ŽETVA U SRBIJI NA REKORDNIM POVRŠINAMA

Veći rod i – problemi!

Piše: Branislav Gulan

Poljoprivreda Srbije stagnira već nekoliko decenija.Neostvaruje se ni poslednja strategija želja u kojoj je je preambiciozno i nerealno bio planiran godišnji rast proizvodnje od 9,1 ili u lošijim godinama 6,1 odsto godišnje. Nkada se ništa od tog plana nije ostvarilo. Validna Strategija razvoja agrara doneta je 31. jula 2014. godine i važi do tog datuma 2024. godine. Dokaz stagnacija je da se vrednost agrarne proizvodnje kreće najviše do šest milijardi dolara godišnjuie. Odnosno vrednist agrarne proizvodnje se kreće oko 1.200 dolara po hektaru. U zemljama kojima težimo to sad dostiže 37.000 dolara po hektaru. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) agrarna proizvodnja se obavlja na 3.488.752 hektara. Aanalize pokazju da je u poslednhje tri i po decenije sve do pojave bolesti Korone 19  višedecdenijski godišnji rast agrarne proizvodnje bio je samo 0,45 odsto! Posle Korone 19 imali smo pad proizvodnje veći od šest odsto u 2021. i više od osam odsto u 2022. godini! Nauka, pre svih, domaći instituti u Novom Sadu, Zemunu i Smederevskjoij Palanci, su stvorili visokorodna semena i hibride, ali se njihove genetski mogućnosti koriste tek 30 do 50 odsto. Najbolji dokaz je setva pšenice jer svake jeseni čak 60 odsto njiva prilikom njene setve zauzme seme ,,tavanka’’, Ona uvek da samo prosečan rod. Kada je pšenica u pitanju na njivama vlada pravo šarenilo, kada su prinosi u pitanju. To se videlo i u ovogodišnjoij žetvi.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji se ove godine očekuje za 20,8 odsto veća proizvodnja pšenice u odnosu na prošlu 2022. godinu, a razlog su pvoećahne površine za oko 100.000 hektara. Statistika navodi da će proizvodnja malina biti manja za 15, a višanja za 11,9 procenata.

Prema podacima RZS, procene na osnovu stanja useva 23. maja pokazuju da će ukupna proizvodnja pšenice sa žetvene površine od 682.246 hektara biti 3.755.304 tona, a prinos po hektaru oko 5,5 tona. Proizvodnja maline, prema statističkim podacima u ovoj godini biće 98.674 tona, a prosečan prinos po hektaru 5,2 tone, dok će biti proizvedeno 144.849 tona višnji, sa prinosom po hektaru od 7,4 tona.

U poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju na dan procene, u prolećnoj setvi 2023. godine zasejano je više šećerne repe za 20 odsto, a manje kukuruza i to za 1,5 odsto, suncokreta za 4,3 odsto i soje za 10,3 odsto.

Proizvodna cena kilograma pšenice je 33,30 dinara!

Prema kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, koju je sačinio saradnik Petar Radić, ukupni troškovi proizvodnje pšenice roda 2023. godine po hektaru iznose 166.498,68 dinara. Uz očekivani prosečan prinos od pet tona po hektaru, cena koštanja proizvodnje pšenice roda 2023. godine iznosi 33,30 dinara po jednom kilogramu.Troškovi proizvodnje u prethodna dva meseca su dodatno opterećeni povećanim upotrebom zaštitnih sredstava zbog nepovoljnih vremenskih uslova.

Zadrugari su zaključili da na tržištu pšenice postoje prelazne zalihe roda 2022. godine, uz naglasak da se ove godine žetva obavlja na mnogo većim površinama u odnosu na prethodne godine. Jer, u 2022. godini pšenica je kratko vreme imala dobru cenu čak iznad 40 diarna poo kilogramu. Ali, vlasti u Srbiji nisu znale ni koliko imamo na zalihama ni koliko nam treba pšenice za ishranu, pa su doneli uredbu kojom su zabranili proizvođačima  da prodaju svoj trud i znanje i da konačno, posle niz godina čekanja nešto i zarade u poljoprivredi. Vlada, vlada po uredbama, što nije dobro. Jer, uredbe su uvek služile, pa i ovaj put samo za ,,gašenje požara’’. Sve što se uradi sa uredbama, nikada nikome dugoročno nije donela dugoročno dobro rešenje. Donosi samo trenutno olakašanje.  Ali, poljoprivrednici, po višedecenijskom iskustvu – ni prošle 2022. godine, posle odluka Vlade Srbije,  nisu dočekali bolje vreme života, čak ni posle berićetnog roda. Jer, on im je stvorio još više problema. A, problemi su kada je rod nizak, a još veći kada je visok!

Odgovornost za neodgovornost

Lane nisu mogli da prodaju pšenicu jer je vlast to zabranila, a ove godine cena im ne pokriva troškove proizuvodnje. I ove 2023. godine, opet po starom običaju, zbog loše agrarne politike, proizvođači hrane, će opet biti na gubitku! I to je opet razlog da se izađe na ulicu i zatraži odgovornost vlasti, zašto je u 2022. godinui bio zabranjen izvoz tržišnih viškova pšenice? Pretpostavljamo da je razlog iz neznanja? Ali, to neznanje postavlja i novo pitanje, šta će nam vlast koja nezna svoj posao? Po onom što se događa svih ovih godina, pitamo se šta će nam Vlada Srbije i druge institucije i ljudi u njima, koji u konkretnom slučaju, nisu znali šta nam treba, odnosno koje količine, u ovom slučaju pšenice. Jer, da su to znali, ne bi sprečili izvoz viškova, pšenice, kada su paori, po prvi put mogli i da zarade! Sad svi imamo štetu što to nismo izvezli. Štetu imamo i što ta pšenica u količinama, većim od 1,3 miliona tona stoji na zalihama u silosima, a nema gde da se smesti novi rod! Da je lane, naravno to što je bio višak,  sve bilo prodato, sad ne bi imali problem smeštaja novog roda! O tome su morali više da znaju oni koji su na vlasti, i oni su odgovorni za svoju neodgovornost. Zato treba i da snose odgovornost. Ali, oni ne priznaju da su odogovorni za neodgovorne uredbe i odluke.

Procene su da se pšenica žanje na oko 720.000 hektara. U žetvi 2023. godine učestvovalo je oko 450.000 traktora. Od toga je većina starija od svojih vlasnika. Danas nemaqmo proizvdonu traktora. Sad se nešto najavljuje, pa videćemo šta će biti u ,,Majevici’’ iz Bačke Palanke. Pored traktora u žetvi je bilo i oko 25.000 kombajna. I među njima je bilo dosta onih koji su proizvedeni još u ,,Zmaju’’ u Zemunu u vreme postojanja SFRJ! A, mi danas nemamo ni domaću proizvodnju kombajna. Zašto? Odgovorne su i dosadašnje i sadašnje vlasti jer smo uništili domaće fabrike poljoprivredne mehaniazcije, pa sad nema domaćih proizvođača. U žetvi učestvuju traktori koji su u većini slučajeva stariji od svojih vlasnika. Slično je i sa kombajnima.

Proizvođači pšenice nisu zadovoljni akontnom cenom!

Proizvođači pšenice ove godine nisu zadovoljni akontnom cenom od 20 dinara po kilogramu i dodaju da je prošle godine u žetvi, cena bila 35 dinara. Prema kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, poljoprivrednici su morali da ulože 33 dinara kako bi proizveli jedan kilogram pšenice, i kako kažu, tu cenu je teško dostići u ovom momentu. Preporučuju proizvođačima, da robu lageruju i čekaju bolju cenu.

