Vodič kroz zadrugarstvo 1
14. јула 2017.
0 Branislav Gulan
1,165 Pregleda
| Савремени свет се не може замислити без задруга и задругарства. Велики су на берзама, тргују и увећавају свој капитал, а мали морају да се удружују како би смањили трошкове производње, постигли већи степен конкурентности у продаји својих производа и услуга и увећали зараду. У друштвено-економским условима пословања великих трговинских система и њихових ланаца, данас је лакше продати 5.000 тона квалитетних производа, него 50 килограма на пијаци. Савремени сведок историје удруживања је и велики банкарски систем „Рајфајзен”. Своју пословну генезу та банка налази у Друштвима за помоћ сиромашнима, која су у другој половини XIX века у Немачкој оснивана на иницијативу Фридриха Вилијама Рајфајзена, да би затим та друштва прерасла у прве кредитне земљорадничке задруге. |
| Знaчaj зaдружнoг oргaнизoвaњa, нaрoчитo су прeпoзнaлe држaвe EУ, кoje су рaзвojeм зaдругa рeшилe брojне прoблeмe, прe свeгa, сoциjaлнe и eкoнoмскe прирoдe. Зaдругe су прeпoзнaтe кao нajбoљи oблик брзoг зaпoшљaвaњa и рaзвoja и мaњe привлaчних приврeдних oблaсти, a искуствa дoбрe рeгулaтивe и прaксe зeмaљa-члaницa EУ кoришћeнa су и приликoм припрeмe важећег Зaкoнa |
| Задруге имају велики потенцијал за одрживи привредни и друштвени развој у Србији. Имајући у виду међународна искуства, јасно је да задруге имају различите привредне, економске и друштвене предности у односу на друге облике пословања. Задруге имају велики потенцијал за стварање сигурнијих и одрживих послова, оне функционишу кроз демократски модел управе, где чланови задруге једнако учествују у управљању и имају једнака права. Кроз задругу се омогућава понуда услуга бољег квалитета. Односно услуга које су потребне заједници, које иначе приватни корпоративни сектор не пружа због малог профита. Такође представљају потенцијал за оживљавање пољопривреде, рурални и локални економски развој, посебно успостављањем непосредне везе између пољопривредних произвођача и тржишта које може да оствари већу додатну вредност основним произвођачима, увећа приходе и повећа сигурност пољопривредника, што све води већем улагању у пољопривреду и смањењу миграција. |
| Задруге могу поспешити станоградњу и решавање нерешених стамбених проблема великог броја становника, могу акумулирати друштвени (социјални) капитал и подићи ниво солидарности, друштвену реинтеграцију угрожених група, промоцију социјалне правде и равноправности у локалној заједници и друштву. Задруге доприносе подстицању здраве конкуренције у привредним гранама у којима су традиционално заступљени доминантни положаји великих привредних друштава. |
| У склопу предности задруга, посебно треба истаћи и веома значајну отпорност и такозвану еластичност задруга на ударце глобалне економске и финансијске кризе. |
| 2. ЗАДРУГАРСТВО ДАНАС У СВЕТУ1 |
| Удруживање данас представља снажну економску окосницу у економијама развијених земљама у свету, а удружују се и фармери који поседују по неколико хиљада хектара земље и други, не мали, капитал. |
| Колико је удруживање значајан светски процес и тренд за високи респект, најбоље илуструју следећи подаци: на планети Земљи удружено ради и послује 800 милиона задругара који су организовани у 750.000 задруга. Процењује се да је око три милијарде људи повезано, на разне начине, са радом задруга. Задруге обезбеђују више од 100 милиона послова широм света, што је за 20 одсто више од мултинационалих корпорација. |
| 2.1. САД, Канада, Јапан, Бразил, Индија, Индонезија… |
| У Сједињеним Америчким Државама највећа енергетска предузећа су задруге; сваки четврти грађанин је члан неке задруге. У 2003. години првих 100 задруга укупно je приходовалo 117 милиона долара. Поред тога, са приближно 30 одсто пољопривредних производа у САД трговало је преко 3.400 земљорадничких задруга. |
| У Канади, четири од десет Канађана су чланови најмање једне задруге. У Квебеку приближно 70 процената од укупног броја становника су чланови задруге. У Канади задруге и кредитни савези запошљавају преко 155.000 људи. Покрет „Desjardins“ (штедно-кредитне задруге) највећи је послодавац у провинцији Квебек; |
| У Јапану је свака трећа породица члан задруге; 2007. године пољопривредне задруге исказале су промет од 90 милијарди долара, при чему су 91 одсто од укупног броја земљорадника у Јапану чланови задруге. У 2007. години потрошачке задруге су исказале укупан обрт од 34.048 милијарди америчких долара, са 5,9 процената учешћа на тржишту прехрамбених производа. |
| У Бразилу задруге су заслужне за 40 одсто пољопривредног БДП-а и за шест одсто укупног пољопривредног извоза. У 2006. бразилске задруге су извезле 7,5 милиона тона пољопривредних производа у вредности од 2,83 милијарди америчких долара у 137 земаља. |
