ANALIZA KUPOVNE MOĆI VALUTA ZEMALJA BALKANA

Ovaj tekst je nastavak prethodne analize precenjenosti ili potcenjenosti valuta  odabrene grupe zemlja na bazi kretanja cena tzv. ’’Big Mac’’ indeksa. Istaknuto je da isti ne predstavlja relevantni pokazatelj kupovne snage valuta, niti pak indikacije za kretanje realne vrednosti valuta u svom osnovnom obliku. Prilagodjeni model korigovan odnosom bruto društvenog proizvoda po tzv. Paritetu kupovnih snaga  (PPP vrednosti) i vrednosti bruto društvenog prozvoda po aktuelnom deviznom kursu  daju daleko bolju sliku o dugoročnom odnosu valuta koji u sutštini reprezentuje odnos relativnih cena. Pokazano je takodje da dugoročni ravnotežni odnos valuta ipak kako-tako gravitira odnosu relativnih cena. Gotovo je pravilo da  nedovoljno razvijene zemlje ili siromašne  zemlje imaju značajno odstupanje vrednosti BDP po tekućem kursu i po PPP vrednosti. PPP vrednost pokazuje koliko se dobara ili usluga može kupiti u jedinici odredjene valute. Kod razvijenih zemalja po poravilu nema velike razlike u vrednosti BDP po ovim parametrima. Razlog  većeg društvnog proizvoda po PPP vrednosti a samim tim i veće kupovne moći valute se može tražiti u:

• Nižim cenama proizvoda i usluga dobara sa dominantim domaćim resursima;
• Niži troškovi rada;
• Niže cene energije;
• Nižom kupovnom moći stanovništva i prilagodjavanje ponude istim.

Ovaj odnos takodje ukazuje i na odstupanje u kupovnoj moći zadate valute zavisno od anliziranih zemalja. Često se u javnosti provlači činjenica da  Srbija ima najniže plate u regionu da je samim tim najsiromašnija da je standard najmanji i sl. Ovo je jednostrano posmatranje uzimajući u obzir samo jedan parametar-nominalnu vrednost zarada. Mnogo je korisniji podatak koliko je kupovna moć jedice odabrane valute (recimo evro ili dolar) u Srbiji u odnosu na odabrane zemlje. Kolika je kupovna moć jednog dolara u Srbiji ili SAD.

U tom cilju  analiziranja ove problematike uradjen je komparativni prikaz realne kupovne moći devet zemalja Balkana

U analizu su uključene sledeće varijable:

BDP per capita po paritetu kupovne moći;

Ukupni BDP zemlje po paritetu kupovne moći;

Ukupni BDP zemlje po tekućem kursu;

Odnos BDP prema ova dva parametra (korektor)

Prosečne plate u eurim po zemljama na kraju 2014 godine

Vrednost dolarske kupovne moći valute (koliko bi ta kupovne moć bila na bazi poredjenja za zemljama u kojima nema odstupanja BDP po PPP vrednsti (SAD, Nemačka, Japan i dr.) i deviznom kursu i gde su kupovne moći izjednačene-recimo kupovna moć u Srbiji bi na osnovu visine zarade bila ekvivalent 786 evra zarade u SAD ili Nemačkoj. Dolarski se može izračunati medjusobnim kursnim odnosom, i nije relevanto za kvalitet zaključivanja). Vrednost zarada u evrima je uzeta samo kao činjenica da ove zemlje imaju evroizovanu ekonomiju, za razliku od nekih koji imaju dolarizovnu, s jedne strane i s druge, za razliku od dolara, evro nije podložan čestim šekulativnim oscilacijama kursa.  Hrvatska bi imala 1.248 evra realnu zaradu  prilagodjene kupovne moći.

Odnos kupovne moći po zemljama nam pokazuje komparativni prikaz stvarne kupovne moći valuta i može se kostatovati sledeće:

ü  Srbija ima najnižu kupovnu moć zarada od posmatranih zemljalja prema njenoj visini.

ü  Kada se analizira vrednost kupovne moći jednog evra po zemljama, uočavaju se velika odstpanja;

ü  Najveću prosečnu zaradu ima Hrvatska, ali je kupovna moć daleko manja nego što bi odnos zarada to pokazivao. Hrvatska ima 2,23 puta veću zaradu nego Srbija ali je njena kupovna moć samo 57% veća nego u Srbiji. Makedonija je imala indetičnu prosečnu visinu zarade nominalno posmatrano kao Srbija, ali je njena kupovna moć, samim tim i realna vrednost ekvivalentna iznosu od 402 evra

ü  Veću kupovnu moć u jedinici valute od Srbije imaju Albanija, Makedonija i Bugarska.

ü  Manju kupovnu moć zarada imaju Hrvatska, Rumunija i Crna Gora.

Prema tome za jedinicu valute u odnosu na Srbiju se može kupiti više dobara i usluga i to: u Makedoniji za 11,8% više, u Albaniji za 8,2% i u Bugarskoj za 6%.

U odnosu na Srbiju, u Hrvatskoj se može kupiti za njihovu visinu zarade realno manje dobara i usluga za 40%, u Crnoj Gori za 6 i u Rumuniji za 10%.

Kada se izvrši konverzija nominalnih plata u analiziranim zemlja u odnosu na Srbiju prema kupovnoj moći onda Hrvatska plata od 805 evra realno vredi 571 euro  zarade prema kupovnoj moći u Srbiji.