Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Pšenica je u Srbiji lane zasejan na oko 630.000 hektrara, što je najviše proteklih godina. Od ukupnih povšrianpod hlebnim žkitom oko 330.000 hetkara se nalazi u Vojvodini. Očekuje se rod pšenice o oko tri milion tona zrna, što je znatno boilje nego 2017. godine. SRbiji za ishranu, rezervei semena za sledeću setvbu treb aoko 1,55 miliona tona pšenice. Kiša smanjuje kvalitet. Troškovi proizvodnje po hektaru pšenice bili su oko 110.000 dinara. Pominje se da će proizvođači dobiti po kilogramu hlebnog zrna oko 18 dinara
Piše: Branislav Gulan
„Ne možemo više da se zadovolјavamo prinosima pšenice od pet tona po hektaru kada imamo kvalitetne domaće sorte koje daju deset tona roda. A, uz povećanje prinosa i bolјi kvalitet, paori će svakako moći da računaju i na bolјu cenu, koja će za ovogodišnji rod biti oko 18 dinara po kilogramu“, izjavio je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo na otvaranju manifestacije „Žetveni dan 2018“ kod Bačke Topole.
„Vojvodina nikada do sada niej toliko uklagala nvoca u agrar, kao ove godine. Dodatnih oko 700 miliona dinara izdvojeno je za polјoprivredu. Dakle, prošle i 2018. godine imamo rekordno visok budžet za polјoprivredu Vojvodine. Nikada toliko para nije bilo izdvajano za polјoprivredu“, istakao je Vuk Radojević. On je naglasio da je ove godine i u sisteme za navodnjavanje pokrajinska Vlada investirala rekordnih 500 miliona dinara te da dobar odnos prema agraru rezultira time da sve više mladih lјudi bira da plodove svoga rada žanje na vojvođanskim njivama.
Setva i žetva
Pšenica je u Srbiji 2017. godine zasejana na oko 630.000 hektrara, što je najviše proteklih godina. Od ukupnih povšrianpod hlebnim žkitom oko 330.000 hektara se nalazi u Vojvodini. Očekuje se ukupan rod rod pšenice u Srbiji od oko tri milion tona zrna, što je znatno bolje nego 2017. godine, kada je bilo 2,28 miliona tona zrna. Srbiji za ishranu, rezerve i semena za sledeću setvu treba oko 1,55 miliona tona pšenice. Kiša za vreme žetve koja je u toku i treba da se završi za desetak dana, manjuje kvalitet. U žetvi učestvuje oko 408.000 traktora i 25.000 kombajna čija je priosečna starost tri decenije. Ratari očekuju i povoljnu cenu… Troškovi proizvodnje po hektaru pšenice bili oko 110.000 dinara
Na imanje Lajoša Brinze kod Bačke Topole ušao je kombajn i time je otpočela žetva, provg dana leta 21. guna 2018. godine. To je najvažniji godišnji posao u Vojvodini, a i celoj zemlji. Nada se dobrom kvalitetu hlebnog zrna i visokom prinosu, kao i dobroj ceni. „Ja očekujem bolјu cenu. Čuo sam da će biti oko 18 dinara. Ako ne bude više, i to će biti dobro“, kaže Lajoš Brinza, polјoprivrednik iz okoline Bačke Topole.
Time je otpočela 13. manifestacija „Žetveni dan 2018“ čiji je domaćin Zemlјoradnička zadruga „Bačka“ iz Bačke Topole, a organizovao je Zadružni savez Vojvodine koji očekuje dobre prinose i adekvatnu cenu pšenice.
„Da li će biti 18,5 dinara ili neće, to će odrediti tržište, ali sigurno, ono što već sada možemo da naslutimo, je da će prinosi biti iznad proseka“, poručuje Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.
Privredna komora Vojvodine očekuje da će biti dovolјno hlebnog žita za domaće tržište, a ističe da je za prva četiri meseca 2018. godine godine izvezeno 220.000 tona pšenice, duplo više nego lane.“U prva četiri meseca izvoz je preko dve milijarde dolara. Znači, pšenica je našla svoj veliki udeo u tome, a očekujemo i da će u budućnosti isto tako biti“, kaže Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine.