Na parcelama zadruge ,,Graničar’’ iz Šida, koja je bila i domaćin ovogodišnjeg ,,Dana žetve’’ koji je uspešno organizovao Zadružni savez Vojvodine, pšenica je posejana na 690 hektara, a prinosi su se kretati između pet i osam tona po hektaru. Ono što predstavlja glavni problem je skupa proizvodnja, a niska cena ovogodinjeg roda pšenice „Cena inputa je bila formirana prošle godine na osnovu dobre cene psenice od 35 dinara, a ove godine najviše nas je koštalo đubrenje. čnogi apeluju da se psenica čuva ali kad je neko gladan mora da jede, a mi moramo da prodamo psenicu kako bi finansirali dalju proizvodnju“, rekao je Janjko Nikolić, direktor zemljoradničke zadruge ,,Graničar’’ Šid. Iz Zadružnog saveza Vojvodine koji je organizovao je ,,Žetveni dan’’ na parceli zemljoradničke zadruge ,,Graničar’’ u selu Morović u Sremu, kažu da je proizvodna cena pšenice na prinosu od pet tona po hektaru iznosi 33,30 dinara po kilogramu. Godina je bila izuzetno teška za proizvodnju pšenice, a prinosi na našim parcelama će biti između četiri i pet tona po hektaru, rekao je Marko Đurđulov direktor zadruge ,,Žitopromet’’ u Kikindi. „Akontna cena je 20 dinara, a prošle godine bila je 35 dinara“, naglasio je Đurđulov. Novac od pšencie su prve pare koje dobijamo u ovoj godini, pa se ptiamo sa kojim novcdem ćemo obaviti prirpoememza jesenju setvu?“Očekuje se prosčena rod od šest tona po hektaru ukupno ćemo imati dva miliona i dvesta hiljada tona, a nama je dovoljno milion i dvesta hiljada tona što je dovoljno za naše potrebe“, rekla Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine. Iz Zadružnog saveza Vojvodine poručuju da su resornom minstarstvu predložili da dugoročno subvencioniše kamatu na kredite koje su paori uzeli kod poslovnih banaka.

Na vojvođanskim poljima žetva pšenice je počela prvih dana jula 2023. godine, a prinosi se razlikuju od parcele do parcele, zavisno od sortimenta, agrotehnike i niza drugih faktora.  Dakle, valda pravo šarenilo od njive do njive. Ratari nisu zadovoljni rodom, a posebno ih muči otkupna cena.  Ove, 2023. godine žetva na vojvođanskim poljima je krenula desetak dana kasnije usled klimatskih prilika koje ove godine nisu išle na ruku nijednoj poljoprivrednoj kulturi. U toku je žetva ranih sorti pšenice i na manjim parcelama. Rod je lošiji, mada to ne mora biti pokazatelj opšteg stanja tog useva. Žetva pšenice u celoj Srbiji može da počne posle 10. jula, ako je kiša ne odloži. „Pšenica je ove godine bila prlično loša, tri puta smo je štitili od raznih bolesti, a i u vreme cvetanja su padale kiše što je sprečilo oprašivanje, pa je prinos pod znakom pitanja“, rekao je predsednik Udruženja poljoprivrednika ,,Stig i Mlava’’ Draško Živković. Agronomi procenjuju da će ove godine prinosi biti šaroliki i kretati se od četiri do osam tona po hektaru.

Procenjeni prinos pet tona po hektaru

Dakle, svakog proizvođača pšenice, cena koštanja kilograma ove kulture, uz prinos od pet tona po hektaru, je 33,30 dinara po jednom kilogramu, kaže saradnik u Zadružnom savezu Vojvodine  Petar Radić. Troškovi proizvodnje pšenice na jednom hektaru, ako je prinos u žetvi 2023. godine bio pet tona bili su 166.498,68 dinara.

Cena pšenice

Očekivalo se, a sada se i obistinilo da pšenica ovogodišnjeg roda neće prebaciti 20 dinara, bez PDV-a. Otkupljivači su objavili uslove po kojima kupuju novu pšenicu i cene se kreću od 18 do 20 dinara, u zavisnosti od kvalitet.

Nekoliko udruženja poljoprivrednika tražilo je od države da otkupi 300.000 tona pšenice po ceni višoj od tržišne, koja je ispod 32 dinara po kilogramu, kolika je približno proizvođačka cena. Do sada, nikakav odgovor nisu dobili.

Zbog pada cena sirovine, logično bi bilo da padne i cena proizvoda od nje, ali iznosi koje kupci izdvajaju u pekarama to ne pokazuju. Jedna slana kifla košta 40 dinara, a za razne hlebove treba platiti od 80 do 110 dinara, izuzev hleba ,,Sava’’. Iz iz Unije pekara Srbije, početkom juna obećali su da će i pekari sniziti cene za oko 12 odsto, ali to se još nije dogodilo.

