Zemlјa čeka vodu i stoku

Srbija navonjava samo 46.823 hektara oranica, što je manje od 1,5 odsto. U javnosti je stalno bilo da je to više od 100.000 hektara ili više od tri odsto. Dok su kupci tražili junetinu mi im nudili za izvoz svinjetinu…

 

Piše: Branislav Gulan

 

Tokom 2018. godine u Srbiji je navodnjavano samo 46.823 hektara polјoprivrednih površina, što je za sedam odsto manje nego u 2017. godini. Oranice i bašte (sa 95,3 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 4,3 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 0,4 odsto).  U tako malom navodnjavanju, kaže on, treba i tražiti jedan od uzroka zašto je rast polјoprivredne proizvodnje u Srbiji za poslednje tri decenije samo 0,45 odsto!

Strategija razvoja agrara od 2014. do 2024. godine predviđa rast u jednoj varijanti godišnji rast proizvodnje od 9,1 odsto, a u drugoj blažoj od 6,1 odsto. U prvoj godini primene te strategije 2015. godine agrar je imao pad osam odsto, zatim u 2016. godini rast od osam odsto, u 2017. godini kada je suša odnela deo roda u vrednosti od 1,5 milijardi dolara, pad proizvodnje je zvanično bio samo 11 odsto. Smatra se da je bio i veći, ali nije priznat jer bi država u tom slučaju morala da prizna elementarnu nepogodu, odnosno sušu zbog koje je bio pad proizvodnje. Tada je proizvodnja kukuruza bila manja za 3,5 miliona tona od očeivaine, pšenice za više od 800.000 tona.

U 2018. godini zahalјujući Bogu, Srbija je imala nešto bogatiji rod svih kultura. Recimo kukuruza za tri miliona tona, pšenice za 800.000 tona… Republički zavod za statistiku proglasio je u 2018. godini rast proizvodnje za 15,7 odsto? Isti rast proizvodnje kao i pad prethodne godine, ali su drugačije procene i brojke?

U Srbiji smo do sada mislili da navodnjavamo 100.000 hektara ili tri odsto površina. Istovremeno u svetu se navodnjava 17 odsto ukupnih obradivih povšrina.

 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za navodnjavanje je u 2018. godini ukupno zahvaćeno 54 540 hilјada kubnih metara vode, što je za 27,5 odsto manje nego u 2017. godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 88,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i  iz vodovodne mreže.

 

Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine orošavanjem se navodnjavalo 93,9 odsto površine, kapanjem šest odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 dosto površine, objavio je Republički zavod zastatistiku (http://publikacije.stat.gov.rs/G2019/pdf/G20191001.pdf).

 

Informacija je i javno objavlјenalј na sajtu RZS gde je ta informacija u detalјe objašnjena.  Četiri decenija sam i ja dezinformsiao javnost da je to oko 100.000 hektara ili tri odsto. Poekad sam imao i ove podatke, ali ne i dokaze na papiru. Sad je to prvi put i zvanično…

 

Sad se gradi oko 14 sistema za navodnjavanje u zemlјi, ponajviše njih oko 11 u Vojvodini. Ali, ako u Vojvodini pod hitno ne bude 100.000 junica, nauka je dokazala da će se ta zemlјa za tri do pet decenije pretvopriti u pustinju. Ne pravu Afričku, ali po prinosima. Jer, nemamo prirodnog gnojiva.  Sm,anjuje se humus u zemlјi, sad je već na minimumu, a to ne može da zameni veštačko đubrivo.

 

I za Srbiju južno od Beograda potrebno je još 100.000 junica. To bi Srbioju izbavilo iz krize. Imali bi dovolјno mesa za izvoz  ,,bebi bifa“ u EU (od 1996. Godine postoji dozvola za kontigent) od 8.875 tona. Međutim, toj brojci se niakda nsimo primakli. Zbog uništavanja stočnog fonda od dva do tri odsto godišnje proizvodnja svih vrsta mesa je svedena na manje od 400.000 tona. Od toga oko 270.000 tona svinjskog, samo 70.000 tona junećeg, manje od 100.000 tona živinskog. Kada bi se pobolјšao stiočni fond po ovim brojkama to bio bio i trenutni ekonomski spas Srbije. Jer, bi imali ,,bebi bifa“ za ivoz, mesa za domaću potrošnju i za izvoz, koji obećavamo Kinezima, Turcima, Rusima…

 

Izvoz manji 100 puta

 

Kada se raspadala Jugoslavija iz nje je 1990. godine je ivezeno 54.450 tona ,,bebi bifa“. Od toga je sa prostora današnje Srbije izvezeno više od 30.000 tona. Koliki je pad proizvodnje najbolјe govore sledeće brojke: u prvoj 2015. godini sprovođenja važeće Strategije razvoja polјoprivrede  do 2024. godine, bilo je izvezeno samo 315 tona ,,bebi bifa“, dakle 100 puta manje nego pre tri decenije!  U 2016. godini izvezeno je 420 tona juna ovog kvalitetnog crvenog mesa, a u 2017. godini oko 480 tona ,,bebi bifa“ i oko 1.800 tona govedine.

