Vraćen duh zadrugarstva

U Srbiji je vraćen duh zadrugarstva. Sa akcijom ,,500 zadruga u 500 sela“ krenulo je i oživlјavanje zadrugarstva. Do 2017. godine Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga. Samo za godinu i po dana osnovano je 314 novih zadruga. Prvi put posle sedam decenija država bespovratno ulaže novac u zadrugarstvo, pa će za tri godine zadruge dobiti 25 miliona evra bespovratnih sredstava

Branislav Gulan

Srbija koja do nedavno nije mogla da nabroji ni nekoliko čestitih zemlјoradničkih zadruga, a u drugoj polovini 2018. godine dobila je i prve „složene zadruge“. Osnovane su u Arilјu, udruživanjem pet regionalnih zadruga, baviće se prikuplјanjem i skladištenjem voća, njegovom preradom, ali i plasmanom proizvoda direktno na tržište. Bez posrednika. Odmah posle nje osnovana je i u Slankamenu. Do 2017. godine Srbija je bila zemlјa u kojoj se godišnje gasilo više od 100 zadruga. Sad je vraćen  duh zadrugarstva, i za godinu i po dana osnovano je 314 novih zadruga. U prvoj eksperimentalnoj godini sprovođenja programa ,,500 zadruga u 500 sela“ 22 zadruge, stare i nove u Srbiji, dobile su bespovratnu pomoć od 197 miliona dinara. U drugoj 2018. godini sprovođenja tog programa 73 zadruge dobile su novac u iznosu od 825 miliona dinara. Plan je da se u prve tri godine zadrugarstvo pomogne sa ukupnim novcem od 25 miliona evra. To je prvi put posle Drugog svetskog rata da država u Srbiji pomaže zadrugarstvo sa bespovratnim sredstvima. Cilj je da se pomogne opstanku i ostanku sela u Srbiji i da se pomogne ujednačavanju regionalnog razvoja u Srbiji. Jer, od 4.709 naselja – sela u Srbiji čak u 86 odsto opada broj stanovnika. Na putu nestanka je 1.200 sela, dok u 1034 ima manje od po 100 stanovnika. ,,Zadrugarstvo – udruživanje nije želja već neophodnost. Usitnjen posed, male površine, koja ne prelazi u proseku 4,5 hektara u Srbiji, nameću udruživanje kao imeprativ. Da malog proizvođača učinimo robnim proizvođačem“, naglašava ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj u Vladi Srbije. Bez zadruge nema sela, bez sela Srbija je u problemu. Fenomen puste zemlje je usud Srbije u 21 veku, kaže on. Posle dugo vremena u Srbiji je vraćeno poverenje u udruživanje i trasiran pravi put kojim se uz struku i nauku stiže do srpskih domaćina i konkretnog rešenja njihovih problema i tako daje nada da se može stati na put pražnjenju i odumiranju srpskih sela.

Osnivačka skupština prve složene zadruge u Srbiji održana je 19. jula 2018. godine u Arilјu, kaže jedan od glavnih inicijatora njenog osnivanja Božo Joković. Direktor i osnivač arilјske zadruge „Agro eko voće“ (osnovana 25. decembra 2013. godine) Joković je bio je uporan i u osnivanju složene zadruge, pogotovo s obzirom na sve što se dešavalo sa malinom, arilјskim i srpskim brendom. „Mi smo platili ceh za sve, da se uče na našim greškama“, kaže Joković i objašnjava da je najveći značaj složenih zadruga upravo izlazak na tržište u kontinuitetu, kvalitetu i količini (tri K) i direktan nastup na tržištu. Dakle, bez posrednika. Prva srpska složena zadruga je, kako napominje, okrenuta isklјučivo voćarstvu i različita voćarska proizvodnja će biti u njoj zastuplјena. „Pet regiona je tu vezano i pet različitih zadruga. Dakle jedna kompletna, maltene nacionalna voćarska priča, koja se ne odnosi samo na malinu. Baziraćemo se i na višnju, i na šlјivu, i na ostale vrste voća. Za sve u prvom planu je da bude prerađivačka industrija. Na pitanje da li ta nova zadruga podrazumeva i prerađivačke kapacitete, on odgovara potvrdno i napominje da oni već postoje. Mi već imamo skladištenje voća, kao i prerađivački kapacitet u Arilјu koji ćemo još da dopunimo, proširimo i još malo da modifikujemo, ističe Joković.

Posle osnivanja prve složene zadruge u Arilju, istim putem su krenuli i zadrugari u Slankamenu. Po rečima Nikole Kotarca, direktora zadruge ,,Voćar Slankamen“ u Slankamenu u kojoj su 42 zadrugara i više desetina kooperanata udruženi u proizvodnji na više od 500 hektara, osnovali su složenu voćarsku zadrugu. To je druga po redu složena i specijalizovana zadruga u Srbiji. Pravi primer moderne, evropske zadruge, u Srbiji: ima 42 zadrugara, šest nacija udružili se i izgradili hladnjaču kapaciteta 3.000 tona. Proizvode godišnje 10.000 tona voća, od čega u Rusiju izvoze 80 procenata. Ova zadruga izvozi oko 70 odsto sopstvene proizvodnje i to ponajviše u Rusiju.

Zadruge udruženih zadruga

Mogućnost osnivanja složenih zadruga, što praktično podrazumeva skladištenje, industrijsku preradu, izvoz, zadružnu samokontrolu i to ne samo finansijskog poslovanja, već i celokupne aktivnosti, zadruge koje zajednički proizvode i plasiraju na domaćem i svetskom tržištu, predviđena je Zakonom o zadrugama, donetim 29. decembra 2015. godine.

,,Visok nivo javne društvene, političke i profesionalne odgovornosti ministra (bez portfelja) zadužebog za regionalni razvoj Milana Krkobabića, koji je pokrenuo akciju ,,500 zaruga u 500 sela“, zatim alarmantni pokazatelji o pražnjenju sela, pustoši znatnog dela teritorije države i šteta od isključenosti  iz ekonomje znatnog dela (neobrađenog) zemljišta i drugih ekonomskih i društvenih potencijala, usmerio je pažnju na revitalizaciju agrarne proizvodnje i sela putem zadružnog organizovanja i poslovanja u skladu sa savremenim tokovima u Evropi. Podsticaj, snažnu i respektabilnu potporu ovoj akciji pružio je i Akademijski odbor za selo SANU svojim višegodišnjim inicijativama za obnovu zadrugarstva“, kaže Branko Maričić, višedecenijski zadružni poslenik u Jugoslaviji i Srbiji.

U akciji povratka zadrugarstva najvažnije je da zadruge svoje poslovanje i razvoj ne zasnivaju samo na državnoj pomoći, već da što pre stanu ,,na svoje noge“ dobrim poslovanjem – u korist zadrugara. U tom kontekstu veoma je bitna dosledna primena zadružnih principa i odrednica o zadružnim vrednostima kako bi zadruga poslužila svojim članovima i opravdala motive njihovog dobrovoljnog stupanja u članstvo. Među prvim postupcima je nužnost da se zadruge međusobno udruže u veće zadružne poslovne celine – zadruge udruženih zadruga, bilo po principu teritorije, bilo po vrstama proizvoda. Osnovni cilj: da sav prihod (korist) od poslovanja pripada zadrugarima, koji će po pravilima zadružne demokratije odlučiti koji deo će ostaviti tehničko i poslovno jačanje svoje zadruge, a koji će medjusobno deliti srazmerno učešću u poslu. To ne može ostvariti zadruga ako je poslovno vezana za društvo kapitala kome je jedini cilj poslovni profit! Ni jedan deo profita ono ne vraća zadruzi kojoj je platilo robu pri otkupu , a sama zadruga nije sposobna za velika preduzeća, govorili su klasici zadružne misli. Da bi uspele zadruge se moraju udružiti među sobom. Dakle, jedino takva veća celina, zadruga udruženih zadruga može da ovlada celinom poslovnog procesa: od zasnivanja proizvodnje, nabavke repromaterijala – do krajnjeg plasmana na tržištu i raspodele prihoda srazmerno učešću u njegovom stvaranju.  Ako se zadružni poslovni odnos prekida na samom pragu zadruge, prihodi iz posla na veliko i izvoza nisu dostupni zadruzi. Kako su naše zadruge do sada uglavnom poslovale kao arhipelag usamljenih i inferiorno podređenih jedinki, profitna društva prisvajaju lavovski deo zarade.

Važeći Zakon o zadrugama (donet 2015. godine) promovisao je složenu zadrugu nepoznatu praksi srpskog zadrugarstva, ostavljajući zadružnim savezima ulogu opštih udruženja. Usamljena, mala zadruga ne može biti ni slobodna, ni autonomna ni nezavisna dok je inferirorno podredjena profitnoj firmi na koju je poslovno upućena. Država ne bi pogrešila ako bi i svojim, makar skromnim subvenmcijama uticala na ukrupnjavanje i stvaranje zadružnih poslovnih sistema. Dobra prilika da se vidi vrednost, kvalitet i poslovna moć krupne zadružne organizacije bila je  Aneko iz Španije. Ne bi bila neosnovana ni nerealna ambicija da neko iz zadružne upravljačke strutkure pokrene inicijativu da se na zemljoradničkim gazdinstvima na zadružnoj osnovi organizuje masovan tov junadi, svinja, živine… za klaničnu indsutriju i izvoz. Nekad smo to mogli! Selo se može revitalizovati, pre svega, na programima proizvodnje, romantika lepih predela i čist vazduh, deca i kućni ljubimci u dvorištima, samo su dodatni motivi.

Koliko je izdvojeno za zadruge

Trogodišnja akcija Vlade Srbije „500 zadruga u 500 sela“ koja je započeta 2017. godine probudila je interesovanje potencijalnih zadrugara, a novinu kakva je osnivanje složenih zadruga najavio je ministar bez portfelјa u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić. Cilj oživljvanja zadrugarstva je da se postakne i ujednači regionalni razvoj Srbije. Prvo se krenulo od juga Srbije gde ima najviše sela koja nestaju. Jer, u Srbiji ima 4.7009 naseljenih mesta, a u 86 odsto njih opada broj stanovonika. U 1.034 ima manje od po 100 žitelja. Cilj je da se pomogne onim selima koja mogu da opstanu i ostanu. To su, pre svega, mali proizvođači sa posedom od oko 2,5 hektara. Cilj je da se oni ukrupne i da postanu robni proizvođači. To treba da pomogne i Srbiji u kojoj je vrednost proizvodnje po hektaru oko 1.000 evra, a cilj je da to bude bar 10.000 evra!o su pre svega, mali proizvođači sa psoedomk od oko

Po rečima člana Akademijskog odbora za selo SANU Branislava Gulana, koji je aktivno uklјučen u akciju povratka zadrugarstvu, plan za ovu godinu bio je da se formiraju dve složene zadruge. On posebno ističe da složena zadruga može da računa na pomoć od pola miliona evra bespovratnih sredstava. Gulan podseća da je 2018. godine za sve zadruge opredelјeno 825 miliona dinara, što je četiri puta više nego 2017. godine. Ta sredstva će dobiti ukupno 73 zadruge a među njiam su I dve složene zadruge.

Učimo od Slovenije

Slovenačko iskustvo najbolјe potvrđuje koliko je značajno udruživanje primarnih polјoprivrednih proizvođača. Već niz godina zadrugarstvo tamo dobro funkcioniše, pa je osnivanje raznovrsnih zadruga postalo vrlo popularno.

Po rečima predsednika Zadružnog saveza Slovenije Petera Vriska, skoro 80 odsto plasmana polјoprivrednih proizvoda ide preko nekog oblika organizovanja primarnih proizvođača. Mnoge mlekare, vinarije i drugi prerađivački kapaciteti su u vlasništvu zadruga, a time i njihovih članova. Posebno je ilustrativan primer mlekara, jer su zadruge, zahvalјujući 45 odsto besplatno dobijenih akcija svojih članova i povolјnim kreditima države, kupile prerađivačke kapacitete mlekara i čak ih spasle od gašenja. Uspeli su ne samo da se održe na slovenačkom tržištu i u komšiluku, nego osim plasmana u Evropsku uniju, polako prodiru i na ogromno kinesko tržište.

 

U agrarno razvijenom delu Evrope i sveta, vlasništvo ili suvlasništvo nad prerađivačkim kapacitetima u prehrambenoj industriji je prirodan proces rasta primarne proizvodnje. Zato se u zapadnoevropskim državama zadrugarstvo zasniva na praksi da primarni polјoprivredni proizvođači imaju, u najmanju ruku, upravlјačka, ako ne i vlasnička prava nad prerađivačkim kapacitetima. Jedna zadruga obično nema finansijski potencijal da sama finansira izgradnju skladišnog prostora ili prerađivački kapacitet koji će uvećati vrednost konačnog proizvoda, ali zato objedinjavanjem više njih u složenu zadrugu, potpomognutu sredstvima države, to je izvodlјivije.

 

U Srbiji to nepostoji. U plјačkaškoj privatizaciji, u organizaciji države,  agrar je prodat  za ,,tepsiju ribe“. Bez posla je ostalo više od 100.000 radnika koji sad nadniče na svojim imanjima da bi preživeli. Oni su gradili prerađivačku industriju Srbije koju su drugi kupili, bez njihovog znanja, pitanja i učestvovanja. Da su oni učestvovali u toj privatizaciji, danas bi u Srbiji bile druačije cene agrarnih proizvoda, ne bi u svet izvozili sirovine već finalne proizvode. I o svemu tome bi odlučivali njihovi vlasnici, oni koji su ih i gradili. Ovako, odlučuju oni koji su to kupili znatno ispod tržišne vrednosti.

 

Osnivanje zadruga je i jedini način da mladi vide razlog za ostanak na selu, a neki i za povratak. Tu se, pre svega, misli na mlade koji danas pohađaju više desetina polјoprivrednih škola u Srbiji, a roditelji im poseduju njive za proizvodnju. To je i put da se na duže staze, preokrene sumorna slika srpskog sela sa 50.000 napuštenih kuća i još 150.000 u kojima trenutno niko ne živi, kao i zabrinjavajući podatak da u 86 odsto sela opada broj stanovnika, a samo u 12 odsto raste. Svake godine u ruralnim sredinama se izgubi stanovništvo poput jednog manjeg grada od 40.000 stanovnika, a  skoro 4,2 miliona hektara raspoloživog obradivog zemlјišta u Srbiji je nedovolјno iskorišćeno. Obrađuje se samo 3,35 miliona hektara.

 

Zadrugari u Evropi

U svetu postoji oko milijarda zadrugara organizovanih u više od 750.000 zadruga. Zadruge oberzbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija. Procenjuje se da je u svetu oko tri milijarde ljudi povezano na razne načine sa radom zadruga. Više od 17 odsto stanovništva Evrope su zadrugari, a u EU više od 20 odsto. Od ukupno više od 180.000 zadruga u Evropi, najveći broj imaju  Italija – preko 39.000, Turska više od 33.000, Francuska iznad 22.000, Španija više od 20.000… Interesantno da je u Holandiji svaki stanovnik član makar jedne zadruge, u Finskoj je 85 odsto stanovništva u nekoj zadruzi, na Kipru 65 odsto, Norveškoj 45 odsto, Francuskoj 40 odsto…

,,Procenjuje se da u Evropi ima više od 140 miliona zadrugara, od toga u EU više od 127 miliona. Za Srbiju je taj broj nepozant jer statistika zadrugarstva nepostoji. Procenjuje se da ima oko 50.000 zadrugara (osnivača zadruga) i oko 150.000 kooperanata. Zadruge deluju u okviru 16 zadružnih saveza. U zadrugama radi oko 10.000 zaposleni“, kaže Slobodan Sivčev, višedecenijski zadružni poslenik u Jugoslaviji i Srbiji.

