ANALIZA NEJEDNAKOSTI U RASPODELI DOHOTKA U SRBIJI I EVROPI

Nakon publikovanja podataka Eurostata o raspodeli dohotka po socijalnim grupama do 2019 (za nekoliko zemalja podaci su dostupni do 2018) moguće je odrediti i analizirati stepene nejednakosti u raspodeli dohotka po zemljama. Upoređujući nejednakost u 2014 I 2019 godini mnoge zemlje su smanjile nejednakost 10% nasiromašnijih i 10% najbogatijih ) Srbija je pored Turske, Rumunije, Bugarske i Makedonije zemlja sa najvećim stepenom ekonomske nejednakosti u Evropi, odnosno koeficijent odnosa između 10% sa najvišim i 10% sa najnižim primanjima je prelazio 1:25.
Kakva je situacija u 2019 godini videće se u narednim izlaganjima. Analizirnai su rapsoni neto dohodaka po socijalnim grupama, medijalni dohoci po domaćinstvu prema članu domaćinstva i medijalni dohoci po paritetu kupovne moći. Važno je napomenuti da metodologija Eurostata o dohocima i uslovima života (EU-SILC) pažnju pre svega stavlja na novčane dohotke. (https://ec.europa.eu/eurostat/web/microdata/european-union-statistics-on-income-and-living-conditions) – na navedenoj adresi je moguće videti detaljne informacije o metodologiji prikupljanja, obrade i prezentacije podataka prema zadatim parametrima.

Izvor: tabela raspodele dohotka po decilima u eurima

U najkraćim crtama (obzirom da baza sadrži veliki broj tabela i da je neprikladno ih ovde pojedinačno navoditi, nakon sređivanja u narednoj tabeli su dati podaci o visini dohotka po decilima i zemljama. Neke od zemalja imaju podatke do 2018 godine (Irska, Velika Britanija, Slovačka, Severna Makedonija i Crna Gora).
Najsiromašniji sloj stanovništva ima prosečne dohotke u 2019 oko 1218 eura (nisu usključeni socijalni transfer i pomoći) kao ni nenovčani dohoci i natrualna potrošnja. U isto vreme 10% sa najvišim primanjima ima prosečne dohotke preko 30,500 eura godišnje. Još je veća nejednakost kod percentila. (stoti percentil ima 4,6% udela u raspodeli ekvivalentnog dohotka).
Najbolju ilustraciju raspona daje grafikon visine dohotka po decilima i ‘’Pareto linija’’. U tabeli je takođe vidljivo da fenomen prosečne plate u Srbiji koju svi pominju kao relevantan pokazatelj malo šta kazuje jer na nju može da računa tek 8 decili a za 70% je nedostižna kategorija. Mnogi tačniji pokazatelj je tzv. ‘’medijalna zarada’’ donosno granica do koje su visina dohotka 50% sa nižim i preko nje 50% sa višim dohocima. To je naročito značajno kada se gleda raspon dohodaka po domaćinstvima obzirom na broj i strukturu članova (izdržavana lica, penzioneri čija su primanja značajno manja od primanja zapsolenih)
Pored Srbija samo još Crna Gora, Turska Bugarska i Rumunija imaju raspon nejednakosti preko 30 što je značajno više nego u Srbiji. Najmanji koeficijent raspona ima Norveška (manje od 6), zatim Češka, Finska i Švedska i Holandija.
Međutim pravu sliku siromaštva u pojedinim zemljama čini pregled ‘’medijalnog dohotka’’ odnosno kolika je granica dohotka za 50% onih sa najmanjiim dohotkom. Kod nas 50% domaćinstava ima medijalni dohodak od 3277 eura godišnje ili oko 32 hiljade mesečno u proseku. Imajući u vidu da je medijalna zarada u 2019 bila oko 41 hiljade, a prosečna penzija (ne medijalna) 25 hiljada dinara ovo se može kvantifikovati kao egzaktni podatak.
Medijalni dohoci po domaćinstvu su izračunati na bazi ukupnih dohodaka domaćinstava i prosečnog borja članova po godinima. Eurostat je uzeo prosek broja članova za Srbiju od 2,9 medjutim, prema podacima Repbuličkog zavoda za statistiku taj broj je varirao po godinama tako da je za Srbiju izvršena korekcija.
Vidi se da je prosečni mesečni medijalni dohodak po domaćinstvu 434 eura ili oko 52 hiljade dinara (sa uključenim socijalnim transferima i penzijama). Prema tome, isticanje prosečne plate ima smisla ali samo u kontekstu medijalnog dohotka domaćinstva. Ne treba smetnuti s uma da prosčno domaćinstvo ima i izdržavane članove (decu, učenike, student, nezaposlene i sl).
Eurostat je analizirao i snagu domaćinstva primenjujući teoriju pariteta kupovne moći radi upoređenja sa drugim zemljama. U prethodnoj tabeli na bazi poređenja sa ostalim zemljama Srbija je daleko najsiromašnija zemlja u Evropi (sa izuzetkom zemalja koje ovde nisu analiziranje (Moldavija, Ukrajina, Belorusija, Albanija i dr).
Kada se pogleda i paritet kupovne moći odnosno koliko se za jedan euro može kupiti dobara i usluga, i pored toga što Srbiju karakterišu kao jednu od jeftinijih zemalja Evrope opet se zaključuje da smo najsiromašniji u Evropi. (kupovna moć izjednačuje paritet odabrane valute-EUR prema korpi dobara i usluga). Srbija je ovde siromašnija i od Bugarske i Rumunije.

Interesanto je pogledati kako se kretala nejednakost u 2019 u odnosu na 2014 godinu po istim krierijumima analize. Mnoge zemlje su smanjile nejednakost u raspodeli desetog i prvog decila medju njima i Srbija. Izuzetak čine Bugarska, Italija, Velika Britanija i Crna Gora koje su značajno povećale nejednakost u raspodeli dohotka. Podaci o visini dohotka su dobijeni preračunom stope učešća desetog decila u tzv. ‘’ekvivalentnom dohotku’’.

Izvod: proračun autora na bazi SILC