ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA FIAT-SRBIJA

Vest o ukidanju treće smene u fabrici FCA Srbija i gubitak  posla za oko 1500 radnika bez obzira na malo očekivani scenario u javnosti (bili smo svedoci  izjava pojedinih vrlih stručnjaka i još vrlijih političara da to poslao stoleća) kada se pogledaju i detaljno analiziraju finansijski izveštaji kompanije za 2014 i 2015 godinu, pažljivom analitičaru ovakav scenario je očekivan i pravo je čudo što se to čak i ranije nije desilo. Naime, ovako zamišljen poslovni poduhvat je unapred osudjen na propast jer je ekonomski neodrživ bez velike pomoći države koja je u taj poduhvat ušla sa osnakom tajnosti ’’strogo poverljivo’’ za javnost. Ne postoje precizni podaci koliko je u koje svrhe država direktno ili indirektno uložila novca, dala garancije za kredite FIAT-a, čak i garanciju za ’’hedžing’’ odnosno zaštitu od rizika kursa prilikom nastupa FIAT-a na američkom tržištu (prema podacima Napomena uz finansijske izveštaje za 2013 i 2014 godinu).

Analiza finansijskih izveštaja kompanije obuhvata analizu bilansa uspeha, bilansa stanja i bilansa novčanih tokova.

Vertikalna analiza bilansa uspeha:

FIAT je u prethodne dve godine zabeležio dobit kako iz redovnog tako i iz ukupnog poslovanja. Ako je dobit pokazatelj uspešnosti poslovanja, konstatacija o neupešnom projektu u prvi mah pada u vodu. Svaki posmatrač sa strane bi doneo takvu odluku. Medjutim, FIAT je de facto imao negativan poslovni i ukupni rezultat kada se gledaju poslovne operacije. Naime dobit pre oporezivanja je manja od prihoda od subvencija i dotacija, što znači da je država Srbija FIAT-u napravila dobit jer su prihodi po ovom osnovu  bili u proseku preko  2,5 milijardi dinara u 2014 i 2015 godini. Bez toga FAIT bi iskazao gubitak od pola pola milijarde dinara u 2014 i oko 140 miliona u 2015 godini.

Vertikalnom analizom bilansa može se konstatovati sledeće:

Neobično i neverovatno visok procenat učešća troškova materijala u poslovnih prihodima od preko 82%, a u prihodu od prodaje proizvoda oko 85%. Benchmark analizom bilansa kako FCA grupe tako i najvećih svetskih proizvodjača taj procenat ne prelazi 48%. Poznato je da najveći procenat komponenti FIAT uvozi od svojih zavisnih društava. Vrednosno to je oko 85% ukupnog uvoza. Analizom spoljnotrgovinskih tokova uvoza autokomponenti  (tarifni broj 8708) vidi se da je ukupna uvoz bio 950 miliona evra od toga preko 85% je uvoz za potrebe FIAT-a. To su podaci tzv ’’direct data’’ odnosno ono što je Srbija prikazala kao carinsku osnovicu. ’’MIRROR DATA’’ pokazuje uporedivi podatak koliko su odnosne zemlje izvezle u Srbiju. Kod auto komponenti razlika je veoma velika. Naime, Italija i Poljska ključne zemlje za ovu analizu su u Srbiju prema našim podacima izvezle (Srbija uvezla 663 miliona eura auto komponenti. Mirror analiza pokazuje da su ove zemlje izvezle u Srbiju auto komponenti za  296 miliona eura). Komentar je suvišan.

Preko 95% prihoda je prihod od prodaje matičnoj  kompaniji. Pada takodje u oči i činjenica o veoma niskim troškovima radne snage od samo 2,2% prihoda iz prostog razloga što država Srbija dotira poreze i doprinose na zarade.

Ostali prihodi i rashodi, pre svega finansijski prihodi i rashodi su po najvećim delom po osnovu iskazanih kursnih razlika (pozitivnih i negativnih).

 

Analiza bilansa stanja

Analiza bilansa stanja pokazuje finansijski položaj kompanije, odnosno njenu strukturu finansiranja. Analizom bilans stanja dobijaju se dragocene informacije o kratkročnoj i dugoročnoj finansijskoj  (ne)ravnoteži, likvidnosti, sovlentnosti, Neto obrtnom fondu i dr. Analiza bilansa stanja se može kategorisati kao veritkalna i horizontalna. Za ovu analizu relevanta  je horizontalna analiza bilansa stanja.

Karakteristično je smanjanje ukupne imovine FIAT-a za oko 14 milijardi dinara ili  oko 120 miliona eura u 2015 godini. Smanjenje je uglavnom kod nekretnina, postrojenja i opreme. Obrni kapital je manji za oko 18 miliona eura i to smanjenjem učešća gotovine u bilansu stanja.

Medjutim pažnju privlači i smanjenje osnovnog kapitala pre sveg  zbog kumuliranih gubitaka u prethodnim godinama. Kompanija je u2014 i 2015 ostvarila dobit iz poslovanja i kumuliranja dobit je tek nešto veća od kumuliranog gubitka.

Finansijksa struktura kompanije pokazuje sledeće:

Kratkoročne obaveze su preko 2,5 puta veće od obrtnih sredstava,  što znači da je opšti racio likvidosti izuzetno nepovoljan. Odnos potraživanja i gotovine sa jedne strane i kratkoročnih obaveza pokazuje da su aktivne pozicije preko 5 puta manje od kratkoročnih obaveza. Ali, ovde treba  dati i dodatna pojašnjenja.

Dugoročne obaveze su obaveze po osnovu dugoročnog kredita iz inostranstva, što de facto znači da su isti opterećeni kursnim razlikama i negativnim efektima eventulane depresijacije dinara.

Kratkoročne finansijske obavezem su uglavnom inostranog karktera. Obaveze iz poslovanja čine obaveze prema matičnom preduzeću sa oko 40% dok prema domaćim dobavljačima te obaveze čine tek oko 20% obaveza.

Indikativno je da kraktoročne obaveze  zauzimaju oko 50% ukupne imovine, što je poslovno i finansijski dugoročno potpuno neodrživo. FCA grupa ima ukupno oko 30% kraktoročnih obaveza i to 19% obaveza  prema dobavljačima i 9% ostalih kratkoročnih obaveza (videti sajt:  fcagroup.com/en-US/investor_relations/financial_information_reports/annual_reports/annual_reports/FCA_2015_Annual_Report.pdf)

Kompanija sopstvenim kapitalo finansira tek oko 22% ukupne  imovine, što apriori i ne mora značiti negativnu strukturu finansiranja imajući u vidu trenutnu cenu kapitala. Ali ono što je evidentno jeste pre svega nemogućnosti finansirnaja kratoročnih obaveza odnosno finansiranje  je pre svega neskladom izmedju stvarnih cena koštanja delova i cena po kojima su prikazane u bilansu kao ulazne. Drugo objašnjenje sagledavanjem pozicija iz finansijskih izveštaja se ne nazire osim u slučaju detaljne finansijske analize kompanije uvidom u poslovne transakcije koje je praktično sa ovog nivoa nerealno i nemoguće.

Generalno, pod ovakvim uslovima poslovanja dugoročan opstanak kompanije nije moguć iz nekoliko razloga:

Izratio velikih obaveza kako prema matičnoj kompaniji tako i prema ostalim dobvljačima i kreditorima. Ukupne obaveze kompanije su oko 80 milijardi dinara ili gotovo 670 miliona eura.

Drugo, ’’mirror analiza’’ uvoza komponenti pokazuje  veliko neslaganje uvoza auto-komponenti po godinama iz dve ključne zemlje za FIAT Srbija,  Italije i Poljske. Vidi se da razlika izmejdu originalnih i uproedivih podataka najviše raste u godinama intzivne proizvodnje automobila u Kragujevcu, od  zanemarljivih 12 miliona evra u 2011 na 350 miliona eura u 2015 godini. Kumulitvni prikaz uvoza od strane Srbije je za 1,3 milijarde evra veći nego što su uporedni podaci ove dve zemlje

Uvoz autodelova po godinama u 000 eur

Izvor: UN Comtrade Statistics, trademap.org

Drugi deo neslaganja u zvaničnim podacima i transfera sredstava iz Srbije tiče se prodaje. Analiza pokazuje sledeće:

U segmentu izvoza nije veliko odstupanje stvarnih od aproksimativnih podataka prema podaciima koji se mogu smatrati verodostojnim u jednom delu i približno tačnih u preračunima jer nema praćenja podataka o izvoznim cenama po vozilu.  Aproksimativna razlika je oko 1000 eura po vozilu ili oko 80 miliona godišnje. Imajući u vidu druge troškove prodaje ovo se ne smatra značajnim odstupanjem.

Ova cena izvoza je uslovno preračunata obzirom na razliku u težini benzinske i dizel varijante, cene prodaje koja se razlikuje imajući u vidu model vozila i sl.

Zaključak je da italijanska kompanija ima veliki prostor da uslovlja državu Srbiju kao strateškog partnera kao prvo, drugo njihova investicija je ekonomski opravdala ulaganja za razliku od države Srbije čiji bi gubitak bio nesaglediv u ovom trenutku. Velika zebnja i strah očekuje Srbiju u 2018 godini kada se ugovorne obaveze završavaju. Da li će ’’super hik’’ ekonomija ponovo uzeti svoj danak videćemo uskoro.