Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Piše: Branislav Gulan
Prateći dešavanja u svetu i bližem okruženju, u Republici Srbiji, kao zemlјi sa potencijalom u polјoprivrednoj proizvodnji, prema mišlјenju Zadružnog saveza Srbije, agrarna politika bi trebalo da se, prvenstveno, koncentriše na nekoliko mera. To su: ulaganja u znanje i nove tehnologije, ulaganja u stočarsku proizvodnju na nacionalnom nivou, definisanje novog koncepta podrške udruženim polјoprivrednim proizvođačima, kao i podrške investicijama koje realizuju zadruge s obzirom na to da one podižu nivo zapošlјavanja, udružuju polјoprivrednike i stvaraju finalni proizvod. Inače, vrednost proizvodnje po jednom hektaru u Srbiji je samo 1.200 eva! U zemlajam EU kojima težimo, kao što je Danskoj, je i do 37.000 evra po jednom hektaru! Ukupna vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji nikada nije prešla 5,6 milijardi evra!
Zadrugarstvo Srbije ima tradiciju dugu više od 130 godina. Prve zemlјoradničke zadruge na teritoriji tadašnje Srbije, osnovane su 1894. godine, i to u Vranovu kod Smedereva, a potom i u Azanji, Malom Orašju, Mihajlovcu i u Ratarima. Zadruga „Azanja“ osnovana je 22. marta 1894. godine, a registrovana 11. aprila iste godine: Važno je reći da ova zadruga i danas postoji. Zadružni savez Srbije, kao asocijacija zemlјoradničkih i zanatskih zadruga, osnovan je 1895. godine, samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji. Među prvima u svetu osnovana je i zadruga u Bačkom Petrovcu, ali Vojvodina tada nije bila u Srbiji.
,,U tranzicionom periodu zadrugarstvo Srbije, a posebno zemlјoradničko, nalazi se u izuzetno nepovolјnom položaju. Problem zadružne svojine poslednje tri decenije nije rešen, što je otežavajući faktor uspešnog razvoja zadruga. Potrebno je istaći da zemlјoradničko zadrugarstvo nije bilo ni u sistemu podsticaja Ministarstva polјoprivrede i Ministarstva privrede od 2004. do 2012. godine i da je tek donošenjem Zakona o podsticajima u polјoprivredi i ruralnom razvoju, u 2013. godini, izjednačeno sa pravima registrovanih gazdinstava. Nerešenim pitanjem imovine, zemlјoradničke zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer praktično nemaju čime da garantuju. Nedostatak kreditnih sredstava ograničavajući je faktor za obavlјanje tekućih aktivnosti i posebno obezbeđenje investicionih sredstava za kapitalno ulaganje u objekte i opremu u prerađivačkoj industriji’’, ističe Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.
Najbolјi značaj zemlјoradničkog zadrugarstva ilustruje struktura i veličina poseda kod gazdinstava koja se bave polјoprivrednom proizvodnjom. Prema popisu polјoprivrede iz 2012. godine, prosečna veličina poseda bila je oko četiri hektara, a koncentracija je izvršena kod nešto više od 5.500 gazdinstava, koja u proseku obrađuju preko 96 hektara, a u strukturi ukupnih obrađenih polјoprivrednih površina u Republici Srbiji učestvuju sa 18,7 odsto. Pitanje je kako racionalno organizovat, kod 508.365 gazdinstava sa malim i srednjim posedom, ako nećemo oživeti zadrugarstvo? Inačle, posedi u Sribji su rqascekani, u 19 milioan parcdela, pa to i onemigučuej veću vrednost proizvodnje po jednom hektaru, ali i na svim posedima.
Razvojne perspektive
Potrebno je posebno istaći da se sve polјoprivrede razvijenih zemalјa zapada zasnivaju na principu zemlјoradničkog zadrugarstva, ili kooperativa, kroz koje su primarni proizvođači povezani i udruženi, jer su akcionari u prerađivačkim kapacitetima, kao i u trgovinskim lancima, koji distribuiraju njihov prerađeni proizvod. Kroz ovaj trojni interes primarni polјoprivredni proizvođač je motivisan da proizvede kvalitetnu sirovinu, da se ista što bolјe preradi, te proizvede prehrambeni proizvod i isti plasira po maksimalnim cenama, koje omogućavaju ekonomsku egzistenciju svih u zatvorenom lancu proizvodnje i prodaje.
