UNIŠTAVANJE DOMAĆE MLINSKE INDUTRIJE: U korist sopstvene štete

Započela je već peta nedelja kako je Vlada zabranila izvoz brašna. Svi napori, argumentacija i konkretni predlozi  industrijskog mlinarstva Srbije da se ova ekonomski neopