Žitnica postaje pustinja

Pre pedesetak godina Vojvodina je imala većinu obradivog zemljišta s visokim sadržajem humusa (između četiri i šest odsto), a sada tako kvalitetnog zemljišta ima tek 0,5 odsto obradivih površina. Danas u Vojvodini postoji oko 150.000 hektara slatinastog zemljišta. Rebansom vojvođanskog budžeta podrška se uskraćuje upravo na mestima koja su ključna za unapređenje agrara

Nekada su Vojvodinu označavali kao „žitnicu Evrope”, ali ako se ne zaustavi trend pada organske materije (humusa) u zemljištu, ona može da postane agrarna pustinja, upozoravaju stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i odeljenja prirodnih nauka Matice srpske, koji su, povodom Svetskog dana zemljišta, razgovarali o različitim aspektima ovog problema na naučnom skupu „Ekološki značaj organske materije u zemljištu”. Pre pedesetak godina, Vojvodina je imala većinu obradivog zemljišta s visokim sadržajem humusa (između četiri i šest odsto), a sada tako kvalitetnog zemljišta ima tek 0,5 odsto obradivih površina, navela je dr Jordana Ninkov iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. A, sve ispod jedan odsto smatra se, objašnjava, ogoljenim zemljištem kome su potrebne subvencije i druge mere. Danas na polovini oranica u Vojvodini postoji, po njenim rečima, srednji raspon sadržaja humusa (tri do pet odsto), a druga polovina ima niski sadržaj (jedan do tri odsto). Gubimo tu organsku materiju iz zemljišta, a problem broj jedan jeste nedostatak stočnog fonda, to jest nemamo potrebne količine organskog stajnika. Osim toga, imamo još neke neadekvatne ekološke prakse, kao što je spaljivanje žetvenih ostataka, erozija zemljišta i slično – kazala je dr Ninkov. Negativni uticaj imaju i klimatske promene. Dr Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, kaže da postoji niz takvih negativnih uticaja jer se prinos smanjuje zbog suša i čestih problema s olujama i gradom, kao i s bolestima i štetočinama. Kako se klima i klimatske zone pomeraju zbog globalnog zagrevanja, tako s njima dolaze i neke nove bolesti i štetočine koje su postale češće u našoj oblasti, obuhvataju veće površine, kvalitet roda. Posebno je problematično u voćarstvu i povrtarstvu zato što, pri visokim temperaturama i jakom sunčevom zračenju, često dolazi do smanjenja kvaliteta ploda, koji onda ne može na tržištu da postigne cenu. Kad je 2012. bila jedna od najjačih suša u Srbiji, poljoprivreda je izgubila skoro dve milijarde dolara, i to je najkonkretniji mogući primer kako poljoprivreda trpi klimatske promene.

Stručnjaci navode da se mora raditi na povećanju stočnog fonda, ali da postoje i alternativne tehnike za bolje zemljište: redukovana obrada, organska poljoprivreda, zelenišno đubrenje, uspostavljanje vetrozaštitnih pojaseva, primena organskog materijala iz industrije hrane… Jer, poljoprivredno zemljište je neobnovljiv, doduše, smatra se i neistrošiv resurs. Međutim, u poslednje vreme imamo tendencije koje govore u pravcu degradiranja zemljišta, kaže docent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragan Milić, koji je i posebni savetnik ministra poljoprivrede. Njegov savet je da se urede svi propisi, podrže sve mere i akcije koje će prvo zaustaviti degradirajuće procese, očuvati i konačno unaprediti poljoprivrednu proizvodnju. Po njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede radi na izradi novog zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim će ova pitanja posebno biti uređena, kao i na zakonu o komasaciji, kojim će pitanja ukrupnjavanja i uređivanja zemljišnih teritorija uskoro biti efikasnije rešena.

Revitalizacija slatinastog zemljista

Danas u Vojvodini imamo oko 150.000 hektara slatinastog zemljista. Svedoci smo sve intenzivnijeg smanjenja povrsina poljoprivrednog zemljista, a sa tim u vezi i napuštanja istih što je poslednjih decenija sve veći trend kod nas. Potrebno je što pre intervenisati i zaustaviti ovako negativan trend kao i motivisati ljude da se vrate prirodi, svojim imanjima i tako započeti novu eru uzdizanja Srbije sa savremenom proizvodnjom i tehnološkim programom. Ovom prilikom, baziracemo se na slatinasto zemljiste, kao deo poljoprivrednog zemljista, koje je moze se slobodno reći i – zaboravljeno, a predstavlja značajn udeo u ukupnoj površini, navodi Klementina Mihajlov, stručnjak iz Sremske Kamenice. Neki od tih zemljišta, se uopšte ne koriste, deo je pretvoren u oranice što naravno nije zemljište adekvatno za takvu vrstu proizvodnje, bez prethodnog privođenja zemljista kulturi, što zahteva stručnost, ulaganja i dosta vremena da se privede nameni. Veliki deo ovih površina je uzurpirano jer se ne zna tačno vlasnistvo ni ko gazduje tim površinama, a najveći deo uopste se ne koristi.

,,Dakle potrebno je veoma brzo intervenisati, na nivou države, kako bi smo obezbedili  potrebnu poljoprivrednu zemlju.  Moramo priznati da površina nije ni malo zanemarljiva i kada bi se uložilo u revitalizaciju tih površina, mogli bi smo značajno povećati ukupno poljoprivredno zemljište. Zbog nedostatka novca, predlog je da se ta zemljista, javnim konkursom, daju u zakup na određeni broj godina, sa ugovornom klauzolom da se u roku od najviše dve godine krene sa početkom revitalizacije slatina i privodjenja kulturi. Program pretvaranja slatina u obradive površine bi mogle da izrade naše stručne službe sa departmana za pedologiju i melioraciju novosadskgo Poljhoprivredngo fakulteta u saradnji sa svim potrebnim službama na nivou pokrajine i republike i isključivo po tom programu bi se radila konverzija tog zamljista’’, kaže Klementina Mihajlov.

Kako je konverzija  slatina u obradivo zemljište, dug proces, do tog momenta je to zemljište iskorišćeno kao pašnjak. U ovom segment potrebna je izrada plana i formiranja kvalitetnih pašnjaka, i sve u saradnji sa departmanom za stocarstvo, kako bi se na tim terenima zasejale najbolje kombinacije veštačkih trava, na primer za ovčarstvo i kozarstvo kao najprespektivnija grana stočarstva. Sledeći nivo je uvećanje broja grla stoke koja ce koristiti te površine. Samim tim, osim što bi se pruzilo i  proizvođacima uvećanje stada, javiće se potreba i za povećanjem kapaciteta i razvoj klanične industrije, a kao krajnji efekat uvećanje izvoza finalnog proizvoda.  Kroz izradu ovog projekta, moralo bi se biti u obavezi i zapošljavanje  nasih stručnjaka, a zatim radnika.  Zakupac zemljista mora da postupa po tačno utvrđenom programu.

Neplodne njive

Bez stajskog đubriva, srpske njive mogu postati neplodne. Pre skoro tri decenije iz ondašnje SFRJ izvoženo je 50.000 tona, od toga iz Srbije 30.000, bebi-bifa. Pre tri godine, 2015. izvezeno je samo 315, a 2016. tek nešto više od 400, a 2018. godine 480 tona kaltietngo crvengo junećeg mesa. No, to što nemamo više bebi-bifa da izvezemo koji se u EU i te kako traži i koja bi godišnje mogla da kupi čak 50.000 tona, je manje zlo od onoga što se dešava s zemlјištem u Srbiji. Istaknimo da Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemlјišta, što može imati nesagledive posledice na celokupnu polјoprivrednu proizvodnju, a time nam može uzeti najjači adut iz ruke kada je reč o izvozu. Ako budemo navodnjavali njive, a ne bude stajskog đubriva od Vojvodine ćemo za tri deceenije do pola veka napraviti pustinju. Ne kao afričku sa peskom, ali po prinosima. Zbog alarmatnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini u kojoj se nalazi oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, njive bi uskoro mogle postatiti neplodne. Stručnjaci u Srbiji iznose zabrinjavajuće podatke da je nivo humusa u zemlјištu već sada ispod tri odsto, što je na granici optimalnog. Organske materije pre početka intenzivne polјopivrede u vojvođanskim njivama u dugoj polovini 20. veka bile su više od pet odsto, a samo u poslednje dve decenije sa 3,5 spali smo na tri odsto. Zbog tih činjenica, sad je poslednji trenutak da, pre svega, država, shvati razmeru problema i da reaguje. Ukoliko se pod hitno ne reaguje i poveća proizvodnja stajskog đubriva Vojvodinu nećemo moći da zovemo ni žitnicom Srbije, a kamoli Evrope. Da bi povećali tone đubriva potrebno je da se staje napune  teldima, koja treab da postanu junad i goveda. Već sad se oseti negativni efekat lošeg rada onih koji voide agroekonomsku politiku, pa i pored korišćenja pune agrotehnike, na njivama nam već vieš  decenija stagnira ili opada prinos. Razlog za nedovolјne količine stajskog đubriva kako za domaće njive, tako i za izvoz, je rapidno opadanje stočnog fonda. On sad u BDP agrar učestvuje samo sa 31 odsto, a u svetu kome težimo to nije ispod 60 odsto! To je dovelo do toga da na velikoj većini naših njiva, a u Srbiji ima 4,2 milion hektara obradivih polјa, ne koristimo stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva. Dobro je, što se grade novi sistemi za navodnjavanje u Srbiji, jer sada voda stiže samo na 1,4 odsto polјa, dok se u svetu navonjava čak 17 odsto površina. Ali, ukoliko se njvie budu navodnavjaler, a ne bude prirodngo gnovija to će samo ubazti proce nihovog pretvara u pustinje!

Osiromašeno zemlјište

Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je s dva tipa zemlјišta: černozemom i ritskom cnicom, koja je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materije više od pet odsto, a danas u Vojvodini zemlјište sa ovolikim sadržajem humusa ima svega na jedan odsto površina. Dr Jovica Vasin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, takođe tvrdi da Vojvodini, ali i drugim delovima Srbije, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemlјišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju.

Međutim, ako izgradimo i budemo koristili sisteme za navodnjavanje bez stajskog đubriva, već za pola veka će se od Vojvodine stvoriti pustinja. Kako smatraju stručnjaci, već zaoravanjem, a ne palјenjem žetvenih ostataka, pomogli bi puno njivama da se oporavlјaju. Obnavlјanje stočnog fonda je dugotrajan proces, pa je potrebno subvencionisati proizvođača koji sada ima stoku da na pravilan način neguje stajnjak pre njegove primene na parceli. To državu ne bi mnogo koštalo, a u mnogome bi popravilo kvalitet zemlјišta i spečilo da ono postane trajno osiromašeno i samim tim loše za proizvodnju. U Srbiji postoji 878.000 goveda, od čega oko 300.000 krava mlekulјa. Godišnje proizvedemo manje od 400.000 tona svih vrsta mesa, od čega 76.000 junećeg.

Razlog što nemamo stajskog đubriva je svakako i u činjenici da stočni fond u govedarstvu godišnje opada za dva do tri odsto. Od 1996. godine imamo dozvolu za izvoz 8.875 tona bebi bifa godišnje, a nikada se nismo ni približili toj cifri.  Decenjama smo imali  svega 12.000 tovnih junadi u zemlјi. Posle navodnog dogovora sa Turicma o izvozu to je bilo i prodato. Dobo nam je i plaćenbo, oko 5.400 dolara po toni. Čak zbog kvaltieta stoke 34 odsto više nego derugima.To je privuklo stočare i krenuo je tov. Ovog trentuka u stajama opet imamo oko 10.000 grla stoke. Ali,  je stala dalja prodaja. Ali, od velikih obećanaj o izvoizu nema ništa jer je ta prodeaja bial samo trenutna. Naši seksperti,m stručnjaci, ministri, komercijaoisti su zatajili! Tako su junad prerasla težinu od 650 kilograma,  stočari tove samo gubitke. Oni koji tove junad stvorili su i svoje Udruženje tovljača tovne junadi, obezbedili pet klanica u zemlji, ako se izvozi obrađeno  meso. Iako svet traži to što SRbioja ima, ali nezna da proda!

Že to meso, naši kreatori agroekonosmek politiek,čekaju da kuopci dođu ovde, njiam na noge. Umesot da idu kod njihjio d aim nude ono što Srbija ima. I tu je najveći problem, ne kdo stoačra nego kod onih koji vode agrarnu politiku. Kako sad dalje nekog nagovoriti na tov stoke, kada smo im obećavali mnoga, tržišta i prevarili ih! Ali i sada Vojvodini opet treba 100.000 junadi, kako bi imali dovolјno stajnjaka i đubrili naše njive kako bi na dobar način njive učinili još plodnijim i bogatijim odnosno vratili im kvalitet koji treba da imaju. Dakle, prenego što se staje napune sa junadima, treba oberzbediti i kupce za tu stoku. Njih ima, ali treba im otići u susret i ne čekati da sami dođu! Za to su potrebni kvalitetni i sposobni ekonomski ambasadori kojih Srbija nema. Kada to uradimo, onda će biti krenuti prodaj mesa iz Srbije, jer danas izvozimo 100 puta manje ,,bebi bifa’’ ngo li što je to bilo pre tri decnije. Biće stajanjaka dovoljno za domaće njive i za izvoz, pa samim tim dobro i paorima i državi. Dakako, obnova govedarstva je dug poces, ali što pre sa njim započnemo, pre ćemo imati rezultate. Povećanje broja goveda, rešilo bi dva bitna problema za našu državu: em bi se povećala proizvodnja stajnjaka i on našao na srpskim njiva, a imali bi i dovolјno junećeg mesa za izvoz! Uz to bi i izvozili stajnjak pa i na tome zarađivali. Međutim to bolje sutra stočarima se obećava već nekoliko decenija. Oni nemaju viš strpljenja ni volje da čekaju sutra, već je boljitak potreban danas!

Treba li podsećati da EU godišnje uveze oko 700.000 tona junetine iz Brazila i Argentine, a pre bi kupili našu, jer smo im bliži. Kupili bi, i sav stajnjak koji spremimo za izvoz. Pored toga, imali bi dovolјno junetine za Kinu i Tursku, što smo i obećali da ćemo učiniti. Kako da ispunim obećanje s postojećim brojem goveda? O tome treba da razmišlјaju oni koji se uzdaju u srpsku polјopivredu i veruju da ona može doneti privredni rast. Može svakako, ali samo ako se u nju ulaže i ako se ne dozvoli da se zemlјište uništava i gubi na kvalitetu i da staje budu prazne. Treba se okrenuti ka tržištima bivšeg i sadašnjeg nesvrstanog sveta. To je u ovom trenutku oko 60 zemalja. Jer, oni se saećajupriajteljskih odnsoa sa Jugoslavijom. Nekada je čak 32.000 mladih iz tih zemalja ovde završilo fakultete. Neki od njih se sad nalaze na ministarskim mestima u zemljama iz kojih ovde ponekad dolaze. Priajteljski su raspoloženi prema Srbiji. Njima treba ponuditi to što Srbija ima. I uspostaviti dugoročnu saradnju, sagraditi obostrano poverenje, a ne poslovati od slučaja do slučaja. Ako se bude tako radilo, onda poverenje neće biti, a samim tim ni uspeha.

B. Gulan

Ništa od obećanih programa…

U vojvođanskoj agrarnoj kasi nema više para za mlade poljoprivrednike, kanalske mreže, davno obećanih sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, kredite u agaru… Dakle,vojvođanski poljoprivrednici dobiće, kao i svi ostali, pomoć iz paketa koji im je država namenila kao podršku u otežanim ekonomskim uslovima ali, s druge strane, biće oštećeni jer je u planu značajno smanjenje pokrajinske agrarne kase. Prema usvojenom rebalansu budžeta AP Vojvodine, ona trebala da bude lakša čak za dve milijarde dinara ali će na kraju to ukupno smanjenje iznositi oko 840 miliona.

Naime, Pokrajina je pripremila i usvojila novi rebalans budžeta zbog umanjenja prihoda uzrokovanih pandemijskom krizom – je neće biti novca, ponavjišenajviše zbog od ustupljenih poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća. Time će znatno biti umanjena podrška ruralnom razvoju, neće biti finansiranja mladih poljoprivrednika, uštedeće se i na meri za povećanje konkurentnosti i dodavanja nove vrednosti, a neće biti para ni za selekcijske mere u stočarstvu… Sve te mere bazične su za poboljšanje poljoprivrede – selekcijske mere osnov su za unapređenje stočarstva, pomoć mladima ima i drugu dimenziju – važna je u sociologiji ruralnih područja, konkurentnost proizvodnje je neupitna i neophodna… Dakle, podrška se uskraćuje upravo na mestima koja su ključna za unapređenje vojvođanskog agrara. Kako se navodi u Odluci o rebalansu bužeta, subvencije u oblasti poljoprivrede umanjuju se za nešto iznad 600 miliona dinara. U okviru tog iznosa smanjene su subvencije za uređenje, korišćenje i zaštitu poljoprivrednog zemljišta za oko 200 miliona dinara, za ruralni razvoj oko 340 miliona dinara i za šumarstvo i lovstvo 80 miliona…