Voćnjaci u Srbiji zauzimaju od 183.000 do 193.000 hektara, odnosno oko 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Na ovim površinama u bolje rodnim godinama, može se ostvariti ukupan prinos i do 1,6 miliona tona voća. Bolje rodne godine donesu i prihod od izvoza voća od oko 800 miliona dolara. Ove 2023. godine dobar deo roda obralo je nevreme, pa će rod biti znatno manji od očekivanog. Voćarstvo Srbije je jedina grana u agraru Srbije koja poslednjih decenija beleži osetan napredak, odnosno fizički rast proizvodnje. To je delo nauke koju su osmislili eksperti u ovoj oblasti. Jer, postignut je vrhunski kvalitet, ali i prinosi pojedinih voćarskih kultura, na nivou EU. To su jabuke, trešnje, višnje, dunje, kupine… Ali, to je malo u odnosu na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajanje voćaka na području Srbije. Trenutno s najisplativije borovnice, jabuke, jagode, maline i trešnje… One predstavljaju pet zlatnih voćki Srbije. Ali svake godine se javi i neka nova voćka koja donosi zaradu!

 

Naime, ukazuje se da pravac voćarstva u nerazvijenim područjima treba da se ogleda u povećanju površina pod intenzivnim voćnim zasadima, navovodi prof dr Zoran Keserović, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, tvorac novog voćarstva Srbije. Dugoročni cilj Srbije mora biti izgradnja prerađivačkih i skladišnih kapaciteta i distributivnih centara, dobijanje proizvoda većeg stepena prerade, stvaranje robnih marki i udruživanje voćara u zadruge i druge različite vidove asocijacija.

 

Po uvođenju savremenih tehnologija izdvajaju se: borovnica, jabuka, trešnja i jagoda gde se možemo porediti sa najsavremenijim voćarskim regijama sveta, ali i po prinosima koje ostvarujemo po hektaru, navodi Keserović. Eto, Srbija danas ima pet zlatnih voćki koje se izdvajaju. To su: borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja. Perspektivu imaju i višnja, dunja, kajsija, leska, orah i kruška. Ali i druge voćne vrste kao što su šljiva, kupina i breskva.  Najzastuplјenija voćna vrsta u Republici Srbiji i danas je šlјiva sa učešćem od 39 odsto u ukupnim  površinama  pod  voćnjacima  i  površinom  od  72.116  hektara u trenutku analize pre šest godina. Zatim  slede jabuke i maline sa 14 odsto učešća u ukupnim površinama pod voćnjacima. 

 

Površine pod jabukama su  25.281 hektara, a pod malinama 26.360 hektara. Poe malinama su ove površine bile kada je ona bil u snažnoj ekspanziji, kada se bila raširila i po Vojvodini. Bilo je godina, kada su zasadi bili mla]i, i donosili više roda, pa je bilo godina kada se prinos kretao i više od 80.000 tona. Ali, malina je sad stigla u krizu iz više razloga, pa su se značajno i smanjile površine. Dobri poznavaoci prilika kaži da su se vratile na nekadašnje stanje od oko 15.000 hektara! Ali, na tim površinama sad se proizvodi znatno manje malina nego pre. U vreeme kada  su se smanjili malinjaci i rod, stigla je još jedna teškoćaa, da se I manji rod teže prodaje  i po –nižim cenama!

 

Višnje učestvuju sa 10 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima, prema poslednjim, najnovijim procenama sa ukupno 18.956 hektarta. ,,Ova 2023. godina je prilično loša za svo voće, a posebno za šljivu. Očekuje se prosečan rod po hektaru pa čak i manji od proteklih godina, a može se reći da je i cena ispod očekivango proseka. Svi smo se nadali dobroj ceni šljive, a to je da u otkupu na gajbicu bude nekih 50 dinara kilogram. To bi bila neka dobra, zadovoljavajuća cena, uz prosčema prinso od devet toaqn po hektaru. Ali, nas je vreme prevarilo i za prinos i za cenu! Očekivali smo da bi se šljiva slabo sušila i veći deo roda bi išao u prodaju. Ukoliko cena bude lošija, kao što je to sad, onda će se i to malo roda što ima sušiti i ostatak ići u rakiju”, kaaže za javnost Srđan Stanojlović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu.