Za Srbiju je posebno interesantno poljoprivredno zadrugarstvo, koje je i najrazvijenije. U Evropi ima više od 51.000 poljoprivrednih zadruga sa  9,5 miliona zadrugara i prometom od 347 milijardi evra. Osam najvećih zadruga, od kojih svaka ima godišnji promet veći od pet milijardi evra, a dve od njih više od deset milijardi evra. Mi smo počeli obnavljanje poljoprivrednog ili kako ga zovemo zemljoradničkog zadrugarstva, ali još uvek nismo načisto s tim na koji način motivisati zemljoradnike na udruživanje. Nisu dovoljne samo bespovratne donacije. Potrebna je, pre svega, odgovarajuća i nedvosmislena zakonska regulativa. Sva raznovrsnost zadrugarstva se nalazi u prikazu takozvanih industrijskih i uslužnih zadruga.

Osvrt na urađeno

Povodom Konkursa o dodeli bespovratnih sredstava od 825 miliona dinara za 73 zadruge u 2018. godini evo i prvih rezultata i iskustva nekih zadruga od njih 22 koje su dobile sredstva u 2017. godini.

Kada smo u martu prošle 2017. godine promovisali, a zatim i konkretno pokrenuli Program ravnomernog regionalnog razvoja u Republici Srbiji dodelom bespovratnih sredstava zadrugama, bili smo optimisti i verovali u uspeh, ali tako veliko interesovanje za udruživanje nismo mogli da predvidimo. I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga i u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenje zadrugara je veoma brzo vraćeno.

 

Projekat, koji je popularno nazvan „500 zadruga u 500 sela“, samo posle godinu dana direktno je inspirisao i podstrekao osnivanje čak 314 zadruga. Time je promenjena zadrugarska mapa Srbije. To je istorijski pomak kaže Risto Kostov, iz Kabineta za regionalni razvoj. Vlade Srbije. Projekat je već prerastao u misiju sa jasnom vizijom i realnim izgledima da spasimo sela u Srbiji pražnjenja i odumiranja. Šansa polјoprivrednika, selјana je u udruživanju! Uspeva se u toj misiji jer smo se i mi iz Vlade i Kabineta za regionalni razvoj udružili sa Akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, na čelu sa akademikom Draganom Škorićem, i prihvatili njihovu ideju da vratimo stari sjaj udruživanja i pomognemo male i srednje polјoprivrednike da pobolјšaju svoj ekonomski položaj, kaže ministar Milan Krkobabić. Članovi SANU i predstavnici Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Vojvodine čine najveći deo komisije koja dodelјuje sredstva, čime su zadovolјena dva kriterijuma: stručnost i demokratičnost.

 

Podsetimo: u prošloj 2017. godini koja je bila eksperimentalna, pomoglo se bespovratnim sredstvima 22 zadruge u centralnoj Srbiji, pre svega, na nerazvijenom jugu, i u Vojvodini. Dodelјeno je bespovratno ukupno 197 miliona dinara, a već 2018. godine na raspolaganju zadrugama je četiri puta više novca – 825 miliona dinara. Veruje se da će sledeće 2019. godine država opredeliti četiri puta više novca za zadruge od ovogodišnjih 825 miliona dinara. Očekuje se takođe, da će neke lokalne samouprave nabolјe promeniti svoj odnos prema udruživanju i pokazati veće interesovanje da pomognu postojećim i novim zadrugama.

 

Posebno vredna  je činjenica da se prvi put, posle dugog vremena, javnost u Srbiji ujedinila, kada je zadrugarstvo u pitanju. što je na nivou neverovatnog.

 

Projekat „500 zadruga u 500 sela“ – nema opoziciju!

