasanje je ponasanje NBS. Neka mi neko kaze zasto NBS ne otkupi ponudjene dinare i ne stavi ih u trezor (gde sada drzi devizne rezerve), da li bi i tada kurs klizao? Ne ali bi do punog izrazaja doslo „carevo odelo“ nelikvidnost bi u prvi plan izbacila upravo one koji postoje samo zbog statistike i na kraju svako bi morao da plati svoje dugove i odluke „posteno“ (gradjani privreda drzava pa i banke za lose kredite) a ne da se ovako preliva odavde-tamo da se stvari „peglaju“ do postavljenja u novi ravnotezni polozaj pa onda jovo nanovo. Dakle sustina je da novac mora da ima nekakvo pokrice u realnim dobrima i kad god kurs kliza vi deo tih realnih dobara poklanjate duznicima, rastrosnima i neodgovorno zaduzenima i uvek na racun stednje i likvidnih i to pre svega iz realnog sektora. Jesi li ikad razmisljao sta to ustvari znaci da firma ima profit dok ne uracina kursne razlike a potom udje u zonu gubitka. To u sustini znaci da joj je neko profit ukrao i to je gola istina.
Pitanje za ekonomiste. Sta je sustinski bio razlog za napustanje kursa kao monetarnog sidra od 2006 god. Do tada je dinar slabio predvidivo na nivou cele godine. Nakon toga se preslo na targetiranje inflacije i cene u Srbiji izrazeno u evrima su drasticno krenule na gore a pratilo je i veliko inozaduzivanje. Sta je falilo modelu do 2006 cini mi se da se narod manje zaduzivao? Ja imam utisak da je to uradjeno da bi se izaslo u susret uvoznickom lobiju. Koji je ekonomski rezon?
Boki sve si obrnuo naglavacke..Kakve veze ima devizna klauzula sa vracanjem kredita ?? Svi krediti se vracaju u dinarima a kurs je samo mera kolicine potrebnih dinara…Veci kurs -vise dinara-plata ista-mora da se jede-broj neplacenih rata se povecava. Banke pak ne pokrecu hipoteke jer nisu agencije za nekretnine.Oni tako aktivu prebace u pasivu i polako jedu supstancu a to akcionari kaznjavaju..Dakle u Srbiji je kurs vrlo bitan za banke…
Kapital se ne „zadrzava ucenom“ vec mogucnoscu za profitom..
Visoka ref.kamt.stopa nije bila niciji hir niti produkt makroekonomske politike vec neophodnost. NBS je zahvaljuci recesiji spustila inflaciju a zahvaljujuci zadrzanju „svakojakog“ kapitala kurs je bio stabilan. To je fakat.
Cinjenica je i da ce inflcija odmah gore u slucaju privrednog rasta ko sto je kurs poceo da pliva nizvodno odmah nakon izlaska „svakojakog“ kapitala…
U toj igranci nema nista nelegitimno oim cinjenice da NBS ne poseduje carobni stapic a guverner nije Mandrak..
NBS je narodna banka Srbije a ne Svajcarske…
NBS ne otkupljuje dinare iz istog razloga iz kojeg ti ne prodajes svojoj zeni evre.. !?? To rade samo Mujo i Haso u vicu.,pojedu i oni neki cevap..
Elem, ono sto se ovde desava kao opsteprihvacen model ponasanja nikad ne bi palo na pamet nekome u Japanu…
Alex modelu iz 2006 falilo je trajanje …Priliv ino kapitala po raznim osnovama gurao je rast ali i inflaciju a drzao kurs nize.. Srbija i sada stremi tom razvoju dogadjaja no slabo nam nesto ide…
Posledica smanjenog priliva je naravno povecano zaduzivanje jer nacija uporno nece da se odrekne „americkog sna“..
Smandrljali smo uz svaciji blagoslov nekoliko milijardi evra na uvoz polovnih automobila ,krsa i loma a nema puta bez rupe do Kine. I jendeka punog vode i kojecega…Vozis u sred Beograda i na putu stolica a ispod stolice otvorio se krater, vidi se plaza na Hawaima..