 

Da pogrešno radimo, dokaz je da su iz EU dolazili i tražili da se u narednih pola veka godišnje proizvodi po 50.000 tona ,,bebi bifa“ i isporučuje tržištu EU. Jer, ono godišnje iz Brazila i Argentine uvozi oko 700.000 tona junetine. Čak su i ponudili rešenje da se stoka tovi u praznim stajama od oko 200.00 praznih kuća koliko ih ima u Srbiji danas. Ili bilo je još jendo rešenje: u Vojvodini četiri najveća tajkuna imaju ukupno više od 120.000 hektara obradivih njiva. Kada bi po jednom hektaru imali uslovno po jedno june, to bi bilo trenutno 120.000 junadi! Toliko ih nemaju ni mnogo bogatije zemlјe! To bi rešilo i mnoge druge ekonomske probleme zemlјe, jer bi imali dovolјno ,,bsebi bifa“ za izvoz, mesa za izvoz i domaću potrošnju.

 

Jer, kada se rasapdcala Jugosalviaj proizvodili smo na današnjim prostoriakm Srbiej 650.000 tona svih vrsta msa i trošili po stanovniku 65 kilograma godišnje. Sad proizvodimo manje od 400.000 tona svih vrsta mesa i trošimo po stanovniku manje od 30 kilograma godišnje.

 

Tražili junetinu, mi nudili svinjetinu

 

I dok su oni to tražili mi smo im nudili svinjetinu. Ona ne može da se izvozi jer imamo 3,1 miliona komada svinja, koje se vakcinišu protiv bolesti kuge. A, takvo meso netreba EU, niti može da se izvozi u Rusiju. Jer, nije moguć transport preko zemalјa EU, osim avionom koji se ne isplati. Zbog toga je odustao od tova četiri miliona svinja u Srbiji nemački ,,Tenis“ kada je uvideo da neće moći da transportuje to meso preko EU. Plan je bio da snje taj kontigent svinja izvozi bescarinski izvozi u Rusiju. Ali, valsti ga nisu obavestile da nemože da se transportuje u Rusiju. Jer, tog transprota ne može bitipreko zemalјa EU, sve dok se svinje vakcinišu protiv bolesti kuge. Potrebno je da se presahne, pa da prođe tri godine da se obnovi stočni fond i tek onda da to meso može da ide u i preko zemalјa EU.

 

Inače, u Srbiji je od demokratskih promena 2000. godine, do danas agrar vodilo 13 ministara. Aktuelni ministar, je funkcu preuzeo 2016. godine, i do sada je tri puta obećao da će ukinuti vankciju svinja protiv bolesti kuge. Odmah, kada je stupiona funkciju, dva puta i nedavno još jednom da će to učiniti regionalno u Srbiji. Ali, to je do sada, ostalo samo obećanjei očekivanje. Jer za takvu odluku treba imati hrabrosti. Vrednost uvezenih vakcina koje se besplatno dele stočarima u zemlјi,  je oko 20 milina dolara. Uvoznici vakcinana tome dobro zaađuju i nedaju saglasnost da se prestane sa uvozom vakcina.

 

Inače, na početku prošle godine u Srbiji je u tovu bilo samo 12.000 junadi. To je verovatno poklano u obećanom izvozu u Tursku od 5.000 tona. Toga mesa sad više nemamo, jer, su staje ispražnjene a tov nije obnovlјen. Sad se priča da se u Tursku prodaje i novih 5.000 toan koje nemalјmko jer tov niej obnovlјen. Preostaje nam jedino da se bavimo reeksportom, što je dozvolјeno dok nas ne uhvate… A, posle prete sankcije. Nezvanično se govori da se meso uvozi u Bosnu i Hercegovinu iz Polјske, posle stiže u Srbiju, navodno se prepakuje i potom izvozi kao srpski domaći proizvod.

 

Izlaz iz krize se nazire u akciji ,,500 zadruga u 500 sela“. To je i zračak nade za bolјitak. Posle sedam decenija država je prvi put počela novčano da pomaće zadrugarstvo, Planirano je da se u njegov razvoj za tri godine uloži 25 miliona evra. U prvoj 2017. godini kada se krenulo u akciju 22 zadruge iz cele zemlјe bespovratno su ddobile 197 miliona dinara. U 2018. godini za 73 zadruge dodelјeno je bespovratno oko 800 milioan dinara.  Taj novac od blizu milijard dinara, pomogao je da se u Srbiji podigne 95 malih zadružnih fabrika i pomogne život 4.600 porodica. Ponajviše se ulaže u siromašni deo juga Srbije i pet okruga. U 2019. godini planirano je da se za 60 do 70 zadruga u zemlјi dodeli više od 700 milion dinara. Ova akcija, bez opozicije, treba da omogući i ujendačen regionalni razvoj u Srbiji.

 

(AUTOR JE ČLAN AKADEMIJSKOG ODBORA ZA SELO SANU)

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *