ANALIZA DOPRINOSA ODABRANIH KOMPANIJA STVARANJU BRUTO DODATE VREDNOSTI REALNOG SEKTORA PRIVREDE SRBIJE

Analiza doprinosa odabranih kompanija stvaranju Bruto dodate vrednosti i Bruto društvenog proizvoda realnog sektora privrede Srbije pokazuje uspešnost poslovanja jer osnovni kvalitativni doprinos kod kompanija iz realnog sektora uvažavajući tzv. ’’proizvodni model’’ analize nalazi se u tome koliko su kompanije doprinele stvaraju ukupnog društvenog bogatsva države. Odabir kompanije je uradjen na principu veličine prihoda, zatim kvaliteta poslovanja kroz ostvrivanje odredjenih finansijskih rezultata i doprinosa svojim poslovanjem ukupnom društvenim koristima.

Na žalost analiza je uradjena na bazi podataka o poslovanju privrede za 2015 godinu (i pored toga što su izašla u javnost analiza poslovanja privrede u 2016 godini, još nema zvaničnih podataka iz finansijskih izveštaja u 2016 po kompanijama, tako da su validni podaci za analizu uzeti na bazi dostupnosti podataka iz 2015 godine.

Metodologija:

Analiza je radjena na bazi zvanične metodologije SNA (sistem nacionalnih računa privrede). Kategorisane su sledeče veličine:

Bruto dodata vrednost:

bruto dodata vrednost (BDV) = autput – MFP

bruto domaći proizvod (BDP) = BDV + (porezi – subvencije na proizvode)

Autput kao ukupna vrednost svih dobara i usluga proizvedenih u određenom periodu  predstavlja rezultat proizvodnje svih rezidentnih institucionalnih jedinica. Autput se vrednuje u baznim cenama, sa aspekta proizvođača, kroz prihode od prodaje dobara i usluga u koje su uključene subvencije na proizvode, za razliku od poreza na proizvode koji se ne smatraju prihodom proizvođača jer ih plaća kupac. Sve kategorije na strani potrošnje vrednuju se sa aspekta kupca ili finalnog potrošača u kupovnim cenama. Iznosi poreza i subvencija na proizvode uključeni su u vrednosti dobara i usluga, s tim što porezi uvećavaju, a subvencije umanjuju cenu koju kupac plaća po jedinici proizvoda ili usluge.

Međufazna potrošnja obuhvata proizvode i usluge koji se koriste u procesu proizvodnje (ali ne uključuje potrošnju osnovnih fondova – amortizaciju) tokom posmatranog perioda. Za razliku od međufazne potrošnje, finalna potrošnja se odnosi na dobra i usluge proizvedene za račun krajnjih potrošača. Da bi se obezbedilo jedinstveno vrednovanje ponude i upotrebe dobara i usluga neophodno je na nivou ekonomije dodati ukupan iznos poreza na proizvode umanjen za iznos subvencija na proizvode.

 

 

Analizirane kompanije prema podacima za 2015 u hiljadama dinara doprinosa stvaranju dodate vrednosti realnog sektora privrede

Izvor: APR podaci o poslovnju privednih društava

Analizom kopanija u 2015 godini se vidi da nekoliko kompanija doprinose značajno bruto dodatoj vrednosti. Pre svega Telekom ali sa odredjenim specifičnostima (oligopolski položaj na tržištu, Javno preduzeće, monopol u domenu ključnih telekomunkcionih usluga, ograničeno dejstvo konkurencije i efikasnosti). Privilegovani položaj FIAT Srbija (subvencije, položaj zaštićenog investitora od strane države i sl) nisu doprinele da ova kompanija značajnije utiče na stvaranje ukupnog nacionalnog bogatstva. U kompanije koje se mogu porediti uvažavajući princip konkurentog poslovanja svakako po značaju spadaju Delta Holding; Dellhaize, MK Group i Hemofarm. Ova analiza bi svakako trebala biti kompletnija za još par desetina privrednih subjekta radi uporedjenja. Doprinos realnog sektora stvaranju Bruto društvenog proizvoda i Bruto dodatnoj vrenosti je uradjen na bazi završnih računa privrede publikovanih od strane Agencije za privredne registre. Doprinos realnog sektora privrede prema podacima završnih računa je 24,9 milijardi eura u stvaraju ukupnog Bruto društvenog proizvoda i 25,07 milijardi u stvaranju Bruto dodate vrednosti (razlici isplaćenih subvencija od 72 milijarde dinara u 2015 i poreza od 51 milijarde dinara (koji doprinose povećanju BDP)

U ove podatke su uključene i transakcije sa inostranstvom jer u novim bilansnim šema su odvojedno dati podaci o prodaji na inostranom tržištu, a pošto su korišćeni konsolidovani podaci izlučene su i transakcije sa povezanim pravnim licima.

Svakako da bi analiza problematičnih kompanija pre svega u javnom sektoru (gubitaša) dala pouzdanije podatke koliko iste doprinose smanjenju ukupnog bogatsva i BDP države. U 2016 će verovatno biti značajnije smanjenje negativnog uticaja Železare Smederevo na ukupan BDP Srbije. O negativnim uticajima ostalih problematičnih kompanija (RTB Bor i sl) iluzorno je i govoriti. Takodje treba naglasiti da doprinos analiziranih kompanijama ukupnom društvenom proizvodu države će biti manji zbog toga što pored privrede Bruto društvni proizvod stvara i država, finansijske institiucije, preduzetnici i neprofitne organizacije ali u značajno manjoj meri. Podatke treba korigovati za koeficijent učešća realnog sektora u ukupnom BDP i BDV države.