CENE GASA – MIRROR ANALIZA

U Srbiji se već duže vreme diskutuje o ceni gasa, da je Srbijagas kao glavni distributer u velikim gubicima, da cena gasa za potrošnju (kao energent i sirovina uglavnom) mora poskupeti bar 30% da bi se gubici ovog javnog preduzeća koliko-toliko pokrili. Koliko je realna ova konstatacija i kako se formira sama cena gasa pokušaćemo da demistifikujemo u ovom tekstu. Prvo i osnovno potrebno je reći i nekoliko reci o samoj tehnologiji transporta i konvertovanja prirodnog gasa u iz gasovitog u tečno stanje i obrnuto. Zemni ili prirodni gas je prirodno gasovito fosilno gorivo, sa velikim udelom metana.

Javlja se samostalno (suvi zemni gas), ili zajedno sa naftom, obično u gasnoj kapi iznad nafte (vlažni zemni gas). Zahvaljujući tome što mu je glavni sastojak metan, u poređenju sa ostalim fosilnim gorivima ima najmanji koeficijent emisije CO₂ po jedinici oslobođene energije. Zato se smatra da je zemni gas ekološko gorivo.

Da bi bio utečnjen (doveden u tečno stanje), on se prečišćava (odstranjuju se mehaničke nečistoće, helijum i komponente koje mogu izazvati probleme na niskim temperaturama – npr. voda i teški ugljovodonici), a zatim se na približno atmosferskom pritisku rashlađuje na oko -163°C i time kondenzuje. Njegovim pretvaranjem u tečnost zapremina mu se smanjuje 614 puta u odnosu na zapreminu pri normalnim uslovima.

Prevođenje u tečno stanje je relativno opasan i energetski vrlo zahtevan proces. Zemni gas, koji posle nafte sadrži najviše energije i ima najveću toplotnu moć, prevođenjem u tečno stanje gubi ovu prednost i njegov ukupni energetski bilans znatno opada.

Temperatura TPG-a se mora održavati na temperaturama ispod njegove tačke ključanja (-161,5°C), tako da ja za njegovo skladištenje potrebna infrastruktura koja obezbeđuje potrebno hlađenje rezervoarima. Maksimalni transportni pritisak je 250kPa (2,5bar).

Kao što znamo najveći izvoznik prirodnog gasa je Rusija, od koje i Srbija kupuje najveću količinu ovog energenta.

Uvoz gasa po godinama: (u 000 USD)

Izvor:trademap

Kao što se iz tabele vidi uvoz prirodnog gasa neprestano raste. U 2011 ukupno je uvezeno prirodnog gasa za 906 miliona dolara
od toga oko 90% uvoza je iz Ruske federacije. U narednoj tabeli je dat izvoz ruskog gasa po zemljama sa cenama isporuke prema metodologiji  ‘’mirror’’ analize

Izvor:trademap,

Prema podacima ‘’mirror’’ analize (uporedne analize podataka ruskog izvoza i srpskog uvoza) gasa Srbija neobjašnjivo na prvi pogled ima najvišu cenu isporuke ruskog gasa. Jedan od važnih činilaca uvozne cene jesu i troškovi transporta koji direktno korespondiraju sa daljinom. Medjutim u slučaju Srbije taj parametar ne igra odlučujuću ulogu jer Grčka koja ima oko 2350 km dužine transporta a ima cenu isporuke od 436 dolara po toni.  Čak i Makedonija ima nižu cenu gasa od Srbije.

Na bazi postojećih podataka i cena isporuke, kao i odnosa dolara i dinara cena po toni je 61,700 dinara, po kilogramu je 61,7 dinara. Pretvaranjem kilograma u kubike za potrošnju  od 0,7 kg za m³ , kubik gasa u nabavci bi bio 43,19 dinara.  Postoji
nekoliko značajnih pitanja koja običnom čoveku koji nije uključen u transakcije sa gasom nisu u najmanju ruku jasna. Prvo zašto Srbija plaća najskuplju cenu isporuke prirodnog gasa od tradcionalnog prijatelja  Rusije. Zašto Rumunija, Bugarska i Belorusija imaju cenu od samo 417 dolara po toni ili gotovo 40% nižu cenu nabavke nego Srbija. Šta je potrebno da se dogodi da bi se cena gasa svela na prihvatljiv nivo. Potrošnja gasa za domaćinstva prema ovoj kalkulaciji bi stvarno trebala biti viša za 30% kako kažu u Srbijagasu. Pitanje za Srbijagas  je zašto ima 22 zavisna preduzeća od kojih su veliki broj konstantni gubitaši.  Šta još utiče na cenu isporuke i kakvo je to strateško parternstvo sa Rusijom u domenu energetike kada najsiromašnija zemlja regiona mora plaćati najvišu cenu gasa prema podacima medjunarodne statistike, kojoj opet nacioalne statističke organizacije daju podatke.