Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Sa 570.000 hektara očekuje se rod pšenice od oko 2,3 miliona tona ili prosečno oko 4,2 tone po hektaru. Uz prinos od 4,5 tona po hektaru troškovi proizvodnje su 23,17 dinara. Zadružni savezi predlažu da država hitno otkupi za Robne rezerve 250.000 do 300.000 tona i odmah isplati proizvođačima cenu od 21,06 dinara
Branislav Gulan
Na početku ovogodišnje žetve pšenice koja se u Srbiji nalazi na oko 570.000 hektara očekivao se ukupan prinos od oko 2,3 miliona tona pšenice, odnosno oko 4,2 tone po hektaru. Pšenicu u ovogodišnjoj žetvi karakteriše kasna setva, sa semenom od 60 odsto koje je ,,tavanka“, i koja zauzima čak 60 odsto površina. Strana i domaća semena zauzimaju oko 35 odsto površina. U smanjenju prinosa, u odnosu na prošlui godinu (kada je rod bio oko 2,5 miliona tona) učestvovala je i kasna setva, posle optimalnog roka (to je 25 oktobar) zatim suše pa kiše. Sve to je uticalo na smanjenje roda i kvaliteta pšenice, kaže dr Miroslav Malešević, selekcionar iz Novog Sada. U ovogodišnjoj žetvi učestvuje i više od 400.000 traktora i 25.000 kombajna. Cilj je da se pšenica što pre sakupi, jer, svako prekidanje žetve zbog kvara mehanizacije ili kiše, znači i smanjivanje prinosa. Ratare brine i cena koju dobijaju na početku žetve, jer je to prvi novac koji treba da prime u ovoj godini. Treba da se izmire i obaveze prema državi, a treba se pripremiti i za jesenju setvu pšenice. Savet je za sve koji mogu da ostave pšenicu na čuvanju u silosima, odnosno da ne moraju odmah da je prodaju, da sačekaju bolje dane i više cene.
Novu žetvu sačekalo je u silosima na zalihamau Srbiji i oko 600.000 tona starog roda pšenice. Ta pšenica nije pronašla kupce, bila je u kategoriji stočne hrane. U izvozu je dobijala najvišu cenu od 160 dolara po toni. Zbog toga što nije imala kupce, za vreme korone smo imali i dovoljno pšenice.
Petar Radić, iz Zadružnog saveza Vojvodine ističe da je cena koštanja proizvodnje kilograma pšenice 21,06 dinara za prinos od 4,5 tona po hektaru. Ako se tome doda akumulacija od 10 odsto, cena kilograma koju treba platiti proizvođačima je 23,17 dinara. Predlaže se, da Republičke robne rezerve hitno intervenišu na tržištu i kupe 250.000 do 300.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 21,06 dinara (što je proizvođačka cena). Sa tim bi se uticalo na tržište u smislu formiranja kupoprodajne cene koja bi u većoj meri pokrivala troškove proizvodnje, dok bi i država obezbedila zalihe pšenice za domaće tržište. Mesečno nam je za ishranu potrebno oko 120.000 tona merkantilne pšenice.
Protest zbog cena
Ratari su započeli žetvu pšenice i prvi prinosi su ispod očekivanih, a otkupne cene su 15 do 16 dinaras po kilogramu, zbog čega pojedina udruženja predlažu protest, kaže predsednik UO Nezavisne asocijacije polјoprivrednika Srbije Jovica Jakšić. On još dodaje da se procenjivalo da će prosečan rod pšenice u Srbiji biti 4,5 tona po hektaru, ali da je na prvim požnjevenim oranicama rod od 1,7 do 4,2 tone, jer su posledice suše u rano proleće veće nego što se očekivalo. Jakšić je podsetio da su proizvođači tražil da Robne rezerve objave otkupnu cenu od 22 dinara po kilogramu da bi ostali otkuplјivači i mlinari imali neki reper i da ponude bar 20 dinara po kilogramu, ali da država odugovlači sa objavlјivanjem bilo kakve cene. I u Banatu su pali prvi otkosi pšenice, a cena je za ratare još uvek nepoznanica. Za sada, otkupljivači nude 17 dinara po kilogramu ili dogovor ako je žito boljeg kvaliteta, što je, tvrde ratari, ispod ekonomske cene. Zahtevi poljoprivrednika išli su do 22 dinara, ali država koja je rekla da će cena biti definisana kada se bude znalo koliko će robne rezerve moći da kupe žita, još uvek ćuti.