 

Rod površina, proizvodnja i prosnečan prinos pojedinih vrsta voćaka u Republici Srbiji u 2017. godini: 

Vrsta voćaka              površina (ha)                  Proizvodnja  (t)         Prinos po ha (t/ha)
Šljiva	72.024	330.582	4,5
Jabuka	25.134	378.644	15,1
Malina	21.861	109.742	5,0
Višnja	17.566	91.660	5,2
Trešnja	4.613	27.323	5,9
Kajsija	5.707	41.320	7,2
Kruška	5.703	52.291	9,2
Kupina	5.076	28.334	5,6
Orah	3.307	12.276	3,7
Lešnik	3.201	4.196	1,3
Dunja	1.901	10.378	5,4
Nektarina	2.158	25.993	12,0

Napomena: U tabeli su hektari i rod voća u prosečno boljoj, rodnoj 2017. godini. To je i bazna godina kada se određuje svaka sledeća za visinu roda i prinosa u Srbiji… U tabeli je prikazan prosečan rod voća u poslednjoj deceniji i po. Srednje dobar prinos rodne godine daju ukupan rod od oko 1,3 do 1,5 pa je moguće da bude i 1,6 miliona tona. To se očekivalo i ove 2023. godin, ali je rod kod mnogih kultura, već obrala oluja, pa je nanela prema prvim procenama štetu od oko 25 miliona dolara.

U 2022. proizvedeno oko 50 miliona litara rakije

Srbija je treća zemlja na svetu po proizvodnji šljive, odmah iza NR Kine i Rumunije! U svetu se ova plemenita voćka gaji na oko 2,5 miliona hektara i svake godine beleži se blagi rast zasađenih površina. Godišnje se proizvede oko 10 miliona tona šljive u svetu, od toga u Srbiji, u proseku, malo više od pola miliona tona, u bolje rodnim srednjim godinama. Bilo je nekada i godina sa većim prinosima. Ali se beleže i manji. Tako ima i razlika u površinama pod ovom voćkom, kada je reč o onome što prikazuju domaći istraživači, ali i u evropskim analizama. Ipak, te razlike su minimalne i zanemarljive.

U Srbiji se šljiva ponekad gaji i na površini do 74.000 hektara, sa prosečnom proizvodnjom od 550.000 tona godišnje. Srbija je treća u svetu po proizvodnji šljive, a po izvozu suve šljive peti smo u svetu, sad sa oko 5.500 tona na godišnjem nivou. Šljiva se u Srbiji gaji od davnina, ali je svoj “procvat” doživela u XIX. Veku. Tada je filoksera napala vinovu lozu. Naime, do pojave ove bolesti, uzgajanje grožđa i proizvodnja vina imali su prioritet. Kako se broj zasađene vinove loze smanjivao, povećavao se broj parcela pod zasadom šljive. Procenjuje se da sad u Srbiji ima 42 miliona stabala šljive.

