Zadrugarstvo nekad i sad, 1

Задруге, спас за села и Србију

Бранислав Гулан, члан Aкадемијског одбора за село САНУ и Научног друштва економиста Србије, Београд, gulan@sbb.rs

Абстракт – Србија има 4.709 насеља-села, а у сваком од њих 1.034 данас живи мање од по 100 становника. Ако се садашњи процес настави, за деценију и по у четвртини села или њих 1.200 остаће само споменици као доказ скорашњег животга. И док људи у градовима немају шта да раде, у селима нема ко да ради. Села изумиру, а до сада се није користила шанса да се ти негативни трендови зауставе, а самим тим и да се развијају  рурална подручја. То би био и пут за смањивање незапослености. Повратак на село не значи враћање радника мотици, ралу и трактору, већ њихово запошљавање у области модерне пољопривреде. Такав начин вођења руралне политике, био би спас за села, али за Србију. Дакле, потребна је нова социјална и аграрна реформа, да би се вратио живот на целој територији Србије.

Решење проблема види се у повратку задругаству које треба да буде носилац развоја ове области. Тај процес повратка задругарству је подстакнут идејом ,,500 задруга у 500 села“, које је покренуо министар без портфеља у Влади Србије, задужен за регионални развој Милан Кркобабић. Посебан нагласак у променама на селу и удруживању треба посветити отварању и развоју породичних и задружних прерађивачких капацитетета, како би се путем финалних производа са географским пореклом и органском производњом побољшао положај житеља села. За то постоји политичка и материјална воља!

Имајући у виду и чињеницу да задруге у Србији имају традицију дугу 171 година, намера Владе Србије је да подстакне и помогне обнову задруга и ојача дух задругарства, који у свету активно окупља 800 милиона људи организованих У 750.000 задруга. Циљ је да задруге поново постану не само економско, већ и културно, социјално, психолошкоп и васпитно средиште развоја и ,,магнет“ који ће младе задржати на селу (уз бољу инфраструктуру, задружне домове, пошту, цркву, амбуланту, приступ интернету…). Дакле, у селу треба створити исте услове за достојан живот, као што имају људи у граду. Уз заустављање и пражњење српских села то има и изузетан безбедносно – политички значај за очување територијалног интегритета Србије. У наредне три године Влада Србије планира да уложи 25 милиона евра у развој запуштеног задружног система. То су значајна средства за српског сељака. Ново је – искрена намера државе да подстакне удруживање и директно помогне, пре свега, малим пољопривредним газдинствима, да уједињени створе повољније услове за производњу и пласман производа и тиме увећају своју зараду. А, то треба да доведе до бољег живота задругара и њихових породица. У српским селима постоји 628.000 газдинстава и око 1,4 милиона људи који се баве пољопривредом. Посебан нагласак у променама на селу, кроз развој задругарства, треба посветити отварању и развоју породичних и прерађивачких капацитета, како би се путем финалних производа са географским пореклом и органском производњом побољшао положај житеља села.

Задругарство у Србији има традицију дугу 171 годину (када је у Бачком Петровцу основана задруга, трећа усвету). Намера је да се подстакне и помогне обнова задруга и ојача дух задругарства. Јер, док се оно усвету развијало, где постоји 800 милиона задругара организованих у 750.000 задруга, оно је у Србији на издисају. Почетком 2017. Године било је регистровано 2.600 задруга, од чега је 1.548 пољопривредних. У Србији постоји 50.000 задругара и око 150.000 коопераната.

Дакле, значај опстанка Србије налази се у оживљавању задруга и села. Само организовани, односно удружени у задруге, кооперације или како год хоће да их назову, сељаци и села, а са њима и Србија – ће опстати. У супротном, не да ће пропасти, него ће нестати.

Кључне речи: пољопривреда, село, опстанак, останак, удруживање, задруге…

 

ABSTRAKT

Задруге, спас за села и Србију Cooperatives, rescue for villages and Serbia

Бранислав Гулан, члан A кадемијског одбора за село САНУ и Научног друштва економиста Србије, Београд, gulan@sbb.rs Branislav Gulan, Member of the Committee for the village of SASA and the Scientific Society of Economists of Serbia, Belgrade, gulan@sbb.rs

Абстракт – Србија има 4.709 насеља – села , а у сваком од њих 1.034 данас живи мање од по 100 становника. Abstract – Serbia has 4,709 settlements – villages, and in each of them 1,034 lives less than 100 inhabitants. Ако се садашњи процес настави, за деценију и по у четвртини села или њих 1.200 остаће само споменици као доказ скорашњег животга. If the current process continues, for a decade and a half in a quarter of the villages or 1,200 of them, only monuments will remain as evidence of the recent life. И док људи у градовима немају шта да раде, у селима нема ко да ради. While people in cities have nothing to do, there are no people in the villages to work. Села изумиру, а до сада се није користила шанса да се ти негативни трендови зауставе, а самим тим и да се развијају рурална подручја. Villages are at extinction, and so far the opportunity has not been used to stop these negative trends, and, consequently, to develop rural areas. То би био и пут за смањивање незапослености. That would be the way to reduce unemployment. Повратак на село не значи враћање радника мотици, ралу и трактору, већ њихово запошљавање у области модерне пољопривреде. Returning to the village does not mean returning the workers to the hoe, rake and tractor, but their employment should be in the field of modern agriculture. Такав начин вођења руралне политике, био би спас за села, али за Србију. Such a way of managing rural policy would be a salvation for the villages and for Serbia. Дакле, потребна је нова социјална и аграрна реформа, да би се вр атио живот на целој територији Therefore, need for a new social and agrarian reform should be carried in order to “return life” on the whole territory Србије. of Serbia.

Решење проблема види се у повратку задругаству које треба да буде носилац развоја ове области. Solving the problem can be seen in the return of the cooperatives that should be the carrier for the development of this area. Тај процес повратка задругарству је подстакнут идејом ,,500 задруга у 500 села“, које је покренуо министар без портфеља у Влади Србије, задужен за регионални развој Милан Кркобабић. This process of returning to cooperatives was inspired by the idea of ​​“500 cooperatives in 500 villages“, initiated by the Minister without Portfolio in the Government of Serbia in charge of regional development – Milan Krkobabić. Посебан нагласак у променама на селу и удруживању треба посветити отварању и развоју породичних и задружних прерађивачких капацитетета, како би се путем финалних производа са географским пореклом и органском производњом побољшао положај житеља села. Special emphasis in rural change and association should be dedicated to the opening and development of family and cooperative processing capacities in order to improve the position of the village inhabitants through final products with geographical origin and organic production. За то постоји политичка и материјална воља! There is political and financial support for that!

Имајући у виду и чињеницу да задруге у Србији имају традицију дугу 170 година, намера Владе Србије је да подстакне и помогне обнову задруга и ојача дух задругарства, који у свету активно окупља 800 милиона људи организованих уи 750.000 задрузга. Bearing in mind the fact that the cooperatives in Serbia have a 171-year tradition, the Government of Serbia’s intention is to encourage and help rebuild the cooperatives and strengthen the spirit of co-operatives, which actively gathers 800 million people in the world in 750,000 cooperatives. Циљ је да задруге поново постану не само економско, већ и културно, социјално, психолошкоп и васпитно средиште развоја и ,,магнет“ који ће младе задржати на селу (уз бољу инфраструктуру, задружне домове, пошту, цркву, амбуланту, приступ интернету…). The goal is that cooperatives become again not only economically, but also cultural, social, psychological and educational development centers and „magnet“ that will keep young people in the villages (with better infrastructure, cooperative centers, post office, church, ambulance, Internet access. ..). Дакле, у селу треба створити исте услове за достојан живот, као што имају људи у граду. Therefore, in the village, the same conditions for a decent life as people have in the cities need to be created. Уз заустављање и пражњење српских села то има и изузетан безбедносно – политички значај за очување територијалног интегритета Србије. In addition to stopping and discharging Serb villages, this has an exceptional security and political significance for preserving the territorial integrity of Serbia. У наредне три године Влада Србије планира да уложи 25 милиона евра у развој запуштеног задружног система. In the next three years, the Serbian government plans to invest 25 million euros in the development of the neglected cooperative system. То су значајна средства за српског сељака. These are significant funds for the Serbian farmers. Ново је – искрена намера државе да подстакне удруживање и директно помогне, пре свега, малим пољопривредним газдинствима, да уједињени створе повољније услове за производњу и пласман производа и тиме увећају своју зараду. It is new – the state’s sincere intention to encourage association and directly help, first of all, small farms, that united create more favorable conditions for the production and placement of products and thus increase their earnings. А, то треба да доведе до бољег живота задругара и њихових породица. That should lead to a better life of cooperatives and their families. У српским селима постоји 628.000 газдинстава и око 1,4 милиона њуди који се баве пољопривредом. In Serbian villages there are 628,000 households and 1.4 million people involved in agriculture. Посебан нагласак у променама на селу, кроз развој задругарства, треба посветити отварању и развоју породичних и прерађивачких капацитета, како би се путем финалних производа са географским пореклом и органском производњом побољшао положај житеља села. Special emphasis in rural change, through the development of cooperatives, should be dedicated to the opening and development of family and processing capacities in order to improve the position of the village inhabitants through final products with geographical origin and organic production.

Задругарство у Србији има традицију дугу 171 годину (када је у Бачком Петровцу основана задруга, трећа усвету).Co-operatives in Serbia have a 171-year long tradition (first co-operative was established in Backi Petrovac, a third one globally).Намера је да се подстакне и помогне обнова задруга и ојача дух задругарства. The intention is to encourage and help rebuild cooperatives and strengthen the spirit of cooperation. Јер, док се оно усвету развијало, где постоји 800 милиона задругара организованих у 750.000 задруга, оно је у Србији на издисају. While it was globally developed to status in which 800 million co-workers are organized in 750,000 cooperatives, in Serbia it is in extinction. Регистровано је 2.600 задруга, од чега је 1.548 пољопривредних. There are 2,600 cooperatives registered, of which 1,548 are agricultural. У Србији постоји 50.000 задругара и око 150.000 коопераната. There are 50,000 cooperatives in Serbia and around 150,000 cooperatives.

Дакле, значај опстанка Србије налази се у оживљавању задруга и села. Therefore, the significance of Serbia’s survival lies in the revival of cooperatives and villages. Само организовани, односно удружени у задруге, кооперације или како год хоће да их назову, сељаци и села, а са њима и Србија – ће опстати. Only organized, or affiliated in cooperatives, (cooperatives or whatever they want to call them), farmers and villages, and with them Serbia – will survive. У супротном, не да ће пропасти, него ће нестати. Otherwise, not only that it will fail, it will disappear.

Кључне речи: пољопривреда, село, опстанак, останак, удруживање, задруге… Key words: agriculture, village, survival, survival, association, cooperatives …