Uglavnom, bila je ovo teška proizvodna godina, sa puno suše tokom zime što je uticalo na prinos. Upravo je Banat najviše pogođen.
Cena će sigurno biti niža nego lane iako je i rod manji nego lane. Vidimo da je i cena ječma niža i da sa udruženjem pivara srbije nije postignut dovor pa očekujemo da će ratari loše proći i sa pšenicom, kaže poljoprivrednik Mile Zarin iz Jaše Tomića. Po njegovim rečima, prvi otkosi su skinuti pre nekoliko dana i rezultat nije dobar. ,,Na jednoj njivi bilo je 5,5 tona, na drugoj 3,5 tone.. U proseku, to je prinos 4,5 tone po hektaru, što je loše. Evo, u Boki sam i gledam kakva je situacija, uglavnom, žetva može da krene da se zahuktava ali mesta za optimizam nema ni po jednom pitanju’’, razočaran je Zarin. On kaže, sve i da je rod sedam tona, ako cena bude manja nego prošle godine neće valjati. Podseća na to da je lane prva cena bila 16 dinara, pa 17, pa je na proleće pala da bi je kasnije digli na oko 20 dinara. Sve je to taktički, sad je oborena cena pšenice da bi rekli kako novi rod ne može da bude skuplji od starog. Sad je stara pšenica došla na oko 18 dinara. Mrka nam je kapa, u svakom slučaju, kaže Zarin uz napomenu da vremenske prilike ove godine nikako nisu bile naklonjene hlebnom zrnu.
Na pitanje šta očekuje od države i zahteva nekih udruženja da cena bude 22 dinara, on ne odgovara s optimizmom. ,,Desetak godina bio sam među predstavnicima poljoprivrednika koji su pregovarali sa Ministarstvom i Vladom. Bio sam i rekroder u proizvdinji. Svaki put njihov izgovor bio je da su to tržišni uslovi i da ne mogu ništa ali ispostavi se da je tako samo kad smo mi u pitanju. Kada je neko drugi, onda znaju da zabrane izvoz da ne bi bila velika potražnja i da bi cena ostala niska, ili pak da uvedu neke druge mere. Sve su svemu, nije tačno da ne mogu da utiču na cenu’’, kaže Zarin podsćajući na to da je pre par godina zabranjen izvoz pšenice kada je došla na 21 dinar, napraviljen je višak koji je smetao i državi ali i ratarima zbog cene. On ukazuje i na druge nelogičnosti na tržištu. Neshvatljivo je, recimo, da bude niska cena kada nema robe, ali eto sad na primer, nema visokog i dobrog roda, a nema ni vrednosti.
,,Sve ide u tom pravcu da se unište sitni poljoprivrednici. Pa evo, neka sad rodi 25 metara po 15 dinara, to je 37.500 dinara, a zakup je 200-250 evra. Tu nema priče. Uvek traže da im se da proizvodna cena pšenice, pa ne može da bude jednaka proizvodna cena i kada rodi i kada ne rodi. Da bismo napravili proizvodnu cenu moramo da troškove podelimo s rodom, pa tako, ako je ulaganje 40.000 dinara, a rodi 20 metara, proizvodna cena je 20 dinara i to je to, objašnjava Zarin.
Pšenica je u Sriji posejana na oko 570.000 hektara, očekuje se rod između 2,3 i 2,5 miliona tona i prosek od 4,5 tone po hektaru. Žetva je u punom jeku, ali pšenica izgleda različito od njive do njive, pa vlada pravo šarenilo. Takvi će biti i prinosi.
Varijacije proizvođačke cene u odnosu na prinos pšenice rod 2020. godine
PRINOS PROIZVOĐAČKA CENA AKUMULACIJA 10 %
kg din/kg din/kg
3.000 31,59 34,75
3.250 29,16 32,08
3.500 27,08 29,78
3.750 25,27 27,80
4.000 23,69 26,06
4.250 22,30 24,53
4.500 21,06 23,17
4.750 19,95 21,95
5.000 18,95 20,85
5.250 18,05 19,86
5.500 17,23 18,95
5.750 16,48 18,13
6.000 15,79 17,37
6.250 15,16 16,68
6.500 14,58 16,04
Napomena: Izvor ZSV, varijacija prinosa prikazana sa korakom od 250 kg/h
Vlada se još čeka
Pre nekoliko dana Nacionalna asocijacija poljoprivrednika Srbije zatražila je da Robne rezerve otkupe novi rod po 22 dinara kilogram kako bi to definisalo i podstaklo i cenu na tržištu. U suprotnom, paori okupljeni u ovoj asocijaciji najavili su protest.
Siromašni rekorderi
Po rečima Ivana Vučkovića iz Asocijacije, još nema povratne informacije, samo postoji saglasnost da Robne rezerve nisu protiv toga da otkup ide po 22 dinara, ali se čeka odluka Vlade Srbije o tome. Počela je žetva pšenice, simbolično najznačajniji posao u poljoprivredi. S druge strane, sporadično teče i otkup, ali konačna otkupna cena još nije formirana. Tradicionalno kombajni u žitna polja prvo ulaze na novosadskom Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo pa je tako bilo i ove godine.. Premda je Institut uvek bio vesnik najvažnijeg posla u godini, žetva na ogledom polju Instituta najbolje svedoči koliko je ove godine klima pomerila rokove. Na Institutu su prinosi uvek odlični, pa je tako i u ovoj žetvi. –
Imamo oko deset tona po hektaru roda, a vlažnost zrna je oko 13, što je idealno za čuvanje, kazao je za dr Vladimir Aćin. Prvi utisci među ratarima bili su da će prinosi pšenice biti različiti i da će zavisiti od primenjenih agrotehničkih mera, pravovremene prihrane i količine padavina. U kisačkom ataru kombajni su, takođe, ušli u pšenična polja, a zemljoradnik Vladimir Francisti istakao da je rod dobar, a vlažnost zrna je 14 odsto što je odlično za čuvanje u skladištima. Prinosi su oko 4,5 tone po jutru što je više nego odlično budući da je kiša zakasnila, kazao je Francisti. Poljoprivrednik sa Čeneja, kod Novog Sada, Svetozar i sin Mitar Murgaški, kažu, imamo 15 jutara zasejanih pšenicom. Sve smo dali pšenici jesenas i ovog proleća.Troškovi proizvodnje po hektaru su oko 100.000 dinara po hektaru. Imali smo oko 4,5 prinosa, a na nekim parcelama i 5,5 tona po jutru (1,7 jutara je jedan hektar). Rekorderi smo proizvodnje u regionu. Bilo je godina i sa mnogo većim prinosima. Sad para nemamo i sve moramo odmah da predajemo. Obećali su nam dati akontaciju 17 dinara po kilogramu. Eto, u toru imamo i 750 ovaca, samo nas slikaju, a niko neće ni ovcu ni jagnje da kupi. Dakle, mi smo siromašni rekorderi, navodi Svetozar Murgaški. Pun tor ovaca, dobra žetva, a mi siromašni. Da novca, pšenicu bi sigurno ostavili na čuvanju, pa bi rod čekao bolju cenu. To su nam prve pare u ovoj godini, novac nam je potreban odmah da izmirimo obaveze, ali i da se pripremimo za jesenju setvu. Iskusni rekorder sa Čeneja Svetozar Murgaški još dodaje, da se pšenica u Vojvodini nalazi na 330.000 hektara, ali da je on u kontaktu sa proivzođačima i da je njih čak 70 odsto mora pšenicu odmah da predaje. A, to je u najboljem slučaju akontna cena od 17 – 18 dinara po kilogramu. Inače, Srbija za ishranu naroda, pšenicu