Zbog više zasejanih površina, u odnosu na prethodne godine, očekuje se i veći ukupan rod. Inače, analize pokazuju da je za ishranu 6,6 miliona žitelja Srbije, seme i robne rezuerve, potreebno oko 1,55 miliona tona pšenice. Uz kvalitetno seme i obradu zemlje, više prirodnog đubriva, te količine mogu u prosečnim godinama da se obezbede na površini od oko 300.000 hektara. Sve ostale proizvedene tone mogu da se izvezu. To moraju da znaju vlasti ove zemlje, ali, prošla godina je pokazala da im znanje nije na tom, nivou.  Znatno je ispod onog što traži posao koji obavljaju. Tako proizvođači pšenice naglašavaju da je prisutna  zasićenost tržišta starom pšenicom, u najvećem delu posledica  pogrešne zabrane izvoza pšenice i brašna u 2022. godini. Zadrugari Srbije zalagali su se da se nezabranjuje izvoz. Jer, znali su da imamo duplo više pšenice nego što nam treba. Jer, su se ZSV i druge organizacije, i ljudi od znanja, zalagali da se izvoz pšenice nezabranjuje. Vlada ni tada kao ni danas nisu slušasli glas naroda! Učinili su greške  tada, pa su im seljaci izašli na ulice i samo trenutno rešili probleme. To je vlast koštalo sa povećanjem agrarnog budžeta, sa pretodno donetih 80 na sadašnjih 113 milijardi dinara. A, moraće ga još do kraja 2023. godine da povećavaju! Jer, seljaci će do kraja godine imati još niz razloga da izlaze na ulicu u traže pravdu. A, to se pokazalo uspešnim kada su pred žetvu postigli svoj cilj. Dakle, sad imajuu obećanja vlade, ali ne i novac, do zaključenja ovog broja  lista. Treba istaći i to da je u ovogodišnjoj žetvi, na na oko 720.000 hektrara (na kojim površinama je obavljena jesenja setva u 2022 godini) na površinama na kojima je obavljena setva, čak 60 odsto zauzela sorta ,,tavanka“. Od nje se ne mogu očekivati vrhunski prinosi jer to nije kvalitetno sortno seme. Sam njen naziv govori da je to seme sa seljačkih tavana. Da smo posejali više kvalitetnih sorti, pre svega, domaćih, uz kalitetnu obradu njiva i upotrebu domaćeg, stajskog umesto veštačkog đubriva, imali bi i veće prosečne prinose. Međutim, to bi nas još viđšekoštalo. Jer, za za siromašne salejkae, a takvih imamoi 217.623, je skupo da kipuju kvaltietno, deklariano sortmno seme. Sje svoje sa tavana pa koliko rodi!

,,Nakon donošenja odluke, odnosno uredbe, o zabrani izvoza 2022. godine zalagali smo se da se set tih mera što pre ukine, kao i kvote koje su kasnije bile u dužem periodu. Pored visokih prelaznih zaliha, posledica mera zabrane i ograničenja u izvozu, koje se i danas ogledaju i kroz cenu pšenice roda 2022. godine, vidleo sui u troškovima proizvdinje. Uz očekivanu visoku ovogodišnju proizvodnju pšenice, teško je očekivati da če otkupna cena novog roda biti formirana na nivou ili iznad troškova proizvodne cene pšenice’’, kaže Svetozar Cveta Murgaški, ratar iz Čeneja kod Novog Sada. Opet, ćemo biti u visokom gubitku po kilogqamu pšencie koji će biti izmepet pet i dest dinara. Ali, mi poroiizvdouimo i hranimo vlast, a oni neće da nam priznaju znoj koji prolivamo da bi pomogli državi. Mi smo državi uvek pomagali, a ona nama nikad!

Đubrivo iz uvoza

Potrošnja mineralnih đubriva u poljoprivrednoj proizvodnji u EU bila je 10,9 miliona tona u 2021. godini, pokazuju podaci EU. To je, kako se navodi u izveštaju Eurostata, ekvivalentno godišnjem padu od 2,2 odsto u poređenju sa 2020. godinom, i kumulativnom padu od 6,4 odsto u odnosu na relativni maksimum u 2017. godini. Potrošnja đubriva na bazi azota u poljoprivredi procenjena je na 9,8 miliona tona u EU u 2021. Iz Eurostata ističu da to predstavlja smanjenje od dva odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je stopa slična kratkoročnom trendu zabeleženom od 2017. godini. Međutim, kako dodaju, srednjoročno ukupna potrošnja azotnih đubriva vratila se na nivo sličan onom iz prethodne decenije.  U SFRJ se godišnje trošilo oko 1,5 milina tona veštačkih đubriva. Sad je ta potrošnja prepolovljena. Međutim, tadašnja Jugoslavija je  imala sedam fabrika koje su proizvodile đubrivo za domaće potrebe i izvoz. Sad je Srbija zavisna od uvoza mineralnog đubriva!

U skladu sa takvim ocenama zadrugari zahtevaju od nadležnih državnih organa preduzimanje mera u cilju zaštite interesa proizvođača i zemljoradničkuih zadruga, kako ne bi ostvarili gubitke prodajom pšenice po cenama ispod troškova proizvodnje. Kako bi se sprečilo opet stvaranje gubitaka kod seljaka, predlaže se da se hitno donese intervencija države na tržištu kroz obezbeđivanje dugoročne mere subvencionisanja kamata na kredite kod poslvonih banaka, sa ciljem smanjenja kamatnih stopa za poljoprivredne kredite na nivo od jedna do dva odsto.

Odložiti prodaju pšenice!

To bi ublažilo nedostatak novca u prehrambenoj proizvodnji u vreme žetve pšenice i omogućilo proizvođačima i zadrugama da pokriju troškove proizvodnje i žetve, a da odlože prodaju pšenice roda 2023. godine do stvaranja boljih tržišnih uslova za prodaju po cenama koje bi bar pokrile troškove proizvodnje.

,,Ponavljamno i zahtev za subvencionisanje ukupnih registrovanih površina zemljišta na kojem se zasniva proizvodnja kod zemljoradničkih zadruga i zadrugara. Svi poljoprivredni proizvodi zemljoradničkih zadruga i zadrugara se nalze u legalnom proimetu, uz plaćanje svih poreza i doprinoa, a podsticaji se ostvaruju na površinama do 20 hektara, pri čemu zadruge i zadrugari koji raspolažu većim površinamka zemljišta, više doprinose budžetu, a u odnosu na doprinose budžetu imaju najmanje podsticaja’’, kažu zadrugari.

Zadrugari ističu da postoji veliko nezadovoljstvo proizvođača i zemljoradničkih zadruga radom Republičke direkcije za robne rezerve u pogledu odsustva postupanja ili postupanja u meri koja nije dovoljna za otklanjanje poremećaja u ponudi i tražnji na tržištu, što se i sada reflektuje na tržište pšenice, a problem će biti još više izražen u vreme žetve. Ukazuje se i na nedovoljnu transpartrentnost rada Republičke direkcije za robne rezerve.

U skladu sa tim zaheva se da Direkcija reaguje na tržištu poljoprivredno – prehrambenih proizvoda u svim slučajevima kada postoji poremećaj u ponudi, tražnji i cenama osnovnih proizvoda, na transparentan način, u meri koja utiče na otklanjanjae poremećaja na tržištu, i uz obaveštavanje svih podnosilaca zahteva Direkciji o prihvatanju ili obavljanju njihovih zahteva.

Cena pšenice od 18 do 20 dinara?

Očekivalo se, a sada se i obistinilo da pšenica ovogodišnjeg roda, za proizvođače koji treba da dobiju nvoac za svpoj trud i rad, neće prebaciti 20 dinara, bez PDV-a. Otkupljivači su objavili uslove po kojima kupuju novu pšenicu i cene se kreću od 18 do 20 dinara po kilogramu, bez PDV, u zavisnosti od kvaliteta.  Nekada se pšenica otkupljivala u tri klase, svake godine se to i sad priželjkivalo, pominjalo, ali se nije svuda vratilo u praksu. Otkup pšenice u tri klase bio je u vreme SFRJ kada je ministar poljoprivrede u Jugoslaviji bio pok. profesor dr Tihomir Vrebalov.

Recimo, na severu Vojvodine pšenica bi trebala da se otkupljuje po ovim uslovima:

Za pšenicu prve klase roda 2023. godine, s maksimalnom vlagom 13,5 odsto, hektolitarskom masom većom od 80, glutenom iznad 30 i proteinima većim od 14, cena je najviša – bez PDV-a je 20.834,00 dinara po toni, dok je s porezom od osam odsto 22.500,72 dinara.

