VODA I SEMENARSTVO EU I SRBIJE: Zašto se uvozi seme ratarskih kultura? (1)

Iz godine u godinu u Srbiji proizvodimo sve manje semena ratarskih kultura. Kao rezultat imamo situaciju da je sada naša polјoprivreda zavisna od semena iz inostranstva. Zašto su za samo nekoliko godina površine pod semenskim usevima sa 50.000 hektara smanjene na ispod 40.000 hektara? Zemlja koja nema svoju smenarsku proizobnnju najbže može postati zavisna od velikih svetskih multinacionalnih kompanija, a potom i velikih sila! Srbija se sad nalazi na tom putu!

Piše: Branislav GULAN

Budućnot svake zemlje zavisi od onog što poseduje u sopstvenoj semenarsykoj proizvdonji kako bi prehranila naciju! Dakle svaka zemlja koja bude imala kvalitetnu sopstvenuu semenarsku proizvodnju ne treba da brine za svoju budućnost! U Srbiji je nauka daka pun doprinos ovoj proizvodnkji, ali poslednjih godina, kao da se gubi dah. Jer, ima dosta upotrebe stanih hibrida i sorti, koji nisu prilsgođeni ovom podneblju, pa nam je proizvodnja u poljoprivredi pala na nivo odpre četiri decenije! Najbolji dokaz je da je suša u protekloj deceniji nanela štete veće od 7,5 milijardi evra! Otpornost na sušu sve češće smanjuje prinose. U takvim vremenima usevi koje je stvorila domaća nauka, sve bolej izdražvaju takva vremena, jer su prilagođeni za ovo podneblje.

Primeri radi, kukuruz koji je stvoren u domaćim institutima u Novom Sadu i Zemunu, pod zalivnim sistemima daje rod od od 12 tona po hektaru, a onaj koji nema dovoljno vode između dve i tri tone po hetkaru! Uvozni hibridi su znatno ispod toga. Proteklih godina najviše pažnje posvećuje pažnji kako stvoriti što otpornije hibride i semena za gajanje na povom području, u vremenu kojedolazu, kada nas pogađaju ekstremno visoke temperetature. Jer u narednih 100 godina više od 50 će uvek  biti sa visokim temperaturuama. Ali, potrebno je da nauka stvori semena i hibride i za previše vlažna vremena.  Seme ratarskih kultura kao što su pšenica, kukuruz, soja, suncokret i ostao, igra ključnu ulogu u poljoprivredi Srbije. Kroz decenije, Srbija je imala dugu tradiciju u proizvodnji semena, ali nažalost, poslednjih godina svedoci smo da se površine pod semenskom proizvodnjom sve više smanjuju.

Ova situacija izaziva zabrinutost stručne javnosti. Naime, smanjenje proizvodnje sopstvenog semena u Srbiji dovodi do sve većeg uvoza semena iz drugih zemalja. Mogli bismo se zapitati zašto je toliko važno da proizvodimo sopstveno seme. Odgovor na to pitanje je veoma jednostavan – proizvodnja semena je ključna za prehrambenu sigurnost svake zemlje, uključujući i Srbiju.

Kada govorimo o značaju semena, treba istaći da je ono osnova svakog uspešnog useva. Kvalitetno seme u kombinaciji sa odgovarajućim agrotehničkim merama predstavlja početak svega u poljoprivredi. Bez kvalitetnog semena, nijedan usev neće uspeti da ostvari svoj pun potencijal. Srbija ima veliku raznolikost klimatskih uslova i zemljišta, što je idealno za raznoliku proizvodnju semena ratarskih kultura. Međutim, kako bismo iskoristili ovu prednost, potrebno je da se fokusiramo na povećanje površina pod semenskom proizvodnjom. Neki od važnih faktora koji utiču na smanjenje proizvodnje sopstvenog semena u Srbiji su nedovoljno ulaganje u istraživanja i razvoj, nedostatak edukacije i podrške institutima, kao i sve veća konkurencija sa uvoznim semenom.