može da obezbedi setvom na oko 250.000 hektara. Jer, za zalihe, robne rezerve i semensku pšenicu, potrebno je godišnje najviše 1,55 miliona tona pšenice. Na severu Bačke pšenica se, takođe, žanje, a prinosi su kao što se i očekivalo “šareni”. Kreću se od dve do pet tona po hektaru. Suša je uzela danak, a kada je tako onda ne može se ni očekivati da prinosi budu visoki i ujednačeni, kazao je ratar i stočar iz okoline Subotice Miroslav Kiš. I Banaćani su krenuli u žetvu, ali nisu zadovoljni prinosima. Poljoprivrednik Zoran Sefkerinac iz Banatskog Novog Sela kazao je da se prinosi kreću oko 2,5 tone po jutru, ali da je zrno suvo, vlažnost je 13,6, taman koliko treba da bude da bi rod čuvao i čekao dobru cenu. Očekivali smo da pšenice neće biti puno pa nismo iznenađeni slabijim prinosima, naveo je Sefkerinac On je dodao da će, pošto je zrno suvo, dobro biti da se drži na lageru jer otkupna cena od 17 i 18 dinara po kilogramu. Nikako ne godi ratarima, pa nov rod za sada ne planira da proda, a isto će uraditi i njegove kolege.
Ječam u silosima, polјoprivrednici čekaju otkupnu cenu
Žetva ječma u atarima zapadne Bačke kasnila je zbog junskih kiša oko dve nedelјe. Ipak poslednji otkosi ječma skinuti sa njiva pre početka žetve pšenice, ali su junske padavine uticale na kvalitet i otežale su žetvu. „Pre oko nedelјu danas smo počeli žetvu i evo na samom smo kraju i polako ulazimo u žito. Bila je teška žetva. Slaba je hektolitarska težina, a i ječam se osipao pri žetvi“, kaže Goran Jurišić, kombajner iz Svetozara Miletića. „Ječam je za žetvu bio spreman dan pre padavina. Vlaga je bila 13 odsto. Narednog dana pala kiša i žetvu odložila za dve nedelјe. Kreće sada i žetva pšenice, u optimalnom roku, ali ječam je požnjeven kasnije nego što je to uobičajeno“, kaže Aleksandar Vidaković, polјoprivrednik iz Svetozara Miletića. U atarima sela Svetozar Miletić ječma je više nego lane. Usev se sa njiva skidao sa vlagom od 10,5 do 11,5 odsto, a prosečan rod bio je 5,5 do 6,5 tona po hektaru. „Šest i po tona po hektaru smo ostvarili sejući sorte visokog potencijala“, kažeVidaković. Ječam je u silosima, a ono što polјoprivrednike sada brine je cena. „Na osnovu prvih pokazatelјa čini se da nećemo dostići prošlogodišnju cenu. Verotavno zbog toga što je ječmom zasejano više nego lane. Ali videćemo, cena je tek u formiranju i akontativna je 14,5 dinara“, kaže Vidaković. Ratari se nadaju da će otkupna cena biti veća od akontativnih 14,5 dinara i da će barem dostići prošlogodišnju cenu od 16, 5 dinara po kilogramu.
Udruženja ratara iz cele zemlje, svim proivzođačima, kojima novac nije odmah preko potreban, preporučuju da čuvaju pšenicu, u silosima ili sopstvenim skladištima, pa da je prodaju kada im cena bude najviše odgovarala.
Svet i pšenica
Prema poslednjim podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, u ovoj godini se u svetu očekuje ukupan rod od 773,43 miliona tona pšenice. Za ishranu naroda na Zemlji potrebno je oko 753,19 miliona tona pšenice, kaže Zdravko Šajatović, direktor ,,Žitounije’’. Kao rezultat nižeg nivoa svetske potrošnje, od ovogodišnje proizvodnje pšenice u ekonomskoj 2020/2021. godini se očekuje dalji porast svetskih zaliha pšenice, čiji se nivo procenjuje na oko 316 miliona tona. To će biti najviši nivo zaliha od kada se one beleže.