| У Индији више од 239 милиона становника су чланови задруга. |
| У Индонезији 27,5 одсто породица су чланови задруге, што представља приближно 80 милиона физичких лица; задруге обезбеђују посао за 288.589 физичких лица. |
| У Норвешкој послује 4.000 регистрованих задруга, са око два милиона чланова. Млечне задруге заслужне су за 99 процената производње млека, потрошачке задруге „држе“ 24,1 одсто тржишта, док шумске задруге одговарају за 76 одсто дрвета. |
| У Кенији је петина становника члан задруге или 5,9 милиона становника, с тим да 20 милиона Кенијаца непосредно или посредно обезбеђује средства за живот од задружног покрета; задруге учествују са 45 одсто укупног БДП-а и 31 одсто укупне штедње. Оне, такође, држе 70 процената тржишта кафе и 95 одсто тржишта памука. |
| 1 Извор: Међународни задружни савез, Задружни савез Србије, архива публицисте Бранислава Гулана. |
| Око 246.000 регистрованих задруга запошљава 4,8 милиона људи и има 144 милиона чланова задруга, што значи да је скоро сваки трећи грађанин ЕУ члан неке задруге. У земљама Западне Европе карактеристична је специјализација задруга. Типично за земљорадничко задругарство у развијеним земљама Европе, јесте пракса да је готово сваки фармер члан једне или више задружних асоцијација – кооператива. Средином 80-тих година прошлог (XX) века, у Европској унији више од половине промета пољопривредних производа било је усмерено или контролисано преко задруга. Данас се у државама ЕУ 50–98 процената промета свих пољопривредних производа обавља путем задруге. То је показатељ да су и велики, а не само мали произвођачи део задружних система. |
| Тржишно учешће задруга у појединим сегментима пољопривреде унутар ЕУ |
| (15) изузетно је високо. Тако, специјализоване млекарске задруге у Аустрији, Данској, Финској и Шведској учествују са више од 90 одсто на тржишту млечних производа. Учешће задруга на тржиштима меса највише је у Данској – 90 процената, у Финској износи 69, а у Шведској 40 одсто (Међународни задружни савез, 1998). |
| Процеси интеграција међу задругама остварују се на више начина, међу којима је најчешће њихово спајање у једно правно лице, али је честа појава и обједињавање прометне функције у једном субјекту са више задруга. У том контексту, у Немачкој је број задруга са 20.926 (1960. године), смањен на 4.044 задруге у 1999. години. Истовремено, укупан промет Рајфајзенових задруга у тој земљи порастао је са 8,7 на 38 милијарди марака. Најсликовитији и најуверљивији позитиван пример интеграција у задругарству је Данска. Према интерним подацима Националног задружног савеза Данске, 1903. године у тој држави је постојало 1.046 задружних млекара, чији број се међусобним интеграцијама стално смањивао, тако да их је 1964. године било 904, затим 1992. године 23, да би 2000. године број задружних млекара био смањен на 14. |
| Циљ удруживања произвођача у задруге у Данској, али и другим европским државама је обезбеђивање сигурности и конкурентности на тржишту, уз остваривање раста економске добити у пословању. |
| Примери који следе снажно потврђују да су економије најразвијенијих западноевропских земаља снажно ослоњене на задруге и њихово даље удруживање. |
| Француска: око 21.000 регистрованих задруга запошљава 700.000 људи; девет од 10 фармера су чланови пољопривредних задруга, банкарске задруге држе 60 одсто укупних депозита и 25 процената укупног тржишта малопродаје. |
| Немачка: удружено је 20 милиона људи, дакле сваки четврти становник је члан задруге; 8.106 задруга обезбеђује посао за 440.000 људи. Данска: потрошачке задруге су у 2007. години држале 36,4 одсто тржишта робе широке потрошње. Белгија: у 2001. години постојала су 29.933 задружна друштва; фармацеутске задруге имају тржишни удео од 19,5 процената. Финска: у кооперативама је 1.468.572 физичких лица, што представља 62 одсто финских домаћинстава. |
| Италија: у 2005. години 70.400 задружних друштава запошљавало је безмало милион људи. |
| Пољска: млечне задруге заслужне су за 75 процената производње млечних производа. |
| Велика Британија (одлазећа чланица ЕУ): највећа самостална туристичка агенција је задруга. |
| Према подацима Задружног савеза Србије од маја 2017. године, у Србији је регистровано 2.600 задруга, од чега је 1.548 пољопривредних. Своје пословање према Закону о задругама из 2015. године, ускладило је око 2.000 задруга. |
| У Србији постоји 50.000 задругара (оснивача задруга) и око 150.000 коопераната. Задруге делују у оквиру 16 задружних савеза, предвођених Задружним савезом Србије и Задружним савезом Војводине. У задругама ради и око 10.000 запослених, међу којима су и директори. Запослени и директори нису задругари и немају право гласа. |
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија