Višak junadi, traži se interventni otkup

Tovljači junadi traže pomoć od predsednika države Aleksandra Vučića i ministra poljoprivrede Banislava Nedimovića. Jer, nagovoreni su na tov junadi uz obećanje da će biti kupaca, a njih nema.  To je bilo samo obećanje, a sad je očekivanje.

Otkupne cene junadi od 1,20 – 1,80 evra za kilogram žive mere ovu granu govedarstva dovode do gubitaka i prekidanja proizvodnje i pored značajnih podsticaja države. Klaničari i nakupci junad plaćaju za 30 do 60 dana. Tri decenije se u Srbiji čekalo da krene tov junadi, i sada kada su stočari nagovoreni da malo napune staje, imamo viškove. Viškovi su posledica loše agrarne politike i nespremljenih mera za prodaju tova junadi, odnosno njihove prodaje. Nekadašnja Jugoslavija je bila uspešna i u prodaji junadi, jer je imala tržište bivšeg nesvrstanog sveta. I dok kretatori agroekonomske politike jednu pričaju stočarima (ima ih oko 440.000) u zemlji, rezultati su savim drugačiji. Najbolnija činjenica je da EU uvozi iz Brazila i Argentine oko 700.000 tona junećeg mesa, a da Srbija koja proizvodi godišnje oko 76.000 tona ne može da ga prodaje. To je nesposobnost onih koji vode stočarstvo. Bilo je pre desetak godina pokušaja sa ekonomskim ambasadorima, ali su bili loši kadrovi tako da nije bilo rezultata i svi su povučeni. Došli su novi kreatori, ali boljitka nema.

Da podsetimo samo da je SFRJ u vreme raspada zemlje izvezla u svet 54.450 tona ,,bebi bifa“, a od toga je više od 30.000 tona bilo iz Srbije. Posle toga kada je nestala Jugoslavija, i kada su smanjeni njeni kontakti sa nesvrstanim svetom, smanjio se tov  stoke u Srbiji. Trenutno u stajama ima oko 878.000 goveda, i to je najmanje za poslednjih nekoliko decenija. Najbolji dokaz takve činjenice je podatak da Srbija od 1996. godine ima dozvolu od EU za godišnji izvoz ,,bebi bifa“ od 8.875 tona godišnje u EU. Toj brojci se nikada nije primakla. Najbolji dokaz takve činjencie da su nam staje koje su sve do nedavno bile potpuno prazne. Dokaz je  je podatak da je 2015. godine u svet izvezeno samo 315 tona ,,bebi bifa“. Sve do ove godine to se kretalo najviše od 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje nego pre tri decenije.

Poljoprivredu Srbije od 2000. godine do danas vodilo je 13 ministara poljoprivrede. Aktuelni ministar je pre dve godine bio u Turskoj, navodno dogovorio dugoročni izvoz junadi, pa je prvo bilo dogovoreno da se izveze 3.000 tona, zatim 5.000 tona, čak se govorilo o 7.000 tona. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije u to vreme u stajama je bilo oko 12.000 junadi. Sve je poklano i – izvezeno u Tursku. Turska ceni junad iz Srbije pa im  je plaćala čak 30 odsto više nego drugima. Zbog boljeg kvaliteta, jer nisu se hranili sa GMO proizvodima. Inače, Turska je u toj godini kupila više od 54.000 tona. Svima je tona plaćana po 3.900 dolara, a Srbiji 5.400 dolara. Obećanje narodu u Srbiji je bilo da tove junad da je to dugoročno rešenje sa Turskom i sa Kinom. Čak je obećano da će biti bolja prodaja nego nekada u vreme SFRJ u saradnji sa tadašnjim nesvrstanim svetom. Stočari su opet poverovali vlastima i naopunili staje, krenuo je tov. Ali, kada su telad postala junad, stigla težinu od 450 kilogama po jedinki, što je vreme za prodaju, kupaca nije bilo, a ni političarima koji su ih nagovarali na tov obećavajući da će se prodavati na tržištu Turske od 70 miliona potrošača i Kine koja ima 1,3 milijarde stanovnika. Nema ih ni danas. Junad prelazi težinu od 650 kilograma i tov stada donosi čiste gubitke!

Udruženje „Agroprofit”, koje okuplja oko 130 odgajivača junadi, najavilo je predlog mera za prevazilaženje situacije u tovnom govedarstvu, a danas je to učinila Unija polјoprivrednika iz Sremske Mitrovice. Oni su se sa molbom za intervenciju države obratili Predsedniku Aleksandru Vučiću i ministru polјoprivrede Branislavu Nedimoviću. Unija polјoprivrednih proizvođača ističe da je nedostatak izvoza junadi brojne porodice i gazdinstva u Srbiji doveo do namere da napuste ovu proizvodnju i pored izuzetne podrške države. Jer, država je bila priskočila u pomoć, po povljnoj ceni je uzela oko 6.000 junadi u zamenu za kukuruz.

Ali, njima ne treba kukuruz da bi hranili preostalu junad i tako tovili nove gubitke kod stoke koja je u stajama.

U saopštenju koje su uputili medijima piše:

„Nakon korisne odluke o razmeni kukuruza za živu junad, koja je sprovedena pre mesec dana, nastao je novi višak od oko 11.000 do 12.000 komada junadi. Molimo Vas da odobrite hitno razmenu kukuruza za najmanje 3.500-4.000 komada preko Republičke direkcije za robne rezerve. Sada za prodaju junadi ima veliki broj gazdinstava koja do sada nisu učestvovala u razmeni. Na području koje pokriva Unija polјoprivrednih proizvođača (18 opština) u ponudi ima oko 2.200 grla junadi, što znači da je mnogo veći broj u celoj Srbiji. Čak se procennuje da u stajama ima više od 25.000 junadio koja čeka kupce. Na tov su stoačre nagovorili tvorci akgroekonomske politike. Važeću strategiju razvoja poljoprivrede, donetu jula 2014. godine, koja važi do 2024. godine, pisalo je 200 naših eksperata I ona ima 145. strana. Stoji u fikama i ne živi u praksi! Dok se ne reši izvoz značajno je da do nove berbe kukuruza što hitnije sprovedemo razmenu za rod 2019. godine’, ukazuje predsednik Udruženja koja ima tovnu junad Čedomir Keco.

,,Ministarstvo polјoprivrede i pored kontakata koje ima ne može samo da reši izvoz. Privredna komora Srbije je potpuno zatajila. To što su nam neke zemlјe obećale, a nisu izvršile najavu (Turska, Kina) je veliki ekonomski udarac za nas. Nije jasno da Kina od nas neće juneće meso zbog korone, a uvozi iz Brazila – to nije poslovno korektno ni u skladu prijatelјskih odnosa koje imamo sa ovom zemlјom”, navodi predsednik Unije stočara Zlatan Đurić.

Dušan Kanazir iz Mošorina među stotinu goveda za isporuku trenutno ima dvadesetak komada junadi u prvoj klasi. ,,Doživeo sam da nam nakupac nudi 1,5 evra za kilogtama žive mere junadi i bez papira. Ne znam šta da kažem. Dokle ću da tovim, kada su već sada grla teška 700 kilograma? To što smo obavili kroz razmenu je bilo dobro, ali šta dalјe? Ali, i taj kukuruz koji smo dobili pojela je stoka u stajama. Treba da je prodamo, treba nam novac za jesenju setvu.  Ako nas, koji smo učestvovali izostave, mi nemamo kome da prodamo našu junad. Ja i mnogi stočari sada zavisimo od reagovanja države. Šteta je za nas velika, jer smo se opredelili za stočarstvo“, kaže Kanazir. I dodaje, sad su nas posle tri decenije nagovorili na masovan tov obećavaju prodaju, kada se rešimo stada, teško ćemo nekom uskoro poverovati i ponovo napuniti staje.

I dok Srbija ima ogromne probleme druge zemlje nemaju. Primera radi, Hrvatska ima u tovu oko 120.000 junadi. Nemaju problema da ih prodaju. Kupci su u bivšem nesvrstanom svetu, i plaćaju im oko 2,10 evra po kilogramu žive mere. Kažu, nisu ni oni zadovoljni jer, je 80.000 te teladi iz uvoza. Ali, kada postanu junad deo se potroši u hotelima, a ostalo se izvozi. I nema problema da se prodaje nije velika zarada, ali za sve ima kupca.

Nadležnima treba postaviti pitanje zašto Srbija nema bolje odnose i kontakte sa nesvrstanim svetom. Nekada kada je postojala SFRJ bilo ih je na stotine na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Sad ih je veoma malo. Prošle godine na Poljoprivrednom sajmu u Italiji u Riminiju bilo je 60 nesvrstanih zemalja. Nihovi stоčari su na njemu pronašli dosta kupaca tako da nemaju velike probleme sa prodajom. A, Srbija posle tri decenije je počela tov i – nema sposobnosti da u tom i danas prijateljskom svetu pronađe kupce? To je neznanje i nesposobnost!

                                                                                                                   B. Gulan