Potencijali za rast BDP-a, drugi deo

Podsetnik na objave Davida Đumića iz 2011-2012 godine, na portalu Makroekonomija, niza tekstova na teme koje su sažete u radu koji smo ovde podelili u 5 delova

 

1. УЛАГАЊА У РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ НАСЛОЊЕНЕ НА КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА

 

 

Рудна и минерална богатства;

Индустрија,која почива на домаћој сировинској бази,једина може одговорити савременим захтевима конкуренције на светском тржишту,стога правце развоја треба усмерити ка индустријализацији,уз строге еколошке прописе, заснованој на неколико атрактивних рудно-минералних сировина,чија су озбиљна налазишта лоцирана на нашој територији.

• Ако претпоставимо(већ сад веома извесно) да ће у будућности,како аутомобили,тако и бројни други,досадашњи потрошачи нафте,уместо исте,као погонско гориво користити електричну енергију,и ако знамо да су највећа препрека за ширу примену тог „новог погонског горива“,његови“резервоари“(батерије), тј.могућност ускладиштавања,а с друге стране је познато да је најнапреднија технологија у овој области заснована на литијум-карбонату(литијумске батерије),онда можемо констатовати да у Србији треба подстаћи развој индустрије литијумских батерија и аутомобила на електрични погон.Према досадашњим подацима,без података за додатних 15 локација,на којима се врше истраживања у централном и источном делу Србије, претпоставља се да у Србији има око 220  милиона тона руде с просечним садржајем корисних компоненти од 1,8 одсто литијум-оксида и 12,9 одсто бор-оксида, Додатни потенцијал постоји у још две јадаритске зона. Јадарит садржи Бор и Литијум који имају широку употребу.Дакле,можемо добити око 4 500 000 т литијума,што по трнутним тржишним ценама од 4.800 еура по тони  вреди око 21 600 000 000 еура.До сада је Боливија словила за Земљу са највишим нивоом резерви од око 5,4 милиона тона,затим Чиле са три итд.Иначе, земље са резервама руде,а које при томе имају и производњу батерија су; Бразил,Канада,Чиле и Кина.Највеће компаније које се баве производњом литијумских батерија су; Mitzubishi Group, Sumitomo Corp, Bollore Group, LG Chem и др.Литујум је најважнији елемент у производњи батерија за електричне и хибридне аутомобиле, преносне рачунаре, мобилне телефоне и друге електронске уређаје.Бор има више од сто могућности за примену,а највише се користи у производњи детерџената, термоизолационих материјала, керамике, лаких легура, стакла и материјала за заштиту дрвета, производњи ватромета и ракетних горива, па чак и лекова против хроничног запаљења зглобова – артритиса.Познато је да најквалитетнији сапуни долазе из Турске,управо из разлога што ова Земља поседује значајна налазишта Бора,што им омогућава да при производњи средстава за чишћење, исти не штеде,што дободи до повишеног квалитета производа у ефикасности чишћења.Управо су ово индустрије које треба развијати на бази лежишта бора.Налазиште код Лознице је најзначајније у Србији у последње три деценије и процењује се да би покрило 20 одсто светских потреба за литијумом.Литијум поседује високи електрохемијски потенцијал, те је као такав, најважнији елеменат у производњи батерија за мобилне телефоне, преносне рачунаре и друге електронске уређаје. Такође, користи се и у производњи посебних стакала и керамике. Литијум стеарат  се користи као универзално подмазујуће средство отпорно на високе температуре.За постројење за производњу батерија,под условом да се отвори рудник, неопходна су велика улагања,а потенцијални приходи их вишеструко надмашују.

 

 

• Руда бакар представља адут наше привреде.Кључна компанија у овој области је РТБ Бор,који је кренуо путем опоравка кроз инвестиције у нову топионису и фабрику сумпорне киселине,што ће омогућити значајно увећање производње,и надамо се проналазак стратешког партнера.Након тога,следећи корак требало би да буде инвестирање у отварање нових рудних лежошта,као и инвестирање у нове  фабрике,као и у постојеће које лоше,или никако не раде, за производњу готових производа од бакра,с којима можемо изаћи на светска тржишта и бити конкурентни захваљујући могућности затвореног процеса од руде до готовог производа.Такође,треба радити и на остваривању стратешке сарадње РТБ-а са постојећим фабрикама каблова(превасходно интеграција са Кабловима Јагодина) и ваљаоницом,што би омогућило снажнији пробој на светска тржишта.Један од производа РТБ-а је и сумпорна киселина,која се користи у производњи минералних ђубрива,па би уз добру координацију/интеграцију РТБ-а и Азотаре Панчево било могуће обновити некадашњи висок ниво извоза минералних ђубрива.

• И области коришћења руде магнезит поседујемо фабрику Магнохром,која кроз стратешког партнера или неку другу врсту улагања може постати значајан извозник ватросталних материјала и осталих производа на бази ове руде.Држава преко Развојне банке може наћи начина да је покрене и на тај начин оствари значајан привредни раст у читавом краљевачком региону.

• У Србији су појаве руде зеолит констатоване у Тимочкој еруптивној области, околини Сталаћа, Врања, Јошаничке бање, Гњилана и Бруса. Најбоље истраженим се сматрају појаве у Тимочкој еруптивној области, а експлоатација зеолита се врши у локалитету Игрош код Бруса. Његове адсорпционе способности и капацитет катјонске измене се активирају механичком обрадом. Активизирани зеолит се као еколошки препарат користи у пољопривреди(замена вештачким ђибривима,задржава влагу у земљишту,апсорбује амонијак…),индустрији(еколошка чишћења различитих индустријски загађења,везиво,регулатор потрошње флотационих агенаса…), фармацији и медицини(најмоћнији антиоксидант у природи…).Управо су ово области у којима уз помоћ Бнаке може бити подигнута читава једна нова индустрија.

Потреба за препаратима на бази зеолита расте упоредо са растом загађења. И поред тога, досадашња прерада природних зеолита је врло скромна – износи свега око 3 000 000 тона. Од тога 2 000 000 тона односи се на Кину, на САД само 69 000 тона. Загађење Планете напредује таквим темпом да ће бити ​​неопходно веће коришћење зеолита као еколошки најчистијој материје у природи. Довољно Зеолита има у природи за такву улогу. Могућа је и јефтина производња синтетичког зеолита пошто силицијума и азота у природи има у неограниченим количинама, али је њихов катјонски капацитет у односу на природни зеолит далеко мањи.И овде постоји доза опреза,пошто се у јавности с времена на време појављују информације о потенцијалној штетности зеолита по здравље људи и животиња.

• Могуће је развијати следеће индустрије засноване на коришћењу руде антимона: штампарских легура; легура са бакром- за израду акумулаторских плоча., оловом-тврдо олово (Хартблел) садржи до 13 одсто антимона који повећава тврдоћу олова и његову отпорност на корозију, и калајем;индустрију полупроводника; индустрију гуме, текстила, ииндустрију боје за стакла;индустрију посуђа;фармацеутску индустрију;војну индустрију-користи се у полуводичкој технологији,за производњу зрна лаког оружја, за израду инфрацрвених (ИЦ) детектора, за производњу диода са ефектом повећања електричног отпора у магнетском пољу,за повећање чврстоће материјала итд.Око половина антимона комерцијалне чистоће користи се као легирајући елемент с разним металима садржаја 1-20% јер им значајно побољшава механичка својства.Можда је једно од решења да се кроз Банку подржи СДПР за преузимање Фармакомових капацитета у овој области.

• На бази олова се могу развијати следеће индустрије:акумулатора; каблова; ел осигурача; хемијских уређаја и посуда отпорних на сумпорну киселину и корозију; пумпи;цеви,фолије,амбалаже,сачме,вагонских лежајева и многе друге.

Цинк,такође има широку примену и на бази њега је могуће развијати различите индустрије легура,попут тврдих и легура за клизне лежајеве.РС би улагања из ове области усмерила ка будућој Заједници српских општина,на чијој територији су смештени топионичарко-ливничарски капацитети Трепче,чиме би се значајно подстакао привредни развој,тиме и опстанак народа.

• Чисти метални никл употребљава се углавном за никловање у циљу заштите од корозије или алкалија у хемијским постројењима,те за производњу различитих легура. Легуре никла са гвожђем служе за магнете,а имају и мали коефицијент растезања, легуре с бакром се користе за ковање новца, гвоздене легуре с никлом и кромом отпорне су према корозији (нерђајући челици).Све ово су потенцијалне индустрије,које треба развијати,уз почетак експлоатације богатих лежишта у нашој Земљи,али само уз гарантоване еколошки прихватљиве стандарде.
  • Предиспозиција за добијање фосфата има  у Лисини код Босилеграда,детаљно је истражена али није у експлоатацији..Дакле иамамо лежиште за једну од главних сировина у производњи вештачких ђубрива,као и  огромне капацитете за њихову производњу,а ми их данас,чак и увозимо.Улагања у ову област би била сјајна прилика да у кратком року покажу резултат,али читав концепт би морао бити координисан с постојећим капацитетима за производњу минералних ђубрива,као што је случај и код сумпорне киселине.

• • Оверене резерве молибдена код Мачкатице на нивоу су од око 320 милиона тона. Највећи део (око 85%) произведеног молибдена употребљава се (углавном у облику феромолибдена) за добијање легираних молибденских конструкцијских челика,те као додатак нерђајућим алатним челицима.Дакле уз почетак експлоатације ове руде мора бити везана сарадња са неким од великих светских произвођача специјалних челика,у циљу покретања производње готових производа.

 

Могло би се инвестирати  у додатна истраживања напуштених  рудника гвоздене руде у Србији.Наиме,постоје  индиције да та лежишта нису исцрпљена и да су неоправдано затворени.

Постоји потенцијал и код експлоатације друге неопходне увозне сировине у производњи гвожђа,а у питању је рудник каменог угља „Јерма“ код Бабушнице у селу Ракита. Процењене резерве крећу се близу 100 милиона тона,што би с недовољно истраженим лежиштима Ибарског и Звишког басена,Вршке чуке и Миничева,могло представљати потенцијалну солидну базу за производњу кокса.