Za pšenicu druge klase, što znači da je reč o hektolitaru od 78 do 80, vlažnom glutenu od 28 do 30, sirovom proteinu od 13 do 14 odsto, cena je niža – bez PDV-a je 20.186,00 dinara a s PDV-om je 21.800,88 dinara za tonu.

Treća klasa pšenice, sa lošijim parametrima kvaliteta je 19.538,00 dinara dok je s PDV-om 21.101,04 dinara. Za četvrtu klasu cena je 18.704,00 dinara, odnosno 20.500,32 dinara s porezom.

Važno je napomenuti da je pšenicu, kako je naveo trgovac sa severa Vojvodine, moguće predati i po akontnoj ceni koja iznosi 20.200,32 dinara po toni sa PDV-om. Konačna cena, u ovom slučaju, utvrdila bi se po kvalitativnim grupama.

Isplata pšenice po konačnoj ceni na bankovni račun vlasnika je do trećeg dana, a u slučaju otkupa po akontnoj ceni isplata je do 4. avgusta.

Zaraženoj pšenici ili onoj čiji su parametri ispod ovih uslova nema mesta u skladištima, napominju otkupljivači.

Šarenilo prinosa

Žetva je u toku, počela, prinosi su šareni, od njvie do njive različiti,  u zavisnosti od niza faktora – sortimenta, bolesti, agrotehnike, različiti su od parcele do parcele. Kako god, ratari nisu zadovoljni ni hektolitarom, ni drugim parametrima, a naročito cenom.

Tek što su izračunali minuse ječma koji su požnjeli, ratari u Srbiji moraju da računaju na minus i sa žetvom pšenice. Osim niske cene i rod je podbacio, od prošlogodišnjih prosečnih 4,5 tona po jutru, ove godine prvi prinosi su prosečno od 3 – 4 tone. Iz firme ,,Nikša’’ u Vojvodini, koja je merkantilni ječam otkuplјivala po višoj ceni od ostalih, stižu nepovolјne prognoze što se pšenice tiče. Otkuplјivači plaćaju akontnu cenu 19-20 dinara proizvođačima i to je nešto što se dešava. Na žalost, i na ceni od 20 dinara akontne po trenutnim tržišnim cenama to je minus za organizatore proizvodnje. ,,Cene pšenice su rasle, ali su tokom vikenda pale, proizvođačima će se konačna cena obračunavati verovatno u toku mesec dana. Svi se nadamo u narednom nekom periodu, kada istekne ugovor između Rusije i Ukrajine o slobodnom transportu žitarica 15. jula, da se neće produžiti, što bi na svetskim tržištima trebalo da prouzrokuje rast cena pšenice. Onda bi izvoznici nama organizatorima proizvodnje mogli da plate nešto više i mi bismo mogli da platimo preko 20 dinara proizvođačima za konačnu cenu pšenice – što međutim’’ po Milošu Nikšiću, nije dovolјno.

To su samo razmišlјanja, špekulacije, i to preko dvadeset je malo. Na dvadeset dinara su proizvođači ponovo i na pšenici u veoma lepom minusu. To je minimum minus od pet do deset dinara, u zavisnosti od prinosa, da li je zemlјa u arendi i ko je sejao malo skuplјe seme – realna cena je između 25-33 dinara, kako bi se bilo na nuli.  ,,Za dobit bi cena morala da bude od 33-35 dinara po kilogramu pšenice, što je u ovoj situaciji malo moguće.

Šta znači plavi dizel ove godine za naše ratare?

Poljoprivrednici Srbije insisistirali su na tome da i oni budu, ili korisnici plavog dizela. Poljoprivrednicima su uvedena nova davanja, a poslednja se tiču uvećanja za osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju, odnosno subvencija po hektaru, premija za mleko, kao i podsticaja za kvalitetne priplodne mlečne krave sa 30.000 dinara na 40.000 dinara po grlu. Kako je za javnost izjavila ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković, biće uveden i takozvani plavi dizel. On se, podsetimo, odnosi na olakšice u visini akcize na 100 litara dizel goriva po hektaru za sve upisane površine u Registru poljoprivrednih gazdinstava. U regionu do sada jedino poljoprivrdncii u Srbiji nisu imali  plavi dizel, koji je znatno jefitniji od običnog goriva. Naši poljoprivrednici insistirali su na tome da i oni budu, ili korisnici plavog dizela ili da dobiju povrat novca za upotrebljeno dizel gorivo u vrednosti akciza. Prema dogovoru poljoprivrednici će dobiti veće subvencije za 9.000 dinara (6.000 dinara dizel gorivo + 3.000 dinara direktno). Tako će im država ukupno isplaćivati 18.000 dinara za najviše 20 hektara po domaćinstvu. Neke ranije procene govore da 96.000.000 litara dizel goriva troše poljoprivrednici za obradu 1,6 miliona hektara (koliko približno ima obradivih njiva u Vojvodini) a učešće dizel goriva u troškovima proizvodnje se kreće od 12-16 odsto (izuzetak je šećerna repa).