To nas predsednik psiholog zove „kiselo grozdje“ a ja pak mislim da se radi o neiskustvu i neznanju…
Gospodine Darko, uz duzno postovanje itekako kurs ima veze sa vracanjem kredita. Dakle ako je 75% kredita u evrima (sa klauzulom) to znaci da ti subjekti moraju da propadnu pre nego banke, odnosno da ce banke ukoliko ne mogu da „izadju iz dinara“ fakticki „upravljati“ svim tim preduzecima i fizickim licima. Nemojte mi reci da je to nemoguce jer svedoci smo da Grcka gubi suverenitet i to samo iz razloga da se spasu te iste banke. Pomoc od 130mlrd Evra koju su dobili, ni Grcki narod ni drzava nece ni da vide, oni ce to samo da duguju a pare idu bankama, a ne smem ni da pomislim kako ce to izgledati u Srbiji. Neka radikalna resenja zahtevaju ogromni politicki zaokret koji apsolutno nije moguc u ovoj godini. Ako nije previse kasno treba hrabro povuci neke nepopularne poteze ali ne na stetu likvidnih i realnog sektora nego upravo pustiti nelikvidne da propadnu a banke da snose gubitke za lose kredite inace cemo sve „potopiti“ sa malim vremenskim odlaganjem a kako lepo rekoste carobnjaka nema nigde na vidiku. I nemojte mi molim vas reci da sada Zdravstvo, skolstvo,policija i razna javna preduzeca nece strajkovati za vece plate (jer upravo su oni prolazili kriterijume za dodelu kredita, i upravo njima je februarska rata za kredit 10% veca, i jedino oni imaju dovoljan ucenjivacki kapacitet da nateraju ionako slabu i heterogenu vlast na nove ustupke), i nemojte mi onda reci da sve to ponovo nece da plati upravo realni sektor koji em ostaje bez kapitala em nema teorijske sanse da podigne radnicima plate pa ostaje i bez kvalitetnije radne snage koja listom odlazi da drema na sigurnim i bogatijim drzavnim jaslama. Dakle fiksirajte kurs a smanjite plate nominalno 33% i eto vam ustede od 2,5-3% BDP samo po osnovu javnog sektora. Dodajte tome i JP i ravnomernije penzije i ustedecete vise od 5% BDP. Nadalje reformisite javne nabavke po Korejskom sistemu i eto vam jos 4-5% BDP ustede, koje mozete uloziti u infrastrukturne radove i resn problem. Zasto onda niko nista ne preduzima po tom pitanju?
„Oni tako aktivu prebace u pasivu i polako jedu supstancu a to akcionari kaznjavaju..“
Kamo lepe srece da je tako. Ovakvih slucajeva ima samo u bankama gde su zaposleni bili korumpirani i davali kredite sa laznim garancijama i slicno.
Uostalom, to jasno pise u ovom tekstu, a ti si to, izgleda mi, preskocio:
„Nije teško zaključiti da su banke samo na kursnim razlikama dodatno zaradile u januaru preko 440 miliona eura od plasmana privredi i stanovništvu.“
Banke su pokrenule hipoteke u promilima…
Boki u krajnjoj istanci uvek strada narod ali ako se radi o pojedincima a oni us vlasnici banaka ,ovog puta i oni su u gadnoj poziciji. Kapitalisti ( vlasnici banaka)pomazu i dovode i stvaraju politicke elite a iste vode racuna o njihovom interesu. Tako je dok postoji takav sistem ali kad kola krenu nizbrdo svi vode racuna samo o sebi..
U tom smislu pojedinci koji raspolazu velikim kapitalom nalaze se u vrlo nezavidnoj poziciji jer drzave i politicke elite ne mogu vise sa sigurnoscu da brinu o njima i stite njihov kapital.
Ovo je prelazni periiod ,nesto kao predah pred suocenje koje svi odlazu.
Od stednje nema vajde jer kapital se ne stvara stednjom vec radom .Stednja je druga kategorija ,ona je neiophodan segment bankarskog sistema ..
U krizi stednja ne pomaze…ne nama vec nikome…