ANALIZA SPOLJNE TRGOVINE SRBIJE

Analiza spoljne trgovine Srbije se bazira na dva perioda. Prvi period je 2010 godina kao presek prve decenije dvadesetprvog veka i spovedene privatizcije, restrukturianja i druačijeg poslovnog modela zasnovanog na otvaranju privrede. Drugi period je 2023 godina (za 2024 još ne postoje sređeni podaci ’’Intracena’’ odnono ’’trademap-a’’

Analiza i izvođenje zaključaka je na bazi dva ključna pokazatelja:

Pokazatelji intraindustrijske trgovine mereni  Gruber-Lloydovim indeksom (GL) i;

RCA indeksom komparativne prednosti koji je definisan još 1965 od strane mađarskog ekonomiste Belle Balasa.

Kratke napomene u vezi ovih indeksa.

Grubel-Lloydov indeks (Grubel-Lloyd Index, GLI) je ekonomski indikator koji meri intra-industrijsku trgovinu (IIT) između dve zemlje ili unutar određenog regiona. Ovaj indeks pokazuje koliko se uvoz i izvoz u istoj industriji poklapaju, odnosno u kojoj meri zemlja istovremeno uvozi i izvozi slične proizvode.

Formula Grubel-Lloydovog indeksa:

• 0 < GLI < 1 → Mešavina intra-industrijske i međusektorske trgovine.

Značaj i primena:

• Visoke vrednosti GL indeksa pokazuju da se trgovina odvija unutar iste industrije, što je karakteristično za razvijene ekonomije sa vertikalnom ili horizontalnom diferencijacijom proizvoda (npr. EU trgovina automobilima).
• Niske vrednosti ukazuju na trgovinu zasnovanu na komparativnim prednostima, gde se izvoze jedne vrste proizvoda, a uvoze potpuno različiti.

Indeks komparativnih prednosti (RCA indeks)

RCA indeks (Revealed Comparative Advantage) je pokazatelj komparativne prednosti neke zemlje u izvozu određenog proizvoda ili grupe proizvoda. Indeks meri relativni značaj određenog proizvoda u izvozu jedne zemlje u poređenju sa njegovim značajem u globalnom izvozu.

Formula RCA indeksa

• RCA < 1 → Zemlja nema komparativnu prednost u izvozu tog proizvoda.

Primena RCA indeksa

• Ekonomisti i kreatori politika koriste RCA za identifikaciju sektora u kojima zemlja može da se specijalizuje.
• Kompanije i investitori ga koriste za procenu konkurentskih prednosti određene zemlje u međunarodnoj trgovini.

Veza između intraindustrijske trgovine i direktnih stranih investicija Među prvim radovima koji su se bavili vezom između intraindustrijske trgovine i direktnih stranih investicija bili su radovi Helpmana i Krugmana (1985), koji su prvi prepoznali da multinacionalne korporacije (MNC) značajno menjaju međunarodne ekonomske odnose, kako komercijalne tako i finansijske. Posebno je uočeno da razlike u dostupnosti faktora proizvodnje među zemljama utiču na udeo intraindustrijske trgovine. Ovi autori zaključuju da obim intraindustrijske trgovine zavisi od toga koliko precizno definišemo kategorije proizvoda. Takođe, smatraju da kada razlika u faktorima proizvodnje postane dovoljno velika da omogući pristup MNC-ima, stvara se pozitivna veza, dok god zemlje sa kapitalno intenzivnom proizvodnjom imaju ulogu neto izvoznika robe. U trenutku kada razlike u faktorima proizvodnje dovedu do toga da zemlje sa kapitalno intenzivnom proizvodnjom postanu neto uvoznici robe, negativna veza između redistribucije proizvodnih faktora i učešća intraindustrijske trgovine se obnavlja

Analiza spoljne trgovine Srbije 2010 i 2023

Analiza spoljne trgovine Srbije u ova dva perioda karkateriše:

Odabir 66 grupa prozvoda je vršena  na bazi najvećeg učešća u izvozu u 2023 godini i to proizvodi čine 2/3 ukupnog izvoza (ostalih 1175 grupa proizvoda čine 1/3 ili 10 milijardi dolara izvoza. Slična situacija je bila i 2010 stom razlikom što je učešće prvih 66 grupa nešto manje (oko 60%)

Mnogo je bitnija analiza trgovine. Prva i osnovna napomena je da od pet glavnih podela prema tehnološkom nivou (sirovinski intezivne, radno intezivne, kapitalno intezivne, intezivne znanjem koje se lako kopira i intezivne znanjem koje se teško kopira) Srbija izvozi sirovinsko i radno intezivne proizvode i da izostaje potpuno tehnološka preorijentacija privrede.

Komparativna prednost merena RCA indeksom je uglavnom kod tehnološki prostijih grupa prozvoda (sirovinsko i radno intezivne) a GL indeks pokazuje značajnu intraindustrijsku razmenu onih proizvoda koji su dominantni u kompanijama stranih direktinih investicije što je I normalno jer su komponente dovezene iz matičnih pogona i da se ovde sklapaju ili pak sirovinski saturirane takođe od matičnih kompanija ili njihovih filijala).

U spoljnotrgovinskoj rzameni nema napretka ni posle 20 godina, ništa nije urađeno da se ponuda kompleksnih proizvoda s avećom dodatom vrednošću i sa više primenjeog znanja poveća. U predstavljanju svoje knjige pojedine kolege su ovaj pojam nazvale ‘’sklapačka ekonomija’’.

Ovde se postavlja ključno pitanje tehnološkog napretka. De facto ga nema jer je isti vlasništvo stranih kompanija koje u zavisnosti od interesa ga mogu dislocirati na nove lokacije. Nema tehnološki naprednih kompanija sa intezivnim znanjem domamaćih ulagača gde bi isto ostalo u granicma ove države.