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj navodi da je svaka godina u polјoprivredi različita i da se nikada ne može predvideti ni kakav će biti rod ni kolika će biti cena. Tako ni ove godine, iako je žetva već počela, još se ne zna koliko će paori dobiti za svoju letinu. Zadružni savez Vojvodine je izračunao da proizvodnja pšenice ratare košta 166.498 dinara po hektaru i da bi kilogram pšenice trebalo da bude 33,30 dinara, pod uslovom da je rod pet tona po hektaru. To je daleko viša cena od one koja se sada nudi paorima. Dakle, sve su radili sa gubicimja koji će, im uskoro stići!  Yato je ohna pozvala državu da zaštiti zemlјoradnike, zemlјoradničke zadruge i zadrugare tako što bi se sklopio sporazum sa bankama za dugoročno subvencionisanje kamata. Potrebno je i da Robne rezerve otkupe veće količine pšenice nego ranijih godina, jer nije dovolјno reagovati kupovinom količina koje ne mogu uticati na kretanje cena na tržištu. Takođe, potrebno je i da polјoprivrednici dobijaju subvencije za više površina. Sada država pomaže proizvodnju do najviše 20 hektara, što je malo, jer tu ne bi trebalo da budu nikakva ograničenja.

Privredna komora Vojvodine je učestvovala u organizaciji manifestacije “Žetveni dani 2023.”, a predsednik PKV Boško Vučurević je rekao da je i cena lanjske pšenice na početku žetve bila niska, a da je kasnije rasla. Zato treba čekati da se obavi žetva, da se rod uskladišti i da se tada vidi kako će tržište reagovati. Vučurević je naglasio i da će na cenu pšenice na tržištu uticati i politički odnosi na globalnom nivou. – U želјi da imamo što bolјu polјoprivredu Privredna komora Vojvodine treba da bude spona između pokrajinske i republičke vlade kako bi se izašlo u susret polјoprivrednicima, rekao je predsednik PKV.

Kako se čulo na manifestaciji  ,,Dan žetve’’ u Vojvodini je jesenas posejano oko 400.000 hektara pšenice, što je 15 posto više nego prethodne 2021. godine. Očekuje se ukupan rod u Pokrajini od oko 2,2 miliona tona, a to je mnogo više nego što su ukupne godišnje potrebe na nivou cele države. Vučurević je istakao i da je problem kod izvoza transport našeg žita. Najveći deo izvoza je išao Dunavom preko luke Konstanca. Sada je ta luka pretrpana ukrajinskom robom, što nama otežava plasman na svetsku pijacu.

Pomoćnik Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu Petar Samolovac kazao je da ove godine izdvojeno tri miliona evra za navodnjavanje, a da je interesovanje za zalivanje kod polјoprivrednika povećano za 50 posto u odnosu na prošlu godinu.Na skupu je poručeno da je najvažnije da se obavi žetva u što kraćem roku. Važno je da se rod uskladišti, a posle kada se pšenica nađe u skladištima svaki polјoprivrednik će odlučivati, na osnovu svog nekog računa, kako će je i kada prodavati.

Burna sezona

Slavko Jovanović, iz ,,Žito Srbije’’  kaže da je protekla 2022. godina, bila izuzetno teška, kao i dosadašnji deo 2023. godine, usled vojne intervencijde Rusije u Ukrajini i poremećaja na tržišti, jer je postoajla zabrana izvoza za Srbiju, a zatim ograničenja izvoza naših proizvoda, da bi zatim usleda dispariteta cena pošto smo izgubili PIC cena, pa smo izvezli samo mali deo naših proizvoda, što je stvorilo  mnogo teškoća za sve članice Udruženja ,,Žito Srbije’’.

,,U 2022. godini na 950.000 hektara proizveli smo samo 4,65 miliona tona kukuruza.  Znamo da je 2021. godine rod ,,žutog zlata’’ šest miliona tona. Tada smo bili ivzezeli  oko 1,5 miliona tona. Setimo se i da je 2020 godine, kada je stigla Korona 19, rod kukuruza u Srbiji bio čak 8,1 miliona tona i tada smo imali izvoz čak od tri miliona tona. Međutim, od roda iz 2022. godine do nedavno, odnosno do kraja aprila 2023. godine iz Srbije je u svet bilo izvezeno samo 346.000 tona kukuruza. Od toga prema luci Konstanci otpremljeno je 14.557  tona, zatim prema Italiji 98.600 tona, Mađarskoj 36.880 tona, Austriji 28.000 tona i Bosni i Hercegovini 102.000 tona. Ove godine očekujemo da ćemo sa zasejanih  920.000 hektara pod kukuruiz imati prosečan prinos od 6,29 toan po hektaru, dakle i ukupan rod od 5,79 mliona tona ,,žutog  zlata’’.  Nama u Srbiji, gde je veoma mali stočni fond, potrebno je najviše 4,3 miliana tona godišnje’’, navodi Jovanović.

Bitmno je istaći I to da se hvalimo da mje Srbija među deset najvećih svetskih izvoiznhiak kukuruza, kada imao bogatg rod. Ali, pametne agrarne vlasti sa tim se ne bi hvalile. Jer, to je samo izvoz za proizvdknju sirovianj za hzranu.č Poznavacoi prilika ističu da se od kukuruzau všikm fazama prerade može dobiti više hiljada različitih artikala. Znači u prodaji i izvozu bi to bili proizvodi pskuplji i po vše desetina puta od cene koja se dobija za prodaju kukuruza.

Na 621.000 hektara u Srbiji je 2022. godine proizvedeno 3.229.tona pšenice. Sa prenesenim zalihama tada je Srbija imala ukupno oko četiri milioan tona pšenice!. Naša godišnja potrošanja je bila 1,67 miliona tona. Zaključnjo sa aprilom 2023. godine bilo je izvezeno 613.000 tona pšenice i 118.000 tona brašna. S obzirom da se ove godine žetva obavlja na oko 720.000 hektara, očekujemo veći rod nego lane oko 17 odsto. Dakle, očekuje se ukupno oko 3,6 miliona tona hlebnog žita. S obzirom na zalihe koje nisu manje od 1,3 miliona tonastarog žita, očekuje nas i rekordan izvoz pšenice, naravno ako do njega dođe. Odnosno akopronađemo kupce.,,Od početka intervencije Rusije u Ukrajini, februara 2022. godine, nastupila je prekretnicia u trgovini žitaricama i uljaricama u Evropi, pa i u svetu. Svetska situacija sa proizvodnjom i potrošnjom roba je izbalansirana, nigde nema drastičnih poremećaja, ali cene na svetskim berzama su i dalje u padu. Cela Evropska unija ove godine imaće dobar rod pšenice i ječma. Procena je da će ove godine u svetu rod kukuruza biti 1,2 milijarde tona, a proizvodnja pšenice se očekuje od oko 788 miliona tona, pa se očekuju i zalihe od 267 miliona tona hlebnog žita. Afričke zemlje koje su jedan od glavnih kupaca pšenice i kukuruza iz Crnomorskog regiona su u veoma teškoj finansijskoj situaciji, svuda se oseća nelikvidnost, odnosno nedostatak novca za kupovinu žitarica i uljarica. Moram da naglasim da još uvek  kukuruz i stočni ječam iz Srbije nemogu da idu u Kinu, te ponovo apelujem na nadležne državne organe da u što kraćem roku reše ovaj bitan problem za nas. Cene u okruženju nam ne idu u prilog, krajem maja 2023. godine cene su za novi rod prodatog ječma bile oko 135 evra po toni, za pšenicu oko 150 evra za budući novi rod kukuruza oko 145 eva po toni. Dakle, prema sadašnjem stanju, predstoji nam veoma neeizvesna i burna sezona’’, navodi Slavko Jovanović iz ,,Žito Srbije’’.