BILANSI POLJOPRIVREDNIH DRUŠTAVA

Obzirom na potpisan predugovor o prodaji zemlje uzmedju republike Srbije  i kompanije Al Dahra treba ukratko prikazati osnovne finansijske pokazatelje sedam poloprivrednih preduzeća koja su predmet transakcije. Takodje ovaj tekst predstavlja dodatak veoma iscrpnom tekstu kolege Zdravkovića objavljenog na ovom sajtu pre nekoliko dana.

Osnovni bilansni pokazatelji poljoprivrednih preduzeća u 2011 godini u 000 dinara:

 Izvor:www.apr.gov.rs

Kao što se iz tabele može videti  finansijski položaj  predmetnih kompanija je različit. Dve kompanije (Agrobačka i Mladi Borac) su potpuno dekapitalizovane, njihov gubitak iznad kapitala je u odnosu na poslovne prihode enorman. Ostalih pet kompanija imaju značajan iznos kapitala i to izraženog  kroz knjigovodstvenu vrednost koja je u procesima  procene vrednosti kapitala i akvizicijama još i najmanja. Ako država prodaje vrednost zemljišta za oko 80 miliona eura, knjigovodstvena vrednost kapitala je za oko 25% viša od vrednosti zemljišta. Poseban slučaj je kod PKB, kompanije koja ima dvostruko veći rast prihoda u 2011 u odnosu na 2010 godini i koja ima dobit od preko 158 miliona ili 80% iskazane dobiti svih pet kompanija koje su pozitivno poslovale. Način prodaje koje je država odabrala kroz prodaju zemljišta odnosno poslovne supstance je prihvatlji samo kod ove dve kompanije koje nemaju sposobnost generisanja profita. Sposobnost generisanja profita ukazuje na potrebu procene vrednosti biznisa u projektovanom poslovnom ciklusu (5-7 godina), kao i promenu kombinovanih metoda procene i utvrdjivanja vrednosti.  Kod PKB imamo i jedan dodatni pozitivni moment. Kompanija ima odličnu strukturu finansiranja jer poseduje izražen stepen finansijske sigurnosti iskazan kroz odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala. Obaveze kompanije su 8,1 milijardu a sopstveni kapital 9,2 milijarde. Primenjujući  osnovni DNT model (diskontovani novčani tokovi) u projektovanom i terminalnom periodu dolazi se do cifre od oko 100 miliona eura ili oko 10 milijardi dinara. Korišćeni metod utvrdjivanja slobodnog novčanog toka (FCFF) je podrazumevao i utvrdjivanje dobiti samo od  osnovnih ratarskih kultura na raspoloživim površinama. Ako se podje da je cena koštanja proizvednog kukuruza oko 14,5 dinara po kilogramu, da je prodajna cena sada na nivou od oko 24 dinara i prosečnom prinosu od oko 6 tona dobija se neto zarada od oko 132 miliona dinara godišnje. Obzirom na to da PKB ima stočarsku proizvodnju ovaj multiplikator se kreće na nivou od 8-10. Naravno da je to samo okvirna procena bez ulaženja u detaljne pokazatelji i privilegiju da PKB ima sigurno tržište (Beograd i okolina), uz sve ostale pogodnosti (infrastrukutra i mehanizacija) svako dodatno ulaganje bi samo podiglo prinose i omogućilo ostvarivanje marginalnog profita koji bi značajno bio veći od marginalnih troškova.

Ovo su osnovni ekonomski pokazatelji koji ne ulaze u dubinu problema, suština je da se omogući maksimalno izvlačenje koristi bez detaljisanja o ceni zemljišta, pogodnostima, kvalitetu i potencijalima budućih prinosa, položaju na tržištu hrane i konkurentskim prednostima koje Srbija trenutno ima. Takodje je veoma bitna činjenica koliko će država moći obzirom na procenat učešća u budućoj kompaniji, biti u stanju da sačuva prehrambenu sigurnost glavnog grada čiji je PKB glavni snabdevač. Na tom pitanje verovatno nadležni imaju  adekvatne odgovore u proitvnom cela poslovna kombinacija gubi smisao.