Najveći uvoznici šljive su Velika Britanija, Nemačka, SAD i Holandija, a ovo voće gaji se svuda u svetu, a najviše u Aziji  (60 odsto) i Evropi (25 odsto). Sa povećanjem broja stabala šljive, povećava se i njen izvoz. U 2021. Godine izvoz šljive (uglavnom sušene), iz Srbije u Rusku Federaciju, Sloveniju, Francusku… vredeo je 15,4 miliona evra, dok je svo drugo sušeno voće izvezeno za 14,4 miliona evra u Evropu, SAD i Ujedinjene Arapske Emirate, napominju u Privrednoj komori Srbije (PKS). To je simboličnih tri odsto u odnosnu na ukupan izvoz voća i povrća iz Srbije, koji je vredan milijardu evra. U PKS ističu da proizvodnja i plasman sušenog voća i povrća zahteva znatno veća ulaganja od tradicionalnog gajenja voća i prodaje svežih plodova. Poljoprivredni stručnjaci kažu da je ovogodišnji rod šljiva nešto slabiji od prošlogodišnjeg, ali da je kvalitet zadovoljavajući, iako je bilo straha da će šljiva ostati manje zbog suše. Međuti, nevreme koje je protutnjalo i kroz Srbiju, smanjilaio je prinose, ali i kvalitet. Pored toga, ističe se, da su i elementarne nepogode poput grada, ali i topli dani tokom proleća, kada je šljiva bila u fazi formiranja ploda, uticali da ove godine rod bude manji. Koliki će biti nema tačnih procena, jer, je najveći deo obrala nedavna oluja.

Kiša koja je pala poslednjih dana pomogla je da kvalitet “plavog zlata” bude mnogo bolji nego što se očekivalo. Šljiva je u Toplici rodila nešto slabije, na teritoriji Prokuplja, prema proceni poljoprivrednih stručnjaka, šljiva se nalazi na površini od preko 2.000 hektara, dok je u blačkoj opštini pod zasadom ovog voća površina od oko 5.000 hektara. U prokupačkom kraju 70 odsto stanovništva se bavi  voćarstvom, gajenjem “oblačinske” višnje i šljive “stenlej”. Sa 2.000 hektara iz ovog kraja, godišnje se otkupi oko 2.600 vagona šljive sorte “stenlej”, dok se se rod “čačanske lepotice”, “čačanske rane” i “čačanske rodne” procenjuje na oko 500 vagona. U Srbiji su pored Topličkog, Mačvanski, Kolubarski i Šumadijski okrug lideri u proizvodnji šljive. Naravno, treba da se kaže da se od šljive proizvodi i najpoznatije piće u Srbiji – rakija šljivovica! Ova rakija, osim što je nadaleko čuvena, najviše se izvozi u SAD, Kanadu, Australiju i Austriju, mesta u kojima živi naša dijaspora.  Nezvanično, u dijaspori se nalazi oko 4,5 miliona Srba, koji imaju kapital vredan od oko 80 milijardi dolara. Kupuju suvu šljivu, ali i rakiju od šljive.

Prva zemlja po proizvodnji šljvie, prošle godine bila je Kina, koja godišnje proizvede po šest miliona tona, a iza nje su Rumunija, Srbija, Indija… U našoj zemlji proizvodnja šljiva, u boljim godinama iznosi oko 700.000 tona. Najveći deo šljiva odlazi za rakiju, u više faze prerade ode samo 20 roda.

Prvi izvozni proizvod Srbije u Sjedinjene Američke Države krajem XIX. veka bila je suva šljiva! Tada je u SAD izvezeno 30.000 tona suvih šljiva, u vrednosti od  oko 37 miliona dolra. Sad ukuipan izviz suvih šljiva u svet iz Srbije. godišnje ne prelazi pet do šest hiljada tona.Tadašnji izvoz šljiva u SAD i oko 250.000 svinja u Austro – ugarsku doneo je Srbiji i ukupan suficit u trgovini sa svetom. I danas postoji spremnost Vlade Srbije i  ministarstva za  Brigu o selu, da zajedno s lokalnim samoupravama i postojećim zadrugama, rade na otvaranju složene zadruge u Blacu koja će omogućiti da šljiva koja uspeva u blačkom kraju ne završi u kazanima, već da bude prerađena. Jer, samo kroz viši finalni  proizvod, može da donese i po nekoliko pua veću zaradu.

Jer, šljiva predstavlja nacionalno blago Srbije! Danas šljivike Srbije karakterišu stari zasadi, (sa 42 milioan stabala) bolest ,,šarke’’ pa se zbog toga  smanjuje i godišnji rod. Potrebno je obnoviti zasade sa novim, kvalitetnim sadnicama u budućim plantažama. Tada će se očekivati još veća proizvodnja kvalitetnijeg roda.

Zašto treba da jedemo šljive!

Iako se šljive od davnina koriste u kulinarstvu, često se neopravdano smatraju previše običnim voćem. A, šljiva je super voće!

Tri su glavna razloga zbog kojih bi trebalo što češće da konzumiramo voćku koja je i zaštitni znak Srbije.

1. Obilje vitamina

Šljive su bogate vitaminom C, a u značajnim količinama sadrže i vitamine grupe B, kao i vitamine E i K. Često se spominje i obilje vitamina A zato što su šljive bogate beta karotenom, koji se u organizmu po potrebi pretvara u vitamin A;

2. Podstiču probavu!

Poznato je da šljive podstiču probavu i pomažu protiv zatvora zato što su bogate vlaknima, koja takođe regulišu nivo holesterola u krvi;

3. Riznica antioksidanasa;

Šljive su prava riznica antioksidanasa koji štite ćelije organizma od oštećenja (a time i od kancerogenih promena), pa deluju protivupalno. Neka istraživanja su pokazala da samo jedna šljiva sadrži jednaku količinu antioksidansa kao puna šaka borovnica. Među antioksidansima koji se nalaze u šljivama su biljni pigment antocijanin (daje šljivama crvenu i plavoljubičastu boju), kao i kvercetin i katehin, koji pripadaju grupi flavonoida. Katehin je moćan antioksidans, kog puno ima i u zelenom čaju.

Šljiva u zadrugama

Zadruge formirane do 2017. godine u Srbiji mogle su da računaju na iznos od najviše 15 miliona dinara podsticajnih sredstava, nove zadruge na iznos od 7,5 miliona dinara, a složene na iznos do 60 miliona dinara, kada im je dodlejviana bespovratna pomož, prov od Ministarstva za regionaklni razvoj, a kasnije od Ministarstva za Brigu o selu. Za to vreme u Srbiji je vraćen duh zadrugarstva! Jer, od pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’ osnovano je oko 1.100 novih zadruga. Dakle, dvostruko je premašen plan osnivanja i revitaliazcije zadruga. Po rečima presednika Zadružnog saveza Srbije Nikole Mihailovića u Srbiji, zemlji šljiva, danas ima više od 3.000 aktivnih zemljoradničkih zadruga. Ministarstvo za brigu o selu u akciji ,,500 zadruga u 500 sela’’, koja je pre nekolik godina  ispunila taj zadatak, pomogla je rad oko 207 starih i novih zadruga sa bespovratnim novcem od 2,2 milijarde dinara. Pomoć zadrugama, značilo je i pomoć za opstanak sela. Boljitak je tada osetilo oko 36.000 ljudi u selima Srbije. Jer, u Srbiji je u fazi nestajanja svako četvrto selo ili njih oko 1.200! Spašavanje sela i njihov opstanak i ostanak, znači i spašavanje Srbije!  Sva sela se ne mogu spasiti. Od tih koja nestaju treba odabrati ona koja imaju šanse da se posle revitalizacije, samoodržavaju, pa, pre svega, prvo njih treba pomagati!

Prednost prilikom dodele novčane pomoći imaju najnerazvijeniji krajevi, ali se uvažavaju sve grane agrara – voćarstvo, ratarstvo i stočarstvo. Među zadrugama koje su dobile  bespovratnu pomoć od Ministarstva za brigu o selu bila je i Zemljoradnička zadruga „Blačka Blace“ koja je dobila iz državnog budžeta nešto više od 12 miliona dinara za izgradnju hladnjače i nabavku mehanizacije. U zadruzi ,,Blačka Blace’’ kažu da su dobre zadruge jedini spas za srpsko selo. Oni očekuju da će u njihovom regionu uskoro biti 20 zadruga, dok je 30 optimalan broj zadruga da bi to mesto i ceo region mogao dobro da funkcioniše.

Rod slab, a evo kako se kreću otkupne cene!

U kolubarskom kraju u toku je berba ranih sorti šljiva koju prati slab rod i niska otkupna cena. Prva na rod, sa oko 12.000 hektara, na koliko se ovo voće gaji u ovdašnjim zasadima, stigla je ,,čačanska rana”. U toku je berba ,,čačanske lepotice”, a sazreva i ,,ranovača” koja najviše ide u rakiju. Prve informacije sa terena ukazuju da je početna otkupna cena bila 50, 60 dinara za kilogram, međutim, u zavisnosti od te namene pala je na 25 do 40 dinara. Obzirom na količinu plodova koji će ove godine biti ubrani, jer se procenjuje da je prinos za oko 30 odsto manji od očekivanog, i proizvođači i struka se nadaju boljoj ceni.

,,Počela je berba i ,,čačanske lepotice’’. Male količine su otišle za konzum, ostalo sve čeka sečenje ili će ići za rakiju. Cena je očekivano loša, svega 25 dinara po kilogamu za sečen plod, dok je konzumna oko 40 dinara kilogram”, kaže Nikola Gentić, voćar iz Gole Glave kod Valjeva. Zbog nedavnog olujnog nevremena, u šljiviku Vojislava Ćirića iz Gole Glave, na zemlji leži sigurno pet tona opalih plodova, koji kako kaže ovaj voćar ne valjaju nizašta, a mora da ih iznese iz voćnjaka. Dodaje da je ovogodišnji rod očekivani prosečan rod dobar, ali i da ipak sve zavisi od vremenskih uslova, uz opasku da cenu ne određuju proizvođači već tržište, ali država sve to treba da usmerava i pomaže proizvođače. On preldaže vlastima da za to moraju svake godine imati određeni fond novca. Pa ko zatreba!

Prolećni mraz i hladno vreme kumovali su ovogodišnjoj slaboj rodnosti šljiva. Srđan Stanojlović, savetodavac za voćarstvo objašnjava da je u vreme cvetanja bilo mraza i snežnih padavina, te da u krajevima gde su bile niske temperature šljiva nema uopšte. ,,Definitivno je hladan period tokom cvetanja uticao na oplodnju i na to da sada imamo zasade gde bukvalno nema roda. Gde god je zasad bio izložen vetru i hladnom vremenu nema nijedne šljive, dok u zasadima koji su zaklonjeni i koji su kasnije cvetali ima plodova. Nažalost, kada se desi ovakva godina, kao štoje sad i kada u zasadu nema plodova, našim ljudima je to signal da ne treba ulaziti u zasade. To je pogrešno jer se u ovom periodu formira rodni potencijal za narednu godinu, te je u voćnjacima potrebno uništiti travne korove, obaviti adekvatnu zaštitu i druge agrotehničke mere”, pojašnjava Srđan Stanojlović.

U Srbiji ima oko 400 registrovanih destilerija i u njima se proizvede gotovo 30 miliona litara rakije. Procenjuje se da je ukupna količina sa žestinom koju će da proizvedu građani za svoje potrebe oko 50 miliona litara. Izvoz rakije od voća dostigao je prošle 2022. godine rekordnu vrednost od 13,4 miliona evra i veći je za 25,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prema podacima PKS, rakije od voća najviše su se prošle godine izvozile u Hrvatsku, Crnu Goru, Nemačku, SAD i BiH. Prodaja u ovih pet zemalјa čini 60,2 odsto ukupnog izvoza rakija od voća proizvedenih u Srbiji, kaže za javnost Branka Gagić, viši savetnik u Udruženju za bilјnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS. Po njneim rečima, Srbija se dugo nalazi po proizvodnji šlјive na trećem mestu u svetu. Stoga je naša zemlja najprepoznatlјivija i po proizvodnji nacionalnog pića, rakije od šlјive. (B. GULAN)