AKTUELNA KRETANJA NA SVETSKOM TRŽIŠTU PŠENICE
(procena svetske proizvodnje, potrošnje i zaliha pšenice)
Prema podacima (procene iz juna 2018.g.) američkog Ministarstva poljoprivrede, trendovi u proizvodnji, potrošnji i zalihama na svetskom tržištu pšenice su sledeći:
,,Prema iznetim podacima, procenjuje se da će proizvodnja pšenice u ekonomskoj 2018/19. godini iznositi 744,69 miliona tona. U odnosu na prethodni mesec maj, procena proizvodnje je smanjena za 3,07 miliona tona, a u odnosu na prethodnje ekonomsku 2016/17 godinu za 7,3 miliona tona. Smanjenje procenjene svetske proizvodnje pšenice rezultat je značajno smanjenje proizvodnje pšenice u Rusiji u ekonomskoj 2018/19.godini za oko 16,49 miliona tona. U odnosu na ekonomsku 2017/18 godinu. Ovo je jako bitan podatak jer je Rusija najveći svetski izvoznik pšenice a, što je još važnije, najveći izvoznik na crnomorskom regionu, što je za Srbiju naročito važno. Procena potrošnje pšenice iznosi 750,9o miliona tona, što je vrlo visok nivo, a posebno je značajno što je procenjena svetska potrošnja veća od proizvodnje (što nije bio slučaj od druge polovine 2013. godine). Procena završnih zaliha pšenice iznosi 266,16 miliona tona, a u odnosu na ekonomsku 2016/17.godinu zalihe su manje za oko desetak miliona tona’’, kaže Zrdravko Šajatović, director ,,Žitounije’’.
IZVOZ PŠENICE I BRAŠNA RODA 2017. GODINE
Bilans pšenice za ekonomsku 2017/18 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda 2017. godine i podataka koji se odnose na mesečni izvoz pšenice i brašna izSrbije dobivenih od Uprave carina Srbije. Sve ostale kategorije koje sadrže predmetni bilans procenjene su na osnovu višegodišnjeg iskustva. Prema raspoloživim podacima (izvor podataka “Žita Srbije“ i Uprava carina) izvozu pšenice i brašna u periodu JUL 2017.-MAJ 2018. godine:
l PŠENICA – izvoz roda 2017. godine (jul 2017- maj 2018.) ……………… 632.906 tona
■ JUL ………………………………………………………………… 70.843 tone
■ AVGUST……………………………………………………………. 43.107 tona
■ SEPTEMBAR………………………………………………………. 41.221 tona
■ OKTOBAR…………………………………………………………. 35.158 tona
■ NOVEMBAR……………………………………………………….. 28.621 tone
■ DECEMBAR……………………………………………………….. 35.634 tone
■ JANUAR……………………………………………………………. 40.981tona
■ FEBRUAR………………………………………………………….. 50.487 tona
■ MART……………………………………………………………… 111.180 tona
■ APRIL……………………………………………………………… 105.586 tona
■ MAJ………………………………………………………………… 70.088 tona
■ JUN………………………………………………………………… 0 tona
IZVOZ PŠENICE RODA 2017. GODINE PO DRŽAVAMA /tona/
IZVOZ BRAŠNA od pšenice roda 2017.godine:
- BRAŠNO od pšen.roda 2017. godine – izvoz (jul 2017- maj 2018.)…………..192.024 tona
■ JUL ………………………………………………………………………22.932 tone
■ AVGUST………………………………………………………………….19.913 tona
■ SEPTEMBAR……………………………………………………………. 20.455 tona
■ OKTOBAR………………………………………………………………. 21.156 tona
■ NOVEMBAR…………………………………………………………….. 17.475 tona
■ DECEMBAR…………………………………………………………….. 18.191 tona
■ JANUAR………………………………………………………………… 12.318 tona
■ FEBRUAR……………………………………………………………….. 13.975 tona
■ MART …………………………………………………………………… 15.060 tona
■ APRIL ………………………………………………………………….. 14.272 tone
■ MAJ…………………………………………………………………….. 15.777 tona
■ JUN…………………………………………………………………….. 0 tona.
IZVOZ BRAŠNA OD PŠENICE RODA 2017. GODINE PO DRŽAVAMA /tona/
BILANSNA PROCENA UKUPNE PROIZVODNJE I RASPOLOŽIVIH KOLIČINA PŠENICE U EKONOMSKOJ 2017/18 GODINI U SRBIJI
Procenjene početne-prelazne zalihe ……………………….. cca 400.000 tona
Proizvodnja pšenice roda 2017.g……………………………cca 2.278.000 tona
———————————————————————————-
UKUPNO (1+2) raspoloživo…………………………………..cca 2.678.000 tona
PROCENA POTROŠNJE PŠENICE U EK. 2017/18 GODINI
l Seme………………………………………………………………….cca 150.000 tona
l Potrošnja mlinova …………………………………………………..1.200.000 tona
l Stočna hrana.……………………………………………………….cca 200.000 tona
l Ukupno ostaje za prelazne zalihe (uključujući i RR)
i izvoz pšenice …………………………………………………. cca 1.128.000 tona,
od navedene količine:
■ Robne rezerve Srbije………………………………. cca 200.000 tona
■ izvoz jul 2017- maj 2018……………………………. 633.000 tona
■ raspoloživo za izvoz do kraja tek. ek.
2017/18 godine i prelazne zalihe
30. juna 2018.godine ……………………. cca 295.000 tona.
Procenjuje se da će do kraja tekuće ekonomske 2017/18.godine (još jedan mesec) za izvoz biti raspoloživo maksimalno oko 295.000 tona pšenice.
PODBILANS IZVOZA BRAŠNA OD PŠENICE RODA 2017. GODINE
l Izvezeno brašno u periodu jul 2017- maj 2018. godine………… 192.024 tone =====================================================
Izvoz brašna u maju 2018. godine ( 15.777 tona) bio je nešto veći nego u prethodnom mesecu aprili (14.687 tona). Prosečan izvoz brašna za jedanaest meseci tekuće ekonomske 2017/18.godini iznosi 17.449 tona i znatno manji u odnosu na prosek u celoj ekonomskoj 2016/17 godini (kada je iznosio oko 21.000 tona).
Razlozi su sledeći:
l zbog uvođenja posebne dažbine na uvoz brašna iz Srbije od strane Kosova, u poslednjih sedam meseci izvoz brašna na Kosovo je postao gotovo simboličan (par stotina tona mesečno) i smanjio se za oko 80% u odnosu na višegodišnji mesečni prosek
l tekući problemi oko izvoza brasna za Makedoniju su počeli da se rešavaju (problematika mesta lepljenja markica za baršno), tako da se mesečni izvoz brašna u Makedoniju postepeno povećava.
l prosečan izvoz brašna u BiH je u jedanaest meseci tekuće ekonomske 2017/18 godine (5.345 tona) u odnosu na prosek u 2016/17.godini (7540 tona) manji za 29,12 odsto.
l Procenjuje se da će ukupan izvoz brašna u ekonomskoj 2017/18 godini za oko 20 odsto biti manji (oko 50.000 tona) u odnosu na ukupan izvoz u ekonomskoj 2016/17 godini i da će iznositi oko 200.000 tona.
KALKULACIJA CENE PŠENICE RODA 2018 GODINE
| I DIREKTNI TROŠKOVI | ||
| A.) REPROMATERIJAL | ||
| 1. | Seme pšenice apač 260×52 din/kg | 13.520 |
| 2. | Mineralno đubrivo NP 12:52 210kg/ha x 56 din/kg | 11.760 |
| 3. | Mineralno đubrivo An 260kgfx32din/kg | 8.320 |
| 4. | Folijarno đubrivo 3lx375 | 700 |
| 5. | Zaštitna sredstva | 6.300 |
| UKUPNO | 40.600 | |
| B.) MAŠINSKI RADOVI | ||
| 1. | Tanjiranje 2x | 10.080 |
| 2. | Bacanje mineralnog đubriva 2x | 3.040 |
| 3. | Predsetvene pripreme 2x | 9.520 |
| 4. | Setva | 2.560 |
| 5. | Valjanje 2x | 3.300 |
| 6. | Prskanje 2x | 6.250 |
| 7. | Žetva sa prevozom | 14.200 |
| 8. | Ugarenje | 5.060 |
| UKUPNO | 54.510 | |
| II INDIREKTNI TROŠKOVI | ||
| 1. | Porez I odv odnjavanje | 5.120 |
| 2. | Zdravstveno-penziono osiguranje | 670 |
| UKUPNO | 5.790 | |
| UKUPNI TROŠKOVI PROIZVODNJE | 100.770 | |
| RENTA 1500 KG PŠENICE x 22 DIN | 28.300 | |
| UKUPNI TROŠKOVI PROIZVODNJE SA RENTOM | 129.800 | |
Ako troškove po kalkulaciji sa rentom podelimo sa prosečnim desetogodišnjim prinosom dobijamo 129.800:6.499=19,97din/kg a bez rente 1000.900 : 6.499= 15,53din/kg.
| TROŠKOVI IZDATCI (što su date pare) PO ha | ||||||||||
| 1. | Repromaterijal (isti kao u prethodnoj kalkulaciji) | 40.600 | ||||||||
| 2. | Indirektni troškovi | 5.790 | ||||||||
| 3. | Kombajniranje | 14.200 | ||||||||
| 4. | Tekuće održavanje | 3.800 | ||||||||
| 5. | Dizel gorivo | 14.400 | ||||||||
| UKUPNO | 78.790 | |||||||||
| BILANS USPEHA ZA PŠENICU 2007-2017 TABELA 1. | ||||||||||
| Godina | Prihod | Troškovi izdatci | Bruto dobit | Gubitak na supstanci | Troškovi | Renta | Dobit | Gubitak | ||
| 2007 | 674.616 | – | – | – | 381.159 | 231.890 | – | 96.434 | ||
| 2008 | 1.148.649 | – | – | – | 740.894 | 283.547 | 105.248 | – | ||
| 2009 | 660.609 | 836.724 | – | 176.116 | 1.075.887 | 205.587 | – | 620.365 | ||
| 2010 | 1.248.324 | 1.248.342 | 29.738 | – | 1.152.431 | 401.310 | – | 305.399 | ||
| 2011 | 1.618.200 | – | – | – | 1.017.198 | 441.000 | 160.002 | – | ||
| 2012 | 1.813.104 | – | – | – | 1.181.588 | 396.900 | 244.617 | – | ||
| 2013 | 2.193.360 | – | – | – | 1.454.432 | 484.610 | 254.318 | – | ||
| 2014 | 2.444.562 | – | – | – | 1.646.123 | 552.750 | 245.689 | – | ||
| 2015 | 2.075.624 | – | – | – | 1.668.745 | 491.400 | – | 84.520 | ||
| 2016 | 2.469.480 | – | – | – | 2.176.954 | 545.400 | – | 252.874 | ||
| 2017 | 2.070.680 | 1.668.745 | 491.000 | 89.546 | ||||||
| PREGLED CENA PŠENICE 2008-2017 TABELA 2. | ||||||||||
| 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 | |
| Troškovi bez rente | 9,29 | 17,74 | 14,98 | 17,97 | 18,36 | 19,36 | 17,53 | 17,89 | 22,53 | 15,53 |
| Troškovi sa renton | 13,77 | 21,64 | 19,45 | 25,76 | 24,52 | 25,80 | 25,14 | 23,28 | 18,00 | 19,97 |
| Ostvarena cena | 14,75 | 10,73 | 20,71 | 17,10 | 24,00 | 18,48 | 18,00 | 17,75 | 15,75 | 17,07 |
| Min ostvarena cena | 12,50 | 9,45 | 17,50 | 16,00 | 21,00 | 16,00 | – | 16,10 | 14,50 | 15,50 |
| Max ostvarena cena | 16,00 | 11,00 | 25,00 | 20,00 | 27,50 | 20,00 | 18,00 | 20,50 | 17,00 | 18,00 |
Iz medija čućemo da će početna cena pšenice u 2018. godini biti 16,50 din/kg sa PDV-om.U narednom prilogu je prikaz koliko pšenice treba da rodi da bi se pokrli pojedini troškovi:
| Troškovi- izdaci što su date pare
78.790 din/ha |
Troškovi izdaci bez rente
100.900 din /ha |
Troškovi sa rentom
129.800 din/ha |
|
| Cena din/kg | 16,50 | 16,50 | 16,50 |
| Prinos kg/ha | 4,775 | 6.115 | 7.867 |
Kako se vidi, ko ostvari prinos manji od 4.775 kilograma po hetkaru ili 2.748 kilograma po katastarskom jutru imaće gubitak na supstanci – neće moći da vrati uloženi novac a neće ostvariti naknadu za svoj rad, amortizaciju i rentu. Kome rodi manje od 6.115 kilograma po hektaru, a uzeo je zemlju u arendu – zakup neće moći da ostvari prihod da bi mogao da plati zakup, navodi analitičar Vojislav Mirkov iz Zrenjanina.
,,Pored kalkulacije cene pšenice ove godine sam pokušao da uradim i analizu paritet – potrebnu količinu pšenice za seme pšenice, mineralna đubriva 12×52 , UREA, dizel gorivo, kombajniranje po hektaru, kiloggrama hleba kao i desetogodišnje kretanje cene pšenice i desetogodišnje prinose na našim imanjima i u prosečne desetogodišnje prinose u Srbiji. U tabeli broj 6 prikazan je paritet za repromaterijal, dizel gorivo, kombajniranje i kilogram hleba. Za svih ovih šest stavki sam urađene su tabele 8 i 9 i godišnji i lančani indeksi, a u tabeli 10 godišnje i lančani indeksi na cenu pšenice i prinos na imanju i prosečni prinose u Srbiji. U tabeli 10 navedeno je svih devet elemenata koji su bili predmet analize. Najmanje se pogoršao paritet cene pšenice i cene hleba svega za sedam odsto, a nešto više prosečan prinos u Srbiji za 23 odsto, mineralno djubrivo za 48 dosto. Za UREU, dizel gorivo i seme pšenice paritet se povećao od 75 do 79 odsto. Najviše se povećao prinos pšenice na našem imanju i to za 93 odsto i paritet za kombanjiranje 160 odsto i to sa 340 kilograma po hektaru 2007. godine na 872 kilograma po hektaru 2016. godine “, navodi analitičar Mirkov.
Godine 1994. kada je ministar poljoprivrede bio pok. g-din dr TihomirVrebalov bila je potrebna sledeća količina pšenice:
1994. godine 2016. Godine
- Seme pšenice 1,5 kg 3,17 kg
- Dizel gorivo 2,5 kg 8,33 kg
- UREA 1,2 kg 3,17 kg
- NP 12×52 1,2 kg 3,22 kg
,,Kad čovek ovo pogleda izgleda neverovatno. Do koje su se mere narušili pariteti na štetu proizvođača pšenice. Ako pogledamo troškove, cenu i prinos na prosečnom imanju i ako smo prinose skoro udvostručili – 93 odsto, cena pšenice se povećala za sedam odsto, što ukupno iznosi iznosi 100 i ako podelimo sa dva iznosi 50 odsto. Ako saberemo repromaterijal, dizel gorivo i ako procenat povećanja podelimo sa 50 dobijemo da su se uslovi proizvodnje pšenice na imanju pogoršali za 40 odsto. Da nije došlo do takvog dispariteta ovi prihodi bi poslužili za dalje unapredjenje i proširenje proizvodnje na našem imanju ovako pare su otišle nekom dugom. Ako bi u prosek povećanja troškova uzeli i troškove kombajniranja od oko 160 odsto uslovi poslovanja bi se pogoršali za 110 odsto. Ovo znači da imamo povećanje troškova na paritetu u proseku za 110 odsto, a povećanje prihoda na ceni pšenice za sedam odsto’’, dodaje Mirkov.
Tabelarno to izgleda ovako:
Naše gazdinstvo Srbija
- Desetogodišnji porast prinosa pšenice 93% 23%
- Desetogodišnji rast cene pšenice 7% 7%
- Povećanje pariteta za repromaterijal I kombanj.110% 110%
- Pogoršanje uslova poslovanja 110-50=60% 110-15=95%.
Na našem imanju je desetogodišnji prosek pšenice 6.221 kilogramna po hetkaru, a kukuruza 8.359 kilograma po hektaru. Troškovi sa rentom u 2016, godini za pšenicu iznose 127.620 dinara po hektaru, a za kukuruz 121.380 dinara po hektaru. Razlika je 6.240 dinara po hektaru ili pet odsto. Prosečna desetogodišnja cena za pšenicu je 16,61 dinara po kilogamu, a za kukuruz 14,00 dinara po kilogramu. Koliko su manji finansijski efekti gajenja npšenice vidi se iz sledećeg:
– Veći troškovi po kalkulaciji 6.240 din/ha -5%
– Manji prinos 2.120 kg/ha -34%
– Veća cena 2,62 din/kg 15,76
Razlika -23,24
Iz ovoga se vidi da je razlika u finansijskom efektu 23,24% manja kod sejanja pšenice u odnosu na kukuruz, u desetogodišnjem proseku to iznosi:
Desetogodišnji % Cena Ukupno din /ha
prosečan prinos
Naše imanje 6.221 28,24 16,62 24.453
Srbija ukupno 4.095 23,24 16,62 15.817
..Analiza o paritetima koji su se jako pogoršali i razlici u sejanju pšenice i kukuruza analitički dokazuje da je neisplativa u našim uslovima i ovakvoj konstalaciji odnosa preprodavci trgovci, država odnosno Vlada i proizvođači. Pšenicu sejemo iz dva moranja, prvo je da nešto moramo da sejemo i da gledamo u nebo dakle iz tradicije, a drugo je da pšenicu moramo da sejemo zbog plodoreda bar svake treće ili četvrte godine. Kada se nešto radi iz moranja to može da se tumači kao neka vrsta ucene od strane Vlade i Ministarstva poljoprivrede. Oni znaju da će se pšenica sejati bez obzira koja bude cena i bez obzira na visinu subvencija. Zato i neće da daju veće subvencije koje bi za pšenicu morale da budu od tri do šest dinara po kilogamu u zavisnosti od kvaliteta. U siromaštvu seje se pšenica sa tavana i štedi se na mešanim djubrivima i zaštitnim sredstvima. Ona danas zauziam 5o odsto površina u Srbiji. U tome treba tražiti uzroke manjih prinosa, odnosno njihvioe stagnacije poslednjih decenija’’, ističe Mirkov.