Obezbeđivanje mesta i uloge, koji ovaj oblik organizovanja ima u razvijenim državama, započeto je kod nas 2012. godine, da bi donošenjem Zakona o zadrugama 2015. godine bilo značajno unapređeno. Prvi put posle Drugog svetskog rata, 2017. godine, u budžetu Republike Srbije su obezbeđena bespovratna sredstava za unapređenje rada zemlјoradničkih zadruga. Sagledavajući i analizirajući sve faktore može se zaklјučiti da zadrugarstvo u Srbiji ima perspektivu i budućnost, jer dok postoje polјoprivredni proizvođači, postoji i potreba da se oni međusobno udružuju. Polјoprivredne zadruge bi trebalo da se povezuju po ugledu na evropske, koje imaju lidersku poziciju na tržištu, a što bi značilo i međusobno povezivanje proizvođača, ali i povezivanje sa naučnim institucijama, kako bi najnoviji naučni rezultati našli primenu praksi. Ukoliko se zadrugari ne budu povezivali i ukrupnjavali ne da će ih uništiti nego će ih ugasiti, odnoisno pojesti vel,,ike multinacionalne kompanije.
Zapošlјavanje stručnih kadrova
Klјučno pitanje oživlјavanja sektora zadrugarstva je u kadrovskom osposoblјavanju zadruga, što bi dalo doprinos razvoju poslovnih aktivnosti, osavremenjavanju proizvodnje, unapređenju kvaliteta zadružnih proizvoda, kao i povećanju prinosa. U tom smislu u zadrugama je potrebno zapošlјavanje agronoma, prehrambenih tehnologa, veterinara i stručnih lica iz oblasti ekologije i digitalizacije. Budućnost bi trebalo da donese primenu iskustava najbolјih zadružnih sektora Zapadne Evrope u Srbiji, a prevashodno specijalizaciju i formiranje složenih zadruga.
Pored nedovolјnog zapošlјavanja stručnih kadrova prisutan je i otežan pristup tržištu kapitala. Naveden problem prisutan je i pored toga što je država proteklih nekoliko godina uspešno podržavala početnike u biznisu, posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća, a gde su zadruge ostale neprimećene. Neophodno je da se, po prvi put, kada je reč o kreditiranju zadruga ̶ početnika u biznisu, pored Ministarstva privrede kao nosioca ovih aktivnosti, uklјuči i Fond za razvoj Republike Srbije. Uloga Fonda bi bila u kreiranju specifičnih mera namenjenih direktno zadrugama. U kreditiranje neophodno je uklјučiti i poslovne banke čime bi se značajno proširila dostupnost podrške. Ali, pre svega,toga potrebno je osnovati i agrarnu banku koja bi vodila te poslove. Na ovaj način obezbedilo bi se rešenje za zadruge, sa dobrom poslovnom idejom, koje nisu mogle da ispune uslove za finansiranje projekata..
Fond za razvoj zadrugarstva
Nesumnjivo, zadrugarstvo je u usponu, a u narednom periodu u planu je formiranje zadružnog fonda, povećanje broja zadrugara i što veća sinergija sa strukom i naukom. S tim u vezi zalažemo se za osnivanje Fonda za razvoj zadrugarstva, koji je predviđen i Zakonom, koji reguliše ovu oblast. Jedan od značajnih problema zadrugarstva u Srbiji je niska likvidnost, kao i nedostatak radne snage. Posebno, se ističe značaj zemlјoradničkih zadruga za razvoj polјoprivredne proizvodnje na devastiranim područjima, koja su ostala bez radno sposobnog stanovništva, adekvatne infrastrukuture, a u njima je najviše napuštenog zemlјišta, koje je osnov polјoprivredne proizvodnje. Dakle, trebalo bi iskoristiti potencijale koje polјoprivrednici imaju, pogotovo kada je reč o brdsko – planinskom području i to za stočarsku proizvodnju.
Sagledavajući trenutno stanje i perspektive zadrugarstva u Republici Srbiji, nameće se zaklјučak da je neophodno insistirati na doslednom sprovođenju člana 12. Zakona o zadrugama, koji definiše da zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u obavlјanju njene pretežne delatnosti. Posebna zaštita iz ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uklјučujući odgovarajuće olakšice i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima. Definisana je i mogućnost osnivanja posebnih fondova (fondacija) za razvoj zadruga od strane jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, kao i obezbeđivanja sredstava u budžetu jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine i republike.
Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva
Povodom aktivnosti u vezi sa konstituisanjem nove Vlade Republike Srbije i sprovođenja programa „Srbija 2025“, a u cilјu unapređenja privrednog ambijenta i jačanja preduzetničkog sektora, predlaže se formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, kao posebnog ministarstva. Razvoj preduzetništva i preduzetničkog duha je generator novih radnih mesta, a razvoj zadrugarstva je najveća podrška opstanku seoskih sredina. Imajući u vidu aktuelan broj preduzetnika u Srbiji, koji dostiže 695.947, i broj svih oblika zadruga, koji premašuje 4.850, sa više od 100.000 kooperanata, formiranje posebnog ministarstva bilo bi od velikog značaja kako sa ekonomskog, tako i društvenog i socijalnog aspekta.
Pored aktivne politike zapošlјavanja, Ministarstvo za razvoj preduzetništva i zadrugarstva obavlјalo bi i druge poslove koji se odnose na male, srednje preduzetnike i zadruge, u cilјu unapređenja proizvodnje i trgovine, zaštite i konkurentnosti domaćih proizvoda i saradnje ovog sektora sa inostranstvom. Sa socijalnog aspekta, formiranje ministarstva značajno je u sferi tržišta rada i zapošlјavanja, uređivanja radnih odnosa, kao i saradnje sa sindikatima i udruženjima poslodavaca, te međunarodne saradnje na području rada i zapošlјavanja, kao i penzijskog i invalidskog osiguranja.
Reč je o sektoru koji sa mrežom od 800.000 članova koji ima značajnu ulogu u kreiranju političkog ambijenta i stabilnosti države. Mali i srednji preduzetnici i zadruge su važan pokretač društvenog razvoja i imaju veliki uticaj na sve ostale delatnosti, a značajno doprinose konkurentnosti naše privrede i kvalitetu životnog standarda stanovništva. Formiranje Ministarstva za razvoj preduzetništva i zadrugarstva, nesumnjivo bi se pozitivno odrazilo i na osnivanje novih preduzeća i zadruga i samim tim povećanje broja preduzetnika, koji bi značajno doprineli sprovođenju politike Vlade Republike Srbije i afirmaciji naše države u svetu, imajući u vidu da je 2023. godine formirano 50.000 novih firmi, od čega preduzetničkih 80 odsto, društva sa ograničenom odgovornošću 16 odsto, dok zadrugarstvu pripada četiri odsto.
Zadrugarswtov danas u svetu
Udfuživanje u u svetu danas predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zuemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji oseduju po nekoliko hiljada hektara zemlje i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajn svetski proces i trend za visoki respekt, najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje vi[de od 800 miliona zadrugara koji su organizovaniu 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri mlijarde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 moliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija. Oko 246.000 registrovanih zadruga zapošljava 4,8 miliona ljudi i ima 144 miliona članova zadruga, što znači da je skoro svaki treći građanin EU član neke zadruge.U zemljama zapadne Evrope karakteristična je specijalizacija zadruga.Tipično za zemljoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemljama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa.
Uprava za stočarstvo
Republika Srbija predstavlјa specifičnu i zasebnu razvojnu celinu sa aspekta postojanja veoma povolјnih prirodnih uslova u pogledu ostvarivanja održivog razvoja stočarske proizvodnje. Uprkos tome, ova proizvodnja kod nas, i pored izuzetno povolјnih prirodnih uslova, nije održiva. Ekonomski indikatori održivosti stočarske proizvodnje u Srbiji, koji se ogledaju kroz njenu produktivnost i efikasnost, broj i strukturu grla, proizvodnju mleka i mesa, ni u jednom pogledu nisu na zadovolјavajućem nivou. Analizom navedenih ekonomskih indikatora i upoređivanjem sa ekonomskim indikatorima u okruženju, može se zaklјučiti da su produktivnost i efikasnost stočarske proizvodnje u Srbiji ispod nivoa produktivnosti i efikasnosti koji bi se mogao ostvariti imajući u vidu povolјne prirodne uslove. Broj grla i proizvodnja mleka i mesa su ispod mogućnosti, koje pružaju prirodni uslovi, stepen stručne osposoblјenosti farmera, kao i izgrađeni proizvodni i preradni kapaciteti.
Posle najnovije popisa agrara Srbije i saopštenih rezultata, početkom 2024. godine vidi se da je sve manje ljudi koji žive od poljoprivrede, zaposlenih u agraru, da je sve sve veći broju manjih parcela (ima ih ukupno oko 19 miliona u Srbji) pa i ukupno obradivog zemljišta. Jer, u Srbiji godišnje nestane oko 25.000 hektara, a u celom svetu oko 30 miliona hektara. Koliko je to, najbolji dokaz je da u svtu nestane veličina jedne Italije! Razlog je što poljoprivreda u Srbiji nije strateška privredna grana, osim u slučajevima kada poljoprivrednici izađu na ulice da protestuju. Ili kada protestuju pa vlasti ističu da je proizvodnja pšenice, kukuruza i repe, strateška delatnost. A, poljoprivrdan nije!? Odmah se i postavlja pitanje kako je to strateška delatnost u grani, a ne celoj poljoprivredi Srbije?
Od ukupno2.920 aktivnih zadruga (75 odsto zemljoradničkih) 293 zadruge imaju pretežnu delatnost u stočarskoj proizvodnji, što je deset odsto njih. Od 293 zadruge oko 130 njih su u centralnom delu Srbije – i uglavnom objedinjuju male poljoprivredne proizvođače koji u proseku imaju između tri i četiri krave. Od tog broja zadruga njih 94 iskazuju poslovne prihode. Treba reći da oko 30 zadruga radi mere selekcije u stočarstvu. Oko 300.000 gazdinstava u Srbiji upisana su u E- agrar. Oko 10 odstp njih se bave stočarstvom.
Prema podacima RZS u Srbiji postoji 4,07 miliona hektara poljoprivrednih površina.
Evo i slike poljoporivrede Srbije posle najnovijeg popisa obavljenog na kraju 2023. godine:
- Broj gazdinstava 508.365;
Najveći broj gazdinstava, čak 224.433, nalazi se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije;
- Površine koje se obrađuju su 3.257.100 hektara;
Od ukupnih površina njiva koje, a to je 4,07 miliona hektara, najveća površina koje se obrađuju od 1.474.709 hektara nalaze se u Vojvodini;
- Broj goveda ? 725.408
Regioni Šumadije i Zapadne Srbije prednjače po broju goveda;
- Broj svinja ? 2.263.705
Region Vojvodine prednjači po broju svinja sa 1.000.249 grla;
- U Srbiji postoji iima ovaca 1.702.682
- U Srbiji se gaje i koze. Ima ih 149.558
- Broj živine 22.022.439
Od toga je u Vojvodini 9.794.304
- Broj košnica? 1.261.323
- U 600 sela Srbije u 2024. godini nije bilo nijedne krave!
Najveći broj košnica nalazi se u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, a to je 527.045 košnica. Rekordna proizvodnja meda od 9.750 tona bila je 2013. godine. Tada je bilo i izvezeno oko 4.750 tona. Izvoz je tada doneo 14 miliona dolara. Te godine je više novca dobijeno od izvoza meda nego od izvoza mesa u Srbiji!
- Ukupan broj poljoprivrednika u Srbiji je 1.150.653
Po brojkama to je 662.943 mu[karaa i 487.710 žena. Od toga je 231.118 angažovanih žena upravljaju gazdinstvima. Prosečan broj gazdinstava i stalno zaposlenih na njemu je 2,2!
- Prosečna veličina gazdinsvta sad je 6,4 hektara;
- Prosečna starost vlasnika gazdinstva je 60 godina;
Izvor: RZS/2024. godine
- Prema podacima RZS na početku 2023.godine stočarstvo Srbije je učestvovalo u BDP agrara samo sa 28,1 odsto. U svetu sve ispod 60 odsto u korist stočarstva, je karakteristika nerazvijenih! Stočari smatraju da u oborima Srbije danas ima znatno manje goveda, nego što je RZS prikazao. To znači da u oborima nema više od 1,5 miliona svinja? Jer, pre samo jedne decenije u oborima je bilo 1,1 miliona krmača prasilja, a stočari kažu da ih sad nema više od 100.000! Sa tim brojem nemože da se obnovi fond svinja, pa se one moraju uvoziti. Jer, Srbiji je godišnje potrebno oko 5,5 miliona svinja! Samo u 2023. godini za uvoz zamrznutog svinjskog mesa i živih svinja potrošeno je oko 200 miliona evra!
- Agrar Srbije u BDP zemlje učestvuje sa sedam do 10 odsto!
- Za poslednjih 10 godina u Srbiji je smanjen broj farmi za 62.000;
Zadruge su i danas ekonomske okosnice opstanka i ostanka na selima u Srbiji. A, njih ima 4.720. Ali, i pored velikih ekonomskih potencijala na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, pa se i gase i nestaju sa mape Srbije države. Za jednu decneiju će nestati njih oko 1.200, a pema podacima RZS do 2050 godine na mapi Srbije neže više biti čak 3.000 današnjih sela, odnsonoi naseljenih mesta, kako to piše u Ustavu!
,,Mladi ljudi odlaze u potrazi za boljim i udobnijim životom, i to je proces koji dugo traje i koji ne može ui potpunosti da se zaustavi, ne samo u Srbiji. Uvažavajući činjenicu da zadrugarstvo u Srbiji ima tradiciju dugu više od 175 godina, cilj je da se ono unapredi. Jer, ono u s vetu akitvno okuplja 800 moliona ljudi. Cilj je da zadruge ponovo postanu ne samo ekonomsko, već i kulturno, socijalno psihološko i vaspitno središte razvoja sela i ,,magnet” koji će mlade zadržati na selu i uz bolju infrastrukturu, zadružne domove, pošte (nema ih u 2.000 sela), ambulante, pristup internetu… Zaustavljanje pražnjenja i netajanja sela u Srbiji ima izuzetan bezbednosno politički značaj za očuvanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije’’, navodi Milan Krkobabić, ministar za Brigu o selu.
Potreban novi koncept agrara
Dosadašnja istraživanja pokazuju da je potreban radikalan zaokret i koncipiranje konzistentne Strategije razvoja stočarske proizvodnje. Dakle, potreban je novi koncept poljoprivrede u Srbiji. Taj novi koncept trebga da sprovode i novi ljudi u agraru.
Jer, danas je vrednost proizvodnje u Srbiji po jednom hektaru samo 1.200 evra, dok ukupna godišnja vrednost agrarne proizvodnje nikada nije prešla vrednost od 5,6 milijardi dolara! To je samo posledica loše agroekonomske politike koja se vodi u zemlji. Država bi trebalo, sa svoje strane, preko Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da respektabilno uvažava određene regije, odnosno razvojne celine, koje imaju veoma povolјne uslove za razvoj stočarske proizvodnje. Trebalo bi da se određenim merama agrarne politike deluje stimulativno na postojeće proizvođače, koji se bave stočarskom proizvodnjom (koja u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto), kao i da se stvara povolјan ekonomski ambijent za širenje ove proizvodnje. Razvoj stočarske proizvodnje bi trebalo da se ogleda u povećanju broja grla, većoj produktivnosti, reproduktivnoj sposobnosti grla, te po tom osnovu i većim ekonomskim efektima.
Primenom mera agrarne politike u uspostavlјanju održivog razvoja stočarske proizvodnje, država mora da uvažava specifičnosti i zakonitosti polјoprivredne proizvodnje, kao strateške oblasti privređivanja. U skladu sa tim, potrebno je da država koncipira kreditne uslove za razvoj stočarske proizvodnje, posebno u regijama i na prostorima na kojima evidentno postoje izuzetno povolјni prirodni uslovi, dugogodišnja tradicija i odgovarajući nivo obučenosti proizvođača ̶ farmera za ovu proizvodnju. Poseban problem prisutan je u neadekvatnoj organizaciji proizvođača, što je bitno uticalo na njihov nepovolјan položaj u ovoj proizvodnji. Postojeća udruženja u okviru stočarske proizvodnje nisu opravdala svoje postojanje kroz čvršće povezivanje i ostvarivanje zajedničkih funkcija održivog razvoja stočarstva. Sagledavajući i analizirajući sve faktore, kako prirodne, tako i društveno-ekonomske dolazi se do zaklјučka da je u okviru Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, potrebno formirati Upravu za stočarstvo u cilјu unapređenja stočarske proizvodnje u našoj državi.
Investiranje u kooperative
Uzrok mnogim nevoljama u poljoprivredi je i taj što Više od 60 zemljoradničkih zadruga nije moglo u proteklih šest godina da konkuriše na javne pozive Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu Vojvodine, zbog visokih kriterijuma. Posebno zbog strogih konkursnih uslova nisu mogle da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlje. Zadruge su iskoristile svega 1,57 procenata novca namenjenih za podsticaje iz Pokrajine, a posebno su na konkursima bile u nepovoljnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije, predočava predsednik Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj. Ona navodi da su zadruge najviše novca iskoristile na konkursima koji se odnose na navodnjavanje. Miloš Vuković, direktor Zemljoradničke zadruge u Baču, kaže, da se o strogim uslovima na konkursima za podsticaje za zemljoradničke zadruge trebalo mnogo ranije govoriti.
Podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo Aleksandar Panevski ističe da su preporuke Zadružnog saveza na mestu i da će ih Pokrajina prihvatiti, neke odmah, a neke tek od naredne 2025. godine. Jasno nam je kako smo radili i gde možemo biti bolji, dobili smo konkretne zaključke i neke od njih već sada u kratnom roku možemo da implementiramo, a neke zahtevaju duže vreme. Ali već od febraura 2024. godine zadruge koje imaju iznad 100 hektara pod biljnom proizvodnjom moći će da konkurišu za podsticaje na javnim pozivima sekretarijata. Daje se podrška osnivanju Fonda za zemljoradničke zadruge.
,,U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da više od 60 odsto zemljoradničkih zadruga nije moglo proteklih šest godina da konkuriše na javne pozove Pokrajinskgo sekretarijata za poljoprivredu zbog visokih kriterijuma. Posebno zbog strogih konkuirsnih uslova nisu mogli da učestvuju zadruge koje imaju pod ratarskim kulturama više od 100 hektara zemlje. Zadruge su iskoristile svega 1,57 odsto novca namenjenog za podsticaje iz Vojvodine, a posebno su na konkursima bile u nepovoljnom položaju velike zadruge kojima je potreban novac za investicije, a imaju veliki broj kooperanata i zaposlenih u odnos na manje zadruge, kaže predsednik ZSV Jelena Nestorov Bizonj. Ona ističe da s u zadruge najviše novca iskoristile na konkursima koji se odnose gradnju sistema za navodnjavanje. Problem koji je stvorila administracija, bio je što velike zadruge nisu mogle da koriste subvencije.
Razvoj preduzetništva oi preduzetničkgo duihva, prema predlog predsednkiak Zadružnog saveza Srboije Nikole Mihailovića, biće i generator novih radnih mesta ,a razvoj zadrugarstva je najveća podrška opstanku seoskih sredina. Ministarstvo za azvoj preduzetništva i zadrugarstva treba da bude matica za 700.000 preduzetnika i zadrugara, uključujuči i 100.000 koopenata, organizoanih preko 5.000 svih oblika zadruga u Srbiji.Tokom2023. godine formirano je 53.992 firme od čega su 80 odsto preduzetnici i zadrugari.
Zadrugarstvo Vojvodine
U Vojvodini danas postoje 462 zemljoradničke zadruge koje su upisane u listu Zadružnog saveza Vojvodine. U odnosu na broj naseljenih mesta u Vojvodini u proseku u svakom selu postoji po jedna zadruga! U tim zadrugama postoji značajan ljudski potencijal od 9.885 zadrugara i 2.470 zaposlenih, a karakteristika ja da preko zadruga ima još više poljoprivrednika koji ugovaraju7 proizvodnju u statusu kooperanta. U Vojvodini ima više od 30.000 kooperanata. U Vojvodini koja raspolaže sa 1,4 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina zemljišta i drugu nepokretnu imovinu poseduje više od 120 zadruga. U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da od ukupnog broja zadruga njih 321 su aktivne, ali da od tog broja čak 266 zadruga (ili njih 83 odsto) ne ispunjava uslove za konkurisanje za povlastice koje daje Pokrajina Vojvodina. Za to postoji niz nelogičnih administrativnih prepreka. Te prepreke su i uzrok što postoji niz nezavršenih postupaka za upis zadružne svojine na postojećoj imovini.
(Autor je analitičar i publicista)