Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Подсетио бих на неколико економско-политичких догађаја из последњих стотинак година, а читалац нека просуди о њиховим узрочно-последичним везама.
Широј јавности је мало позната чињеница коју је изнео историчар др Мирослав Свирчевић да је Србија крајем 19. и почетком 20. века била земља са другом највећом релативном стопом усељавања становништва одмах иза САД, док се рецимо из “просперитетне” Аусроугарсе монархије становништво интензивно исељавало.Упркос, од стране поменуте царевине, наметнутом царинском рату (1906.-1911.), тај тренд економског просперитета,иако успорен, ипак није заустављен до почетка Великог рата.
Неколико година након II св.р. десетине (у недавно отвореним извештајима ЦИА помиње се број од 70) индустријских постројења премештено је из СР Србије у СР Словенију и СР Хрватску, под изговором опасности од Совјета, као да исти нису били присутни и у Мађарској као у Румунији и Бугарској! На крају крајева могли су иста постројења комотно да врате након Стаљинове смрти, али је питање да ли би поједини другови били на доживотним функцијама да су се супротставили тим перфидним радњама, уосталом као и у небројено случајева пре и после тога.
1971. долази до Маспок-а у СР Хрватској, а какво би то ” братство и јединство ” било да смене проусташких лидера не доведу и до смена у Србији, али гле чуда ударом на српску привреду под плаштом борбе против техноменаџера на нивоу СФРЈ.Чистка се, хат међутим, одиграла само у Србији сечом тадашљих најуспешнијих директора који су створили највеће привредне гиганте бивше државе. Више о детаљима се може наћи у књизи Р.Грујића,”Како смо смењени.Обрачун са директорима великих колектива у Србији, Привредни преглед Београд 1989.” Последице су биле толико несагледиве за српску привреду која се од тога никада више није опоравила, и у равни су са последицама на политичком пољу изазваним променом Устава из 1974. Индикативна је њихова временска коинциденција!
Посебна је тема прецењености вредности финалних производа у договорној економији, који су долазили из две западне југо републике, у односу на потцењену вредност примарних, у контексту чувене народне приче о воћу из Србије, а соковима из Фруктала у нашим продавницама!
Након тога долази нам 1992. и увоћење,гле случајности, економских санкција ОУН, чиме трајно пропада шанса за иоле успешну транзицију коју су тада оствариле од наше мање спремне економије Вишеградске групе.Тако опустошену привреду докрајчила је ”приватизација”након 5. октобра, иако је ондашња политичка, а поготово стручна елита имала сазнања о свим аномалијама које су се десиле приликом дотадашњих извршених приватизација у осталим реал-социјалистичким привредама. Било случајно или не ”наши” властодршци непогрешиво одабраше најгоре опције попут другова пре њих!
Поново је “ ђаво однео шалу“ најновијим реформама када је Србија после деценија економског пустошења поново ”промолила главу”. Јави се редом, одједаред, најпре ничим изазвана блокада граничних прелаза од стране Р.Хрватске, потом таксе од 100% за српску робу на КиМ, и ко зна шта нас следеће чека од осовине Загреб-Сарајево-Подгорица-Приштина-Скопје-Тирана након (случајно тек после 50 година) завршеног Коридора 10!
Остаје нам само да се надамо да је случајно на дан тог отварања Ангела Меркел боравила у Загребу и да се никад више случајно неки нови-стари другови случајно вођени неком невидљивом руком овде случајно не докопају власти!