DECILNA ANALIZA POTROŠNJE – KOMPARATIVNA ANALIZA SRBIJE I MAKEDONIJE

 

U dosadašnjim analizama nejednakosti u raspodeli dohodaka primenom metoda analize ’’Eurostata’’ pokazano je da Srbija zauzima poslednje mesto prema rasponu u raspodeli dohotka odnosno da je stepen nejednaksti u raspodeli dohodaka po kvintilima (grupe od po 20% polulacije) i decilima (10% populacije) ubedljivo najveća.  Samo radi podsećanja raspon u raspodeli kod kvintila je 9,7 a kod decila 30. Pored Srbije i Makedonija je država sa najvećim stepenom izražene nejednakosti u rasponima. Pored toga, pored nejednakosti u raspodeli dohodaka, veoma bitnu činjenicu čini i nivo odnosno visina dohodaka. Kod Srbije, Makedonije i Rumunije nivo dohodaka prvom i drugog percentila je zanemarljivu u odnosu na nivo dohodaka razvijenijih zemalja Evropske unije. Medjutim,  druga vrsta analize raspona dohodaka i potrošnje (ne korespondira potpuno sa navedenom koja je opšte merilo za zemlje EU) je i decilna analiza potrošnje koje objavljuje nacionalni statistički zavod Srbije, Makedonije i drugih zemalja. Zasniva se na Anketi o potrošnji domaćinstava (APD) i meri raspone potrošnje po grupama proizvoda i usluga na mesečnom i godišnjem nivou.  Obzirom da se radi o Anketi, postoje određene greške procene koje se navode, ali ne mogu značajnije da utiču na kvalitet zaključivanja. Metodologija Eurostata ne beleži naturalni nivo potrošnje, potrošnju u domaćinstvima sa proizvodima stvorenim u istim, već raspone dohodaka stanovništva sa novčanim primanjima.  Za Srbiju je karkateristična veoma visok nivou neevidentirane potrošnje pre svega zbog: niskog nivoa evidentirane kupovine pre svega hrane, jer veliki broj domaćinstava se bavi samostalnim uzgojem i klanjem stoke i živine, veliki  nivo upotrebe  voća, povrća i sl. kako na pijacama, tako i u domaćinstivma i sl. Sve ovo ukazuje da su sredstva za potrošnju značajno veća od raspoloživog evidentiranog dohotka. (u Srbiji se 2/3 svinja zakolje van klanica gde se zvanično evidentira, u Hrvatskoj je to 1/3, u Madjarskoj gotovo 80% svinje se evidentira prilikom klanja). Srbija pored Bugarske ima najveće učešće ’’sive’’ ekonomije u Bruto društvenom prozvodu zemlje od gotovo 1/3. U Srbiji se takodje značajan deo sredstava za potrošnju obezbedi mimo redovnih primanja iz radnog odnosa ili penzija. Tu su pre svega, prihodi od doznaka, rada van radnog odnosa i sl. Tu svakako dolaze i prihodi od poljoprivrede. U ovoj analizi su dati komparativni podaci o raspoloživim sredstvima za potrošnju u Srbiji i Makodoniji. Ono što razlikuje ove dve zemlje su pre svega mogućnosti ostvarivanja prihoda od poljoprivrede (za razliku od Srbije, Makedonija nema klimatske niti pedološke karakterisitke masovne poljoprivredne proizvodnje osim povrtarstva i delom voćarstva)

U cilju uporedne analize podaci iz Anketa o potrošnji iz 2016 godine su dati u evrima po srednjem godišnje kursu Eur/denar od 62,5 i Eur/Dinar od 123,1 za jedan euro.

Novčani iznos potrošnje hrane, pića i sl. je dobije kao umnožak naturalne količine potrošnje i cena po jedinici. Za ostale kategorije potrošnje (stanovanje, kultura, obrazovanje i zdravstvo na bazi podataka o finansijskim izdvajanjima iz ankete.

Izvor: stat.gov.rs/Anketa o potrošnji domaćinstava 2016. godine

Uporedjujući podatke o raspoloživim sredstvima za potrošnju zaključuje se:

Najveće odstupanje kod raspoloživih sredstva za potrošnju i dohodaka iz predhodnih analiza je kod prvog i drugog decila;

Deseti decil ima značajno manju potrošnju od raspoloživih dohodaka po ’’silc’’ metodologiji. Očekivana tendencija obzirom na visinu dohodaka ove populacije.

Srednji nivo populacije ostvaruje nešto veći dohodak od sredstva za potrošnju koji opet ne doprinosi značajnoj razlici koja naginje ka štednji. Kada se pogleda prosek potrošnje, stanovništvo ima prosek od 5924 eura godišnje po domaćinstvu. Ovaj prosek su podigli pre svega osmi , deveti i deseti decil. Po stanovniku taj nivo je prezentiran u sledećoj tabeli.

U prvom decilu je interesantan sledeći podatak: prosečna dohodak na goidšnjem nivou u prvom decilu je 771 eura a rasoloživa sredstva za potrošnju je 1035 eura. Kada bi se ovi rasponi uporedili sa zvaničnim podacima eurostata Srbija bi pretekla Rumuniju i Makodoniju po stepenu nejednakosti ali bolje plasiranu poziciju ne bi imala.

Ovde bi svakako trebalo prikazati i nivoe dohotka po percentilima do 95-100 jer su tu razllike u dohotku veoma izražene.

 

 

Prva tri decila u Srbiji imaju značajno veći raspoloživi dohodak za potrošnju od zvanično iskazanog dohotka. Ovakvi podaci su sasvim očekivani jer upravo ti slojevi stanovništva imaju značajno veći naturalni nivo raspoloživog dohotka od ostalih socijalnih grupa.

 

Godišnja potrošnja po članu domaćinstva u eurima.

Zaključak ove analize podataka je praktično potvrda ekonomskih zakonitosti da potrošnja samo do odredjenog nivoa dohotka je u funkciji dohotka i da nivoi dohodaka posle odredjenog iznosa nisu u funkciji potrošnje nego štednje i investiranja.

 

 

Mesečna potrošnja po domaćinstvu u eurima

Izvor: Isto,

MAKEDONIJA:

Za razliku od Srbije, Makedonija nema tendencije u kretanju potrošnje i dohotka kao Srbija i da su kvalitativni podaci o standardu i potrošnji u Makedoniji značajno drugačiji nego u Srbiji. Bez obzira koliko se zvanična statistika koju prezentiraju ipak analitički površni izvori trude da dokažu da je standard potrošnje u susednoj državi veći nego u Srbiji ne stoje. To pokazuju sledeći podaci uz ogradu analitičara da su ipak cene odredjenih dobara i usluga u Makodoniji manje-više značajno niže negu u Srbiji.  To se može zaključiti iz sledećih pokazatelja.

Potrošnja i dohoci u Makedoniji po decilima

 

 

Izvor:Statisički zavod Republike Makedonije

 

 

 

Izvor:Isto

Raspoloživi dohodak za potrošnju u Makedoniji je značajno odstupa u odnosu na Srbiji. Finansijski posmatrano potrošnja po domaćinstvu i članu domaćinistva je značajno finansijski manja u Madedoniji nego u Srbiji (broj članova domaćinstva u Makedoniji je u proseku značajno veći nego u Srbiji). Da bi došli do pravog odgovora na ove finansijski gledano nelogične pokazatelje, pravi odnos potrošnje su naturalni podaci o potrošnji hrane i pića. Medjutim ovde je važno istaći sledeće: Nivo dohotka je neznbatno veći od nivoa potrošnje prvih četiri decila što se kosi sa ekonomskom logikom. Uzroke treba tražiti u načinu prikupljanja podatka i neevidetniranoj potrošnji prema zadatim parametrima. Makedonija ima veliki deo naturalne potrošnje albanskog stanovništva u zapadnom delu zemlje koje nije moguće statistički obuhvatiti niti obraditi.

Kod odredjenog broja artikala Srbija ima značajno veći nivo potrošnje. Medjutim generalno se ne može doneti relevantan zaključak da potrošnja osnovnih namirnica značajno zaostaje u Makedoniji. Kod pojedinih vrsta mesa (svnjskog) potrošnja je očekivano manja jer 1/3 stanovništva ne konzimira ovu namirnicu zbog verskih i običajnih razloga.

 

Potrošnja u kg	Makedonija	Srbija
Hleb	72,10	75
Brašno	28,98	24
Pasta	6,99	9,53
Pirinač	7,32	3,5
Krompir	29,89	33
Pasulj	6,27	4,45
Luk i luk	10,47	13,1
Kupus	11,50	18,54
Paradajz	14,01	14,74
Paprika	19,66	12,96
Grašak, boranija i ostalo	1,44	2,2
Krastavci	7,09	8,61
Ostalo sveže povrće	13,62	19,23
Obradjeno povrće	4,34	3,91
Jabuke	13,11	12,85
Južni voće	18,64	18,03
Grožđe	4,19	2,48
Ostalo sveže voće	17,16	25,22
Obrađeno od voća	0,46	0,8
Govedina i teletina	7,05	5,26
Svinjetina	7,34	16,79
Jagnje	0,22	0,45
Meso peradi	12,47	17,34
Druge vrste mesa	0,80	0,91
Prerađeno meso	9,53	14,27
Sveže i smrznute ribe	5,31	4,42
Obrađene ribe	0,71	1,39
Svinjska mast	0,25	2,48
Jelo ulje	14,98	12,01
Druga mast	1,87	1,79
Mleko	36,18	46,53
Kiselo mleko i jogurt	20,58	30,08
Sir	10,54	10,22
Ostali mlečni proizvodi	3,22	7,52
Jaja u komadima	181,74	220
Šećer	11,29	11,57
Kafa i kakao	2,57	3,76
Čokolada i keks	5,93	9,09
Vino	1,89	2,92
Pivo	9,37	15,69
Žestoka pića	0,80	1,02
Bezalkoholna pića	50,74	42,51

 

Odnosi cena u eur odabranih grupa prozvoda u eur

Cene velikog broja proizvoda u Makedoniji su značajno niže nego u Srbiji. Samo kod odredjenih grupa proizvoda cene u Srbiji su nešto niže kao: juneće meso, hleb, domaće pivo, luk i jaja. Sve ostale namirnice i usluge su značajno niže u Makedoniji. To su: osnovni troškovi stana, odela, odeća, jabuke, narandže i sl.

 

Analiza raspoloživih sredstava za potrošnju u Makedoniji govori sledeće:

ü  Glavni izvor sredstava u prvom i drugom decilu su penzije kao izvor sredstava za potrošnju. Primanja iz inostranstva su rastuća veličina od 8-10 decila.

ü  Značajan deo sredstava za potrošnju je i korišćenje uštedjevine naročito  srednjeg sloja stanovništva.

ü  Značajan deo sredstava su i prihodi od vanrednog zaposlenja, odnosnos zapsolenja mimo redovinih radnih aktivnosti. Makedonska statistika je praktično pokrila ovaj važan segment izvora sredstava po decilima, što daje veoma korisne informacije za analizu.

ü  Prosečno domaćinstvu u Makedoniji broji 3,67 članova u Srbiji je to u proseku 2,74.

ü  Broj izdržavanih članova domaćinstvu kod Makedonije je 1,62, u Srbiji je1,04. U sturukturi domaćinstava u Makedoniji neaktivni zauzimaju 44%, u Srbiji 37,9%

ü  To je i jedan od razlog zašto su rapsoloživa sredstva po članu domaćinstva manja u Makedoniji nego u Srbiji. Evidentno je takodje da u Makedoniji postoje značajno veći rasponi potrošnje izmedju desetog i prvog decila nego u Srbiji.

ü  Izdvajanje za potrebe zdarvlja u Makedoniji su ukupno oko 110 miliona eura godišnje. U Srbiji je to preko 600  mililiona iako je odnos stanvništva oko 3,4. Razlog leži u činjenici da je ’’out of pocket’’ u Srbiji značajno veći nego u Makedoniji (troškovi zdravstva koji se finansiraju od strane pacijenta).

Generalno u Makedoniji je niži standard potrošnje i pored činjenice da je dohodak po decilima prema ’’silc’’ metodologiji Eurostata nešto viši. Naročito se to odnosi na niže socijalne gurpe (1-3 decil).