APEL PRIVREDE – ZAKASNELA REAKCIJA

Pre par dana, oglasiše se nekoliko privrednih udruženja da su banke svojom kamatnom politikom i troškovima finansiranja dovele realni sektor do potpunog bankrota. E sada, pošto je u Srbiji definitivno pamet i pamćenje prilično kratki po sistemu sporo pamtimo a brzo zaboravljamo, moram podsetiti na sledeće: moja malenkost je već kod prve detatljne finsijske analize privrede prezetnovane na konferenciji za štampu prvi put organizovanu u Media centru od strane  ’’ekonomije.org’’ aprila 2010. prezentirao podatke da je već tada privreda za tri analizirane godine u bankarski sektor prelila preko 16 milijardi eura. Sem novinarskih zapažanja pošto je to ipak informacija koja javno nije bila do sada objavljena, i koja je bila u opticaju kao i sve uostalom par dana niko se ozbiljno time nije bavio. U međuvremenu je u 2009 godini još 4.5 milijarde eura otišlo iz privrede u bankarski sektor po osnovu finansijskih rashoda privrede, a u 2010 još oko 5.5 milijardi. E sada se upali crvena lampa. U većini svojih analiza i radova istakoh da privreda više nema sredstava  da plaća  finansijske rashode u proseku preko 22% godišnje i da preti opasnost od potpunog banrkotstva privrede, opet ništa. Verovatno ili ne, te analize i informacije poslužiše nekom moćnijem od mene da ih stavi u eksploataciju i da konančno  zacvili da je  ’’krava stala na nogu’’ i da mnogo boli jer je teška a i papci su joj oštri. No šalu na stranu ali definitvno danas skoro dve godine posle prvih analiza ovaj vapaj privrednika sigurno neće ništa pozitivno doneti. Razlozi ovoj konstataciji su sledeći:

• Velika kriza u svetu, bankarski sektor Srbije je dominanto u stranom vlasništvu i to na nesreću onih banaka čije je sedište u dve najzaduženije zemlje Evrope, Grčke i Italije;
• Konstantno enormna inflacija u Srbiji, endemska bolest ukorenjena još počtetkom 50-tih godina dvadesetog veka;
• Politika deviznog kursa podređena pre svega interesima uvozničko-finansijskog lobija u Srbiji i to proteklih 10 godina;
• Dekapitalizacija privrede i odliv 25 milijardi eura sredstava u banke u proteklih pet godina doveli su do toga da je porastao procenat zakasnelih servisiranja obaveza u strukturi od najmanje 20%;
• Rastući rizici naplate kredita od strane banaka ne daju šansu da se bitno šta učini po pitanju bilo smanjenja kamata ili pak odlaganje servisiranja obaveza;
• U aktuelnoj krizi u kojoj je proizvodnja smanjena realno za preko 10% i u kojoj su nekoliko stotina hiljada radnika ostalo bez posla sektor koji je najmanje ostetio krizu je bankarski;
• Privreda je došla u situaciju da preko polovine nelikvidnih preduzeća i preduzeća sa gubicima po završnim računima u 2010 godini su kreditno nesposobna i da rizičnost plasmana u njima izuzetno visoka, na nesreću najveći problem tih preduzeća su enormno veliki odlivi sredstava po osnovu finansijskih rashoda;

Nepostojanje finansijskog menadžmenta u kompanijama, lako zaduživanje, i naravno nedovoljna finansijska pismenost rukovodećih ljudi po pitanju oprezne i valjane procene  zaduživanja su uslovile da sada više nema onog čuvene floskule, uzeću novi kredit da refinansiram postojeći.  Jako mali broj kompanija je uradio valjanju i složenu poslovnu analizu koeficijenata finansijske sigurnosti i granice zaduživanje, neophodne održive stope rasta u odnosu na izvore finansiranja i sl. Sve to naravno postoji i može se veoma kvalitetno uraditit, to je uostalom alat koji u razvijenim ekonomijama postoji već godinama.

Predstavnici finansijskog kapital kažu da ove mere privrednika u apsolutno neprihvatljive jer je:

• Referentna kamatna stopa visoka;
• Inflacija među najvišim u svetu;
• Procenat problematičnih kredita već porastao na preko 20% ukupnih plasmana.

Sve je više nego tačno.  To potkrepljujem sledećim argumentima:

Referentna kamatna stopa Centralnih banaka u izabranim zemljama na godišnjem nivou

Izvor: www.cia.gov

Ne treba posebno istaći da je Srbija uz Belorusiju i Ukrajinu jedina evropska  zemlja gde je referentna kamata preko 10% godišnje. Nasuprot ovom zemlje sa najmanjom referentom kamatnom stopom su:

Izvor: Isto,

Naravno da je referentna kamatna stopa osnova za određivanje cene kredita i da ona zavisi pre svega od proklamovanog cilja centralne banke u vođenju monetarne politike i značaja iste u instrumentima monetarno kreditnog regulisanja. Njen zadatak je pre svega da smanji tražnju kredita i naravno da spreči bežanje iz dinara u druge valute odnosno da izbalansira tražnju za domaćom valutom preko stope prinosa.

Ali sada dolazimo do ključnih zaključaka. U situaciji kada je svaki kredit indeksiran u eurima da li ima značaja nivo inflacije. Da ako funkcioniše sistem pariteta kupovne moći i ako se spoljna i unutrašnja vrednost dinara izjednačavaju. U Srbiji to nije slučaj i dinar je godinama konstanto precenjen. Sledeći grafikon daje odgovor na ovu konstataciju:

Izvor:www.nbs.rs

Izuzev kraće epizode 2008 i 2009 (kraj godine zbog veće tražnje dinara u cilju plaćanja obaveza prema  inostranstvu (cross border krediti) domaća valuta je konstanto precenjena. U tim slučajevima bilansi banaka (stranih naročito) se iskazuju u eurima, odnosno preko eura se ceni uspešnost poslovanja, za isti  iznos dinara se dobija više eura, tako da praktično realna bankarska kamatna stopa preko eura je enormno visoka i nekoliko puta je viša od zemalja Evrope i okruženja. Odnos između precenjenog kursa i kamate u dinarima je ekstra zarada bankarskog sistema pogotovu u slučajevima kada je pasivna kamata banaka po osnovu izvora sredstava iz matičnih institucija i na tržištu novca van Srbije merena sa par procenata. To je i jedan od razloga zašto banke u nedeljlama štednje daju na eure kamatu od 5-6% pa i više procenata, kada je njihova realna  aktivna kamata nekoliko puta viša. Kamata na dinare diskontovane  procentom depresijacije dinara na godišnjem nivou. (od sredine 2010 dinar je konstanto u zoni apresijacije).

Država Srbija nije na vreme mislila na svoj realni sektor. Ponovo ne želi da se time bavi jer kaže da je to stvar poslovne politike banaka i ugovornih odnosa banaka i klijenata. Tačno, ali je takođe tačno da je ekonomska politike ove zemlje u poslednjih 10 godina bila antiprivredna i naklonjena pre svega finansijskim institucijama. Teško je zaista opravdati poslednje smanjenje referetne kamatne stope pogotovo pred kraj godine kada sledi novi udar na tražnju deviza zbog izmirivanja inostranih obaveza i kada će novi indeksirani kurs dovesti do daljih nameta privredi i stanovništu sada po osnovu kursnih razlika. Postoji velika opasnost da jedan segment privrede (bankarski sektor) bude prinudni upravnik kompletne ekonomije. Šta to znači za dalji privredni život svaki iole pismeniji ekonomista i privrednik zna. Nema potrebe trošiti reči da se dodatno elaborira.