VOJVODINA: Šume čekaju novac!

Izmenjeni program pokrajinskog Fonda za šume umanjuje sredstva ovog fonda za 65 miliona dinara, a sve nove aktivnosti u vezi sa pošumljavanjem i rasadničkom proizvodnjom se brišu. Vojvdoian je jedno od najmanej šumotivih pdoručpja u Evropi. Prema podacima iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu u čak 14 opština procenat pošumljenosti manji je od jedan odsto.

To znači da će umesto 20 miliona dinara namenjenih za podizanje novih šuma lišćara i bagrema na ovu svrhu otići tek nešto više od tri miliona dinara, po ugovorenim obavezama iz prethodnih godina.  Sa druge strane, u Godišnjem programu korišćenja sredstava iz budžetskog fonda za šume AP Vojvodine za 2020. godinu našlo se novca za izgradnju šumskih puteva, za šta će biti izdvojeno 65.868.000 dinara (više od 90 odsto novih aktivnosti), po novom planu, plus 21.485.919 dinara po prošlogodišnjim obavezama i 29.938.157 dinara po obavezama iz 2018. godine. Novca ima i za pružanje savetodavne podrške za gazdovanje šumama, za šta je, po planu za 2020. izdvojeno 72.868.000 dinara.

U vezi sa ovim, oglasila se Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ koju čine 23 članice, udruženja i pokreta građana iz Vojvodine koji se bave ekologijom. Na čelu Mreže, pored Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZZPPS), nalaze se i Udruženje „Stanište“ iz Vršca i Pokret gorana Vojvodine.  Kako su naveli u saopštenju, kada Pokrajinski fond za šume prestane da finansira pošumljavanje i svede se „na servis za dalju seču postojećih šuma onda razlozi i ciljevi njegovog osnivanja postaju besmisleni“. „Ovo ukazuje da donosioci odluka u Pokrajinskoj vladi i nadležnom Sekretarijatu ne vrednuju značaj očuvanja postojećih i podizanje novih šuma, već su vrlo skloni daljoj eksploataciji ovog bogatstva. Bez obimnog podizanja novih šuma, to je pogubno i neodrživo“, navodi se u saopštenju Mreže.

 

Zato Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ traži od nadležnih da preispitaju planirane izmene programa Fonda za šume, tako što će se bar 80 odsto sredstava Fonda uložiti u podizanje novih šuma i poboljšanje uslova rada rasadnika. Stanje pošumljenosti Vojvodine na zabrinjavajuće niskom nivou.  „Prema našim podacima, pokrajini nedostaje negde oko 170 hiljada hektara šuma i zaštitnih zasada. I ono što je ovde evidentno je da, jedan mehanizam koji je evidentno osnovan sa ciljem da unapredi šumske osnove u Vojvodini i pre svega da pošumi Vojvodinu. Umesto da sredstva koja se nalaze u tom fondu posluže da Vojvodina svake godine ima više šuma nego prethodne, taj novac se troši nenamenski za izgradnju šumskih puteva i ostale obaveze iz prethodnih godina. To je ono što zabrinjava, jer pokrajinske vlasti ovim potezom, ako se zaista usvoji ovakav budžet za Fond, to znači da fond uopšte ne ispunjava svoje obaveze koje su u ciljevima osnivanja Fonda“, kaže se u sopštenju.

 

Najveći problem je to da se na šume u Vojvodini gleda kao na resurs. Šume su za nadležne godinama unazad bunar bez dna za profit, a u stvari smo mi već na tom dnu. I onda se pare i ulažu tako da pospeše dalju eksploataciju šumskih resursa. Zato se ulaže u puteve, da biste vi mogli lakše da izvučete tu posečenu šumu. Putevi u šumama su zaista porozni i njima treba održavanje, ali ne iz Fonda za pošumljavanje. Takvo ulaganje potpuno negira ciljeve Fonda.   Podsetimo, AP Vojvodina je jedno od najmanje šumovitih područja u Evropi. Na osnovu standarda razvijenih zemalja Evrope, pošumljenost Vojvodine bi sa sadašnjih 140.380 hektara (što je svega 6,5 odsto) trebalo da se uveća više nego duplo. Prostornim planom AP Vojvodine definisana je potreba za podizanjem još minimalno oko 140.000 hektara novih šuma, međutim realizacija ovog plana je dugoročna. Prema podacima iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu u čak 14 opština procenat pošumljenosti manji je od jedan odsto.

Šume čekaju novac

Pošumljenost je ključan faktor u odbrani od vetra i snega i odbrani od poplava. Zbog toga što nema šuma, nema da uspori snagu vetra, a saobraćajnice u Vojvodini su zimi često zatrpane snežnim nanosima, zbog čega se dešava i da čitava naselja tokom zimskog perioda budu nedostupna. Takođe, šume imaju ogroman kapacitet prihvata i filtriranja vode, pa su od neprocenjivog značaja kod regulacije poplava. Štete i izgubljene dobiti u poljoprivredi zbog poplava, suša, smanjenja prinosa i kvaliteta zemljišta, i drugih direktnih posledica nedostatka šuma, u sušnim godinama, kao što je bila 2017. bile su 1,5 milijardi dolaa!

 

B.G.