Semenarske kuće, poljoprivredne institucije i druge relevantne organizacije trebalo bi da udruže snage i zajednički rade na podizanju svesti o važnosti semena, kao i na pronalaženju rešenja za unapređenje proizvodnje. Jedna od mogućnosti je podrška razvoju lokalnih semenarskih kompanija, koje mogu da ponude kvalitetno seme prilagođeno specifičnim uslovima Srbije. Ta podrška bi trebalo da podrazumeva i tehničku edukaciju, kao i investicije u istraživanje i razvoj, kako bismo održali postignute visoke standarde kvaliteta semena. Takođe, treba istaći i važnost informisanja poljoprivrednika o prednostima korišćenja deklarisanog semena. Osim prehrambene sigurnosti, proizvodnja sopstvenog semena omogućava veću kontrolu nad kvalitetom useva, a samim tim i veći profit za poljoprivrednike.

U zvaničnoj statistici UN 2005. godine bilo je navedeno da će masovni pokreti ljudi izmeniti nacionalni opis pojedinih zemalja, što će, smatralo se tada, dovesti do porasta raznih tenzija. U takvim okolnostima oko tri miliajrde ljudi neće imati dovoljno vode za piće. Svakog minuta 15 osoba umre u svetu zbog nemogućnosti pristupa zdravoj vodi!  A, da bi čovek bio zdrav i normalno živeo, on mora dnevno da konzumira oko 2,5 litara čiste pitke vode.  Raspoloživost domaćim vodama Srbiju svrstava već sada u vodom najsiromašnije zemlje Evrope! Domaćih voda ima manje od 1.500 kubnih metara po stanovniku godišnje! Vode ima najmanje tamo gde je najpotrebnija! Uticaji promena klime činiće ovu raspodelu još nepovoljnijom.  Dakle, voda je bogatstvo koje nestaje, a oduvek je bila osnovni element života o čijem kvalitetu treba stalno razmišljati

Period od 2005. do 2015. godine OUN je proglasila decenijom vode pod nazivom ,,Voda je život’’. Dok je prošli vek bio vek nafte, ovaj je – proglašen vekom vode.  Jer, voda je bogatstvo koje nestaje i žeđ nam kuca na vrata. Pre dve decenije je i Svetska zdravstvena organizacija alarmantno upozorila da je već tada bilo 1,2 milijarde ljudi koji nisu mogli piti vodu bez rizika od bolesiti ili smrti.  Zbog velikih zagađenja na planeti sveža voda postaje retkost, a ona je ograničeno obnovljiv resurs. Nema je ni više ni manje, a na njeno prirodno prečišćavanje ne može se sa sigurnošću računati. Zagađenja vode menjaju karakteristike zemljišta, pa ni ono nije više tako dobar prečistač ili filter koji bi mogao da ispravi ono što je čovek zagadio. To su uzroci zašto su rezerve pitke vode u velikoj meri smanjene.

Sveukupna količina vode koju sadrže sva živa bića predstavlja zapreminu koja je veća od svih jezera, reka i rečica i drugih vodotokova planete Zemlje. Molekul zvani voda, mali je ali moćan, rekao je jednom u razgovoru, sa autorom ovih redova, publicista pok. dr Zoran Petrović Piroćanac.Voda je deo ravnoteže ekoloških, ekonomskih, socijalnih i političkih sila, pošto deluju u tri domena: mineralnom biljnom životinjskom, stvarajući vremenske prostore koji su modeli, ili čak strukture modela istorijskog razvoja.

Srbija okićena mineralnim vodama!

Procenjuje se da vode na planeti Zemlji ima u zapremini od 1,4 milijarde kubnih kilometara. Od toga je čak 97,3 odsto u okeanskim rezervoarima, po kontinentima je 2,7 odsto, a u atmosferi tek 0,001 odsto. Postoje velike količine vode u svetu, ali mnoge od njih nisu pogodne za dugotrajnu ljudsku upotrebu. Ipak, voda je molekul sa jedinstvenom karakteristikom koji je čini idealnom za izolaciju. Atmosferska vodena para, koja se brzo obnavlja u hidrološkom ciklusu, suštinska je etapa za prenos toplote u atmosferi, kao i za otpočinjanje padavina. Globalno gledano, u prostoru od jedne godine, količina isparene vode i količine padavina približno se kompenzuju.

U istraživanjima se ukazuje i da  Srbija poseduje retko viđenu karaktersitiku, jer, tektonska karta voda Srbije ukazuje da s obzirom na svoju veličinu, ona raspolaže jedinstvenom i gotovo neverovatnom koncentracijom od oko 300 banja, koje po svojim  lekovitim svojstvima spadaju u najlekovitije na svetu, što je geološka posledica činjenice da Srbije leži na vulkanskom prostoru. Od tog geoteramlnog bogatstva Srbiji koristi samo 10 odsto! Ima oko 40 banja, a mogla bi da ima čak 300!

I autor ovih redova, je kao član Akademijskog odbora za selo SANU (u dva mandata od 2011.do 2019. godine), 2014. godine u Lukovskoj banji (koja iema 37 termalnih izvora) kod Kuršumlije organizovao naučnu raspravu o tome koliko se koriste termalni izvori u Srbiji. Ima ih oko 360, koriste se tek 10 odsto! Susedna mađarske ih ima oko 1.300 i koristi ih više od 90 odsto!

Termalni izvori u Srbiji predaju u vazduh toplotnu energiju u ekvivalentu od sagorevanja oko 250.000 tona nafte. Ako bi se istraživanju  korišćenja tih resursa prišlo ozbiljno, onda bi se uvidelo da se geotermalnom energijom iz prirodnih termalnih voda u njihovim akumulacijama u Srbiji može zameniti oko milion tona nafte godišnje, ili trećina uvoznih potreba Srbije za ovim energentom. Procene stručnjaka su da su rezerve geotermalne enrgije u geotermalnim vodma Srbije, i to samo njihov neobnovljivi deo, jednake rezervama svih vrsta uglja, svih ležišta, tj. u ekvivalentu 500 miliona tona nafte. Veliki je geotermalni potencijal Srbije za proizvodnju električne energije i on se procenjuje na oko 16.000 MW električne energije.

Danas se kaže da Srbija ima oko 360 većih termomineralnih izvora voda i da ih koristi samo 10 odsto!? Istovremeno susedna Mađarska ima ih oko 1.300 i koristi 99 odsto!

ISTRAŽIVANJA: SVAKOG  MINUTA 15 OSOBA UMRE U SVETU ZBOG NEMOGUĆNOSTI PRISTUPA ZDRAVOJ VODI. VIŠE OD JEDNE MILIJARDE LJUDI LIŠENO JE VODE, A PREMA TVRDNJI IZ UN, OVAJ BROJ BI SE MOGAO UTROSTRUČITI ZA DVE DECENIJE. DA BI SE TO, ZASAD, NIŠTA NE UČINI!

S druge strane zvanični podaci pokazuju da je do 2015. godine na planeti Zemlji živelo 7,5 milijardi ljudi. Od toga je 95 odsto bilo u zemljama u razvoju, a ukazalo se i na to da će se uskoro udvostručiti populacija u 2000 mega gradova s više od 10 miliona stanovnika. Zbog toga su rezerve pitke vode u velikoj meri smanjene!  U zvaničnoj statistici UN, je 2005. godine bilo navedeno da će masovni pokreti ljudi izmeniti nacionalni opis pojedinih zemalja, što će, smatralo se tada dovesti do porasta raznih tenzija. U takvim okolnostima oko tri milijarde ljudi neće imati dovoljno vode za piće. A, da bi čovek bio zdrav i normalno živeo, on mora dnevno da konzumira oko 2,5 litara čiste pitke vode.

Prema ocenama naučnika, količina vode koja je pre dve decenije bila dostupna svetu bila je kao i pre 4500 godina. Za poslednje dve decenije stanje se nije poboljšalo već samo pogoršalo. Jer, samo u prošlom XX veku potrošnja vode se udvostručila barem dva puta, a prema nekim procenama, još toliko je povećana do danas. Procene su da je jedna od najgorih posledica rasta stanovništva sve manja količina  zdrave hrane, čiste vode… Predviđanja su da će do 2050. godine čak 4,2 milijarde stanovnika živeti u zemljama koje ne mogu da obezbede minimalnu dnevnu količinu pitke vode od 50 litara po glavi stanovnika. Istraživanja pokazuju da u svetu svakog dana umre po 5.000 dece. Situacija u svetu postaje sve kritičnija, jer se 95 odsto kanalizacija i 70 odsto industrijskih neprečišćenih otpadnih voda izliva u vodotokove.

Loše stanje sa vodama u Srbiji

U Srbiji se stalno učilo govorilo kako smo bogti vodama. Vreme je pokazalo da to nije tačno i nalazimo se na dnu evroposke lestvice, po količini voda, njihovom korišćenju, a posebno je to loše u poljoprivredi. Jer, u Srbiji  se navodnjava tek 1,4 odsto  korišćenih agrarnih površina, a u svetu je to 17 odsto! To potvrđuju svake godine i podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije. U Srbiji je problem kada su suše, a to su od 100 godina čak 52 leta.

Tokom 2023. godine u Republici Srbiji navodnjavano je samo 47.579 hektara poljoprivrednih površina, što je za 12,9 odsto bilo  manje nego u prethodnoj, 2022.  godini. Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 6,0 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,6 odsto). U Srbiji je navodnjavjanjem u 2023. godini bilo ukupno zahvaćeno 70 429 hiljada kubnih metara vode, što je bilo  za 29,1 osto manje nego u prethodnoj 2022. godini! Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 93,5 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,0 odsto površine, kapanjem 8,7 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,3 odsto površine. Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

Voda, dobar  sluga, ali zao gospodar!

Očito je da se u Srbiji, pored upozorenja, nisu spremno dočekale ove vremenske nepogode i promene. Kao da niko od nadležnih nije čuo upozorenja, niti je za njih mario! Posledice takvog (ne) rada sad svi osećamo. Jer, prema zvaničnim, podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), 2019. godina je bila najtoplija godina zabeležena od kada se u Srbiji od  1951. i u Beogradu od 1888. godine, mere temperature! Prvu godinu leta 2019. karakterisala je učestala pojava bujičnih poplava. U istoj godini bila je zabeležena i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na poljoprovredu koj je te godine imala pad proizvodnje od 0,1 odsto.

Analize za Srbiju pokazuju i da su srednje godišnje temperature od 1998. do 2017. godine porasle za 0,5 – 1,5 stepeni (u nekim delovima zemlje i do dva stepena C) u odnosu na vrednosti za period 1961- 1990. godina. Posebno izražen trend zagrevanja uočava se od 2008. do 2017. godine. Promene klime dovele su i do promena u sezonskoj preraspodeli u intenzitetu padavina. Broj dana u ekstremnim padavinama poslednjih godina povećao se za više od dva puta, u odnosu na prosečne vrednosti do XX veka. Poremećen režim padavina, uzrokuje sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta.

Zahvaljujući navodnjavanju Izraelci su od pustinje napravili raj, a mi ćemo ako ovako nastavimo, uraditi sasvim obrnutu stvar,  od raja stvoriti pustinju, govorio studentima,  prof. dr Mićo Škorić, sa novosadskog Poljorivrednog fakulteta.  O značaju vode dovoljno je reći da bez nje nema života i da voda predstavlja predmet rada, sirovinu, sredstvo za rad i životnu namirnicu ali i materiju koja može pričiniti velike štete društvu. Voda je dobar sluga, ali zao gospodar!  Značajan deo privrede predstavljaju hidrotehničke melioracije koje obuhvataju više delatnosti od kojih su najvažnije odvodnjavanje i navodnjavanje. Nastavak ovakvih trendova očekuje se i u budućnosti. Ona je već stigla i ostvarila se u 2022. godini. Do kraja XXI veka u Srbiji možemo očekivati porast srednje godišnje temperature i za 4,3 stepena u odnosu na period od 1961. do 1990. godine, a ovakva promena praćena promenama u režimu padavina može dovesti i do:

• Veće učestalosti i dužine trajanja toplotnih talasa i sušnih perioda;
• Većeg rizika od poplava i gubitka vodnih resursa;
• Smanjenja dostupnosti i kvaliteta vode za piće;
• Smanjenja prinosa poljoprivrednih useva;
• Veće potrošnje energije tokom letnjih meseci;
• Oštećenja i uništavanja infrastrukture i prekida funkcionisanja proizvodnje i obezbeđenja usluga;
• Veće učestalosti pojave šumskih požara;
• Gubitka biodiveziteta;
• Većih rizika po zdravlje ljudi;

Sve ovo ukazuje na značaj uključivanja aspekata promena klime u strateško planiranje i investicije. Istovremeno, kako bi se smanjio rizik i gubici koji nastaju kao posledica promena klime, potrebno je pri kreiranju politika i mera u sektorima, kao što su vode, poljoprivreda, upravljanje šumama, energetika, izgradnja imati u vidu kakve nas klimatske karakteristike očekuju u budućnosti, a kao preduslov održivosti tih istih mera i politilka. Treba imati na umu da će izmenjeni klimatski uslovi i njihova promenljivost u budućnosti u velikoj meri uticati i na stanje rečnih tokova u Srbiji. Uticaj promena klime može da ima za posledicu sve veći nedostatak vode, povećanje rizika od poplava i ugroženost saobraćajne i druge infrastrukture.

Analize pokazuju da su klimatske promene odgovorne za 80 do 90 odsto promena vezanih za dostupnost i kvaltiet vodnih resursa. Najnovije analize na nivou EU potvrđuju da će promene klime uticati na smanjenje raspoloživog vodnog resursa, u oblastima koje su već izložene problemima sa vodosnabdevanjem. U EU i Velikoj Britaniji sa oko 51,9 miliona ljudi, kao i ekonomske aktivnosti u vrednosti od 995 milijardi evra, bili su su izloženi problemima vodosnabdevanja. Od toga je čak 3,3 miliona ljudi i poslovanje u vrednosti od 75 milijardi evra sa izraženim rizicima i  problemima.  Istovremeno, pojave stogodišnjih poplava će se javljati češće u najvećem delu Evrope .

Tako dr Vuk Đorđević sa novosadskog Instituta za ratarstvo i  povrtarstvo ističe da nas narednih sedam decenija očekuje prosečan rast temperature za 2,8 stepeni. Međutim, to će uvek biti ekstrtemno visoke temperature, kao štoje bilo slučaj 2012. godine kada je prepolovljena letina u Srbiji. Ključno u ovom periodu mora biti da se očivua biodiverzitet, au okviru toga da imamo useve koji će biti prilagođeni da daju odgovarajuće prinose u takvim uslovima. Po rečima dr Živote Jovanovića, višedecenijskog stručnjaka iz Instituta za kukuruz u Zemun polju usevima najveće štete nanoes letnje suše. Posebvno je ugrožena semenska proizvodnjua. A, narednih decenija možemo očekivati da će svaka druga godina biti sušna! Dakle, pored izgradnje sistema za navodnjavanje Srbiji su potrebni usevi starani specijaolno za ovo podneblje koji su prilagođeni ovim agroekološkim uslovima. U svemu tome tome potrebno je da se stvori i kultura navodnjavanja. Jer, po tome smo poslednji u Evropi. Primeri radi, dok se u svetu navodnjava prosečno 17 odsto površina, u Srbiji voda stiže samo na 1,4 odsto njiva!

Vode najmanje gde je najpotrebnija

Raspoloživost domaćim vodama Srbiju svrstava već sada u vodom najsirmašnije zemlje Evrope! Domaćih voda ima manje od 1.500 kubnih metara po stanovniku godišnje (potreban minimum za normalan razvoj iznosi oko 2.500 kubnih metara po stanovniku godišnje). Prisutan je ,resursni paradoks’ – vode ima najmanje tamo ge je najpotrebnija! (Vojvodina, Šumadija, slivovi Kolubare, Sitnice, Pomoravlje) imaju manje od 500 kubnih metara po stanovniku godišnje. Uticaji promena klime činiće ovu raspodelu još nepovoljnijom. To znači da nauka sad ističe da je naša zemlja, Republika Srbija, siromašna sa vodom!

U Evropi mi smo u poslednjih šest ili sedam  zemalja po količini dostupne vode. I to malo vode što imamo – nečuvamo, ističe prof dr Vera Nikolić, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu. Po njenim rečima vode u Vojvodini su u najlošijem stanju, ali i oko Morave ima ,,crnih tačaka’’.

Analizom podataka za vreme od 1949. do 2016. godine pokazalo se da na domaćim rekama u centralnoj Srbiji dolazi do smanjenja protoka oko dva do tri odsto po dekadi. Tokom poslednjih decenija primećen je i povećan broj dana sa ekstremnim padavinama, kao i porast intenziteta tih padavina, koji prevazilazi sedam odsto, što je preduslov za povećanje rizika od bujičnih poplava.

U sadašnjim klimatskim uslovima Srbija je izložena poplavama usled izlivanja bujičnih tokova. Sa daljim promenama klime predviđa se porast takvih pojava. Istovremeno tokom leta može se očekivati sve manje vode u rečnim tokovima, što se videlo već 2022. godine, pa će se regioni koji imaju problem sa nedostatkom vode, suočavati sa još većim teškoćama. 

Velike krize se prognoiziraju za vreme od 2071. do 2100. godine. U uslovima izmenjene klime, važno je da vodovodna i sanitarna infrastruktura budu otporne na učestale elementarne nepogode i prirodne katastrofe, kao i da ostanu funnkcionalne i nakon katastrofa. Ovakvo predviđanje primorava Srbiju, između ostalog, na izgradnju višenamenskih akumulacija, smanjenja gubitka u vodovodnim sistemima, izgradnju bujičnih pregrada, velikih hidroenergetskih objekata, malih hidrocentrala, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zaštitu akumulacija. Još pre dve i  po decenije nauka je upozoravala da građane Srbije, kako treba najviše da brinu o zagađenju podzemnih voda. Jer, ona ugrožavaju izvorišta pitke vode.

Kada je reč o vodi, i stari grčki filozofi su je uvrstili među četiri najvažnija elementa – sa vazduhom, zemljom i vatrom. I sve religije sveta su vodu uvrstile u svoje simbole. Pa i svi ljudi na planeti novog doba treba da poštuju sopstveni izvor života, jer bez vode sve umire, poručio je za javnost mr Srđan Novaković pre više od dve decenije, istražujući problem nestajanja prirodnog bogatstva – vode. Jer, taeda je u svetu dobrim delom bila unišena semenska proizvodnja.  Analize ovog autora planirane su projektom ,,Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji’’, koji je finansirao Zeleni klimatski fond, a implementirao Program UN za razvoj (UNDP) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

                                                                    (Nastaviće se)