CENE I KUPOVNA MOĆ KLJUČNIH NAMIRNICA U SRBIJI I OKRUŽENJU

Ovaj tekst je nastavak prethodnog vezano za cene osnovnih namirnica u Srbiji i Britaniji. Proširenje analize i davanje detaljnijih infomracija o tome koliko se za prosečnu zaradu može kupiti analiziranih namirnica po jedinici mere je kvalitativni pokazatelj stvarnog standarda. Prosečna zarada je uzeta po neto principu iz relevatnih statističkih izvora. Naglasak je na prosčnoj zaradi iako ista ima svojih nedostataka jer zavisi koji procenat potrošača je prima, što je više izražena nejednakost ona će biti u gornjim nivoima dohotka za razliku od medijalne zarade koja je novi 50% primaoca dohotka do tog nivoa i 50% preko tog nivoa.

Za analitiku cena korišćeni su izvori velikih trgovinskih lanaca po zemljama, u Bugarskoj je korišćena baza podataka ’’My supermarket’’ gde su objedinjeni podaci svih lanaca (prosek) i koja je slična bazi podataka Cenoteke u Srbiji. Sve cene su radi upoređenja date u dinarima

Kao što je iz tabele uočljivo, cene u Srbiji u odnosu na okruženje su više kog gotovo svih proizvoda od cena zemalja u okruženju. Nekoliko grupa proizvoda imaju neobjašnjivo veliko odstupanje: maslac, slanina, maslinovo ulje, pirinač i crna čokolada. Ovi proizvodi su ubedljivo najskuplji u Srbiji.

Međutim, daleko kvalitetniji zaključci se mogu izvući iz sledećih podataka. Koliko se količinski odabranih namirnica može kupiti za prosečnu zaradu. Posmatrajući ovaj pokazatelj, Srbija je najsiromašnija zemlja od posmatranih, zatim Bugarska po visini prosečne zarade ali se najveći deo proizvoda iz analizirane korpe može priuštiti znatno više nego u Srbiji. Postoje mali izuzeci koji i nisu vredni neke značajnije analize upoređujući je sa Bugarskom. Srbija je sa kupovnom moći kod svinjskog i junećeg mesa jedino uporediva sa Bugarskom. Neke cene su slične, pre svega kod južnog voća, i što je indikativno kod domaćeg sira (doduše u marketima). Interesantno je da se za prosečnu zaradu u Srbiji može kupiti najmanje vina, kropmira, pasulja, suve slanine,presovane šunke, pasulja, limuna i sl.

Britaniju odnosno Englesku nije uputno ni porediti. Značajan je odskok Rumunije što se tiče kupovne moći analiziranih proizvoda. Zaista se u Srbiji moraju sistemski urediti odnosi u ovoj sferi. O tome sam već pisao, jednokratne mere su vapaj da se nešto mora raditi ali nisu rešenje problema. Minuli (ne)rad očigledno daje rezultate…