U 2016. godini rađena je analiza koliko su se cene povećane za seme pšenice, kukuruza, suncokreta kao i cene repromaterijala, pogonskog goriva, inflacije I rekapitulacija je sledeća:
- Povećanje cena repromaterijala 149 odsto
- Povećanje cena poljoprivrednih kultura 96 odsto
- Inflacija 92 odsto
- Povećanje kursa Eur-a 54 odsto
Iz iznetog se vidi da je gajenje pšenice finansijski neisplativo. Država svojim nečinjenjem prebacuje teret svoj socijalne politike na poljoprivredu ( cena 1 kg Sava hleba 90 dinara) umesto da poljoprivrednici dobiju subvencije po kilogramu proizvedene kolićine. U slučaju takvih subvencija svi bi bili namireni i zadovoljni. U Srbiji broj domaćinstava koji poseduju do 30ha je 620.000 od ukupno 631.000 gazdinstava ili skoro 98% i da oni poseduju 2.108.000ha od ukupno 3.437.000 ili 61% obradivog poljoprivrednog zemljišta, dakle jednom velikom broju gazdinstava bi se znatno poboljšao položaj što bi stvorilo uslove za dalja ulaganja i otvaralo mogućnost da se mladi bave poljoprivrednom proizvodnjom. Zašto država daje subvencije iz budžeta za strance koji otvaraju radna mesta u Srbiji a iz tog istog budžeta kad je poljoprivreda u pitanju nema para.
Ocena
,,Možda se sve ovo radi da bi iz poljoprivred nestala mala i srednja gazdinstva pa da njihovo mestozauzmu monopolisti, tajkuni, zelenaši preradjivači i ostali mešetari i da se vratimo u feudalizam kada su vlasnici zemlje bili grofovi, spahije, age i begovi.’’, zaključuje analitičar Vojislav Mirkov.
Rešenje problema
Poljoiprivreda Srbije je najbolje funkcionisla, manje je bilo protesta i proizvođači su imali profit na njivama, kada su bili sledeći pariteti proizvodnje prema pšenici. Zato se to danas zozu pariteti želja. Ako bi se današnje cdene uskladile i na približćno na tom nivou, političari bi imali manje problema sa seljacima, blokadana, nezadovoljstivma. To je I jedna od predlgoa za mogue reešenje problema koji se javljaju svake godine.
PARITETI ŽELJA
U zemljama sa razvijenom tržišnom privredom, a kojima mi težimo od tri do pet decenija primenjuju se sledeći naturalni pariteti u poljoprivredi:
l kilogram suncokreta 2,5 kg pšenice
1 kg žive mere svinjskog mesa 8 kg kukuruza
1 kg junetine 12 kg kukuruza
1 kg šećera 16 kg šećerne repe
1 kg žive mere junećeg i ovčijeg mesa 12,3 kg kukuruza
1 litar mleka 4,3 kg kukuruza+premija
1 kg belog šećera (u maloprodaji) 20 kg šećerne repe
1 kg hleba 2,5 kg pšenice
1 litar ulja 2,8 do 3 kg suncokreta
1 kg pasulja 5,7 kg pšenice
1 kg krompira 1,5 kg pšenice
1 kg duvana 13,5 kg pšenice
1 kg jabuka 2 kg pšenice
1 kg stonog groždja 3,3 kg pšenice
1 kg grožđa za vino 1,7 kg pšenice
traktor IMT 539 30 tona pšenice
l kg đubriva (15:15:15) 1,7 kg pšenice
1 kg đubriva (KAN) 1 kg pšenice
1 kg đubriva (urea) 1,6 kg pšenice
1 tona pšenice 300 litara nafte
1994. GODINA