Potpuno se slažemo sa konstruktivnim kritikama da je malo novca za dugoročno oživlјavanje zadrugarstva u Srbiji. Očekujemo podršku svih relevantnih političkih subjekata u zemlјi kako bismo narednih godina brže koračali ka razvijenim zemlјama, u kojima je zadrugarstvo značajan činilac ekonomskog razvoja. Podsetimo, u svetu je danas oko milijarda zadrugara organizovanih u 750.000 zadruga. A, oko tri milijarde lјudi posredno i neposredno zarađuje zahvalјujući saradnji sa zadrugama. Za mali deo „nevernih Toma“, izdvajamo samo delić prvih uspešnih rezultata u zadrugama koje su prošle godine dobili bespovratna sredstva Vlade Srbije, odnosno Kabineta za regionalni razvoj.

 

Na prvom konkursu, pomoć su dobili stočari,  voćari,  pčelari, povrtari, proizvođači lekovitog bilјa. Evo samo nekih od njih koji su u prvoj raspodeli dobili bespovratna sredstva za razvoj zadrugarstva u Srbiji. Za nekoliko godina će se videti koliko će taj novac doprineti povećanju agrarne proizvodnje u Srbiji. Jer, ona je do sada bila vredna oko četiri milijarde dolara godišnje ili oko 1.000 dolara po hektaru. Holandija ima oko 17.000 dolara, Danska blizu 15.000 dolara. Zato je i cilj Srbije da proizvodnja po jednom hektaru u bliskoj budućnosti bude vredna bar 10.000 dolara, dodaje dr Vitomir Vidović, višedecenijski profesor stočarsta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

STOČARI:

1. 1. ZZ „AGRODUNAV“ KARAVUKOVO, Opština Odžaci

Ekonomski efekat – isplativost uloženog novca najbolјe se vidi na primeru Zamlјoradničke zadruge „AGRODUNAV“ u Karavukovu. Prošle 2017. godine dobili su 12,5 miliona dinara, kupili 50 steonih junica, a računaju da će uskoro od tih 50 imati čak 170 grla! Junice su se u međuvremenu uspešno otelile i donele na svet 48 teladi. A time počinje jedan dug ciklus povećanja stočnog fonda te zadruge. Junice su simentalske – mlečne rase, pa je i proizvodnja mleka duplirana, sa 1.000 na 2.000 litara dnevno!

1. 2. SPECIJALIZOVANA ZEMLjORADNIČKO-STOČARSKA ZADRUGA –

„1. DECEMBAR“ ŽITORAĐA

Na jugu Srbije, u izrazito nerazvijenom kraju – u Žitorađi, Specijalizovana zemlјoradničko-stočarska zadruga „1. Decembar“ je jedini privredni subjekt i nosilac razvoja. Godišnje ta zadruga tržištu Srbije isporuči oko 20.000 tovlјenika, odnosno oko 2.000 tona svinjskog mesa. Prošle, 2017. godine dobili su 11 miliona dinara bespovratno i već postigli odlične, vidlјive rezultate: ugradnjom podnih grejnih ploča, ne samo da su osavremenili proces proizvodnje, već su svakodnevni utrošak električne energije smanjili za pet do šest puta! A, još je smanjena opasnost od požara jer su u prasilištima ranije vazduh zagrevali – običnim grejalicama!? Oplemenili su i rasni sastav: sa 28 novih grla landrasa i jorkšira, u unapređenim tehnološkim uslovima očekuje se godišnje povećanje proizvodnje do 1.000 tovlјenika!

VOĆARI:

1. 1. ZZ „AGRO EKO VOĆE“, ARILjE (MALINARI)

Imaju 162 kooperanta i šest zadrugara osnivača, koji na 100 hektara proizvode godišnje 200-300 tona malina. Naravno, svake godine imaju ogroman problem s otkupnim cenama. Bespovratnim sredstvima (12.5 miliona dinara) kupili su opremu za preradu malina u gotove proizvode: kompote, džemove, sokove. Očekuju da u narednim godinama preradom malina svoju zaradu povećaju za čak 50 odsto!

1. 2. „VOĆAR SLANKAMEN“ NOVI SLANKAMEN, Opšt. Inđija

Pravi primer moderne, evropske zadruge, a u Srbiji: 42 zadrugara, šest nacija udružili se i izgradili hladnjaču kapaciteta 3.000 tona. Proizvode godišnje 10.000 tona voća, od čega u Rusiju izvoze 80 procenata. Sa oko 7,8 miliona dinara kupili su specijalni vilјuškar za utovar i istovar jabuka na visinama od 3-5 metara, kojeg u Srbiji imaju samo još u dve – tri hladnjače, povećali efikasnost i smanjili rizične situacije. Zahvalјujući mašini za pranje podova, dobili su sertifikat o HASAP standardu, bez koga ne bi mogli više da izvoze u Rusiju i Evropsku uniju. Dobijena sredstva direktno su uticala da se u Novom Slankamenu osnuje još jedna zadruga – „Mladi voćari“ sa oko 20 zadrugara, čija je starost svega 27 godina.

POVRTARI:

ZZ „ZELENA ZVEZDA“, S. VINARCE, LESKOVAC

Odlično organizovana zadruga na jugu Srbije: deset zadrugara i oko 50 kooperanata na 10 zadružnih hektara proizvodi 250 tona paradajza, 100 tona crvene paprike i oko 500.000 komada zelene salate.  Sa 10,4 miliona dinara kupili su sortirku za okruglaste proizvode – paradajz, baburu i pakiricu. Sortiranje i pakovanje koje su ranije završavali za sedam dana, sada rade za samo jedan dan! Kupili su i sistem za navodnjavanje sa kompjuterskim navođenjem. Upotrebom kompjutera očekuju povećanje proizvodnje za 30 procenata i podizanje kvaliteta za čak 50 odsto!

PROIZVODNјA LEKOVITOG BILjA:

POLjOPRIVREDNA ZADRUGA „ZAPLANјSKI ZASAD“, Gadžin Han

Bespovratnim sredstvima kupili su destilator za proizvodnju eteričnih ulјa. Tim višim stepenom prerade očekuje se da profit uvećaju za četiri – pet puta. Interesovanje za proizvodnju lekovitog bilјa naglo je skočilo, tako da se zadruzi pridružilo NOVIH 50 PORODICA – KOOPERANATA. Time će u zadruzi svoju životnu egzistenciju obezbediti u narednim godinama oko 2.000 građana Gadžinog hana. Za tri puta je povećana proizvodnja belog sleza, od čije proizvodnje može pristojno da se živi: prošle godine na 10 ari jedna porodica je  prihodovala 2.000 (dve hilјade) evra. Od jednog hektara ta porodica bi imala prihod od oko 20.000 evra, odnosno oko 1.600 evra mesečno!

PČELARI:

PČELARSKO-VOĆARSKA ZADRUGA „MED I VOĆE“, VLASOTINCE

Dobili su pčelarsku opremu i pčelarsku farmu – 150 košnica sa matičnim rojevima pčela, čime će dosadašnja proizvodnja meda od tri tone biti gotovo udvostručena! Za tri godine očekuje se da od pomenutih 150 košnica vlastitim rojenjem bude čak 600 košnica. A, za pet godina proizvodnja bagremovog meda, zadruzi može da donese oko 36.000 evra umesto sadašnjih 10.000.  U zadruzi radi i Centar za Razvoj pčelarstva.

 

Kada je med u pitanju rekrodna proizvodnja u Srbiji bila je 2013. godine kada je dobijeno oko 9.000 tona meda. Od toga je izvezeno više od 4.000 tona. Taj izvoz doneo je prihod veći od 13 miliona dolara. To je tada bio veći prihod nego što je donosio izvoz mesa.

 

Ulaganja

• Zadrugama bespovratno od 7,5 do 60 miliona dinara pojedinačno;
• U planu formiranje zadružnog prstena na teritoriji Beograda;
• U 2018. godini 825 miliona dinara podsticaji za nove i stare zadruge;
• Za dve složene zadruge po pola miliona evra iz budžeta;
• Cilj u budžetu četiri puta više novca za zadruge;

 

B. Gulan