Veliša od 1.700 kilograma najveći bik

Ovogodišnja atrakcija na 89. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu bio je bik Veliša. On je, bez dileme, poneo titulu najvećeg grla (bilo ih je 160) jer teži 1.700 kilograma. Simentalac Veliša dolazi iz Salaša Crnobarski koje pripada Poljoprivrednom gazdinstvu Braća Jeremić iz opštine Bogatić. Na farmi živi već skoro četiri godine, a vlasnik ovog bika Radenko Jeremić kaže da je i pre dve godine imao najvećeg sajamskog bika  – Mališu, koji je bio nešto teži od trenutnog kapitalca

.– Bikovi završavaju s razvitkom oko pete godine, pa će Veliša možda još malo porasti. Sve zavisi koliko će ga zdravlje služiti, kaže Jeremić, dodajući da nema zainteresovanih kupaca jer nije isplativo držati bika. Nema kupaca, samo se raspituju, svi hoće da kupe od klaničara. Bikovi su sad 3,10 evra po kilogramu, ali slabo ko hoće da se bavi ovim poslom jer je jako skup. Zato Veliša je bio na Sajmu da se pokaže i da ga narod vidi. On svog vlasnika košta mnogo i obaveza i hrane.

Veliša dnevno pojede oko deset kilograma koncetrata, a hrani se zajedno sa ostalom junadi na salašu. Ipak, kako se seća Jeremić, Mališa je jeo više od ovogodišnjeg pobednika.

Inače, na Poljoprivrednom gazdinstvu Braća Jeremić uzgaja se do 400 grla teladi koja se kasnije prodaju. Bavim se ovim poslom otkako sam rođen. Kao dečak imao sam dva grla, pa četiri, a poslednjih desetak godina imamo oko 400 grla, i na tom broju sad stojimo jer situacija nije zlatna, zaključuje ponosni vlasnik Veliše. Jer, svaki tov grla preko 650 kilograma se neisplati  – i to je onda samo tov gubitaka.

Prema podacima RZS u Srbiji zvanično postoji oko 891.055 grla goveda. Stočari kažu da je to pretarano mnogo i da u stajama imamo znatno manje, čak  ispod 500.000 grla! Kreatori agroekonomske poltiike ističu da bi bilo normalno da u stajama Srbije u svakom trenutku bude po 1,6 miliona grla. Inače, stočarstvo u Srbiji već decenijama godišnje opada za dva do tri odsto godišnje, ukazuju analize nadležnih. Sad se godišnje u Srbiji proizvodi 72.000 tona ovog mesa i po stanovniku troši tek između tri i četiri kilograma. Izveštaji ukazuju da se danas u Srbiji proizvodi tek oko 440.000 tona svih vrsta mesa i troši po stanovniku tek oko 40 kilograma. Pre tri decenije proizvodilo se 200.000 tona mesa više i trošilo 20 kilogama više po  jednom stanovniklu godišnje! Ovakvo stanje u ovoj grani je posledica neadekvatne agroekonomske politike, kao i činjenice da agrar, a u okviru njega i stočarstvo nisu strateške delatnosti u Srbiji.

Dokaz toga je činjenica da je Strategija razvoja poljoprivrede u Srbiji od 2014. do 2024. godine predviđala rast  proizvodnje u agraru od 9,1 odsto, a ukolio je lošija godina da to bude najmanje 6,1 odsto. To se, međutim, nije ostvarilo. Jer agrar u Srbiji poslednje tri i po decenije ima skroman rast od samo 0,45 odsto. Činjenica je da se pre tri decenije iz Srbije u svet godišnje izvozilo po 30.000 tona, najkvalitetnijg junećeg mesa ,,bebi bifa“, dok je to danas čak 100 puta manje. Kreće se između 300 i 450 tona godišnje!

A, u agaru, a posebno u stočarstvu Srbije možda bi bilo i drugačije stanje da je u njega stiglo obećanih 28 milijardi dinara (oko 237 miliona evra) subvencija koje je navodno Vlada Srbije usmerila u vremenu od 2016. do 2018. godine uovu granu. Na sumnju da novac nije stigao kome je namenjen i da nije utrošen tamo gde je poslat ukazuje i analiza odnosno izveštaj Državne revizorske institucije o svrsishodnosti poslovanja ,,Efektivnost podsticaja u stočarstvu“. U njemu između ostalog piše: ,,Iako je u periodu 2016-2018. godine Republika Srbija iz budžeta izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, ali nije došlo do povećanja broja grla kod pojedinih vrsta životinja, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva“. Ovo izumeđu ostalog piše u izveštaju DRI (koji je sačinjen na 85 strana), a koji je potpisao (17.decembra 2019. godine) i podneo javnosti njen direktor dr Duško Pejović. Sve ovo govori da je agraru Srbije potreban novi, realan i kontrolisan koncept razvoja. U tom slučaju će biti i punije staje, više mesa za domaću potrošnju, ali i za izvoz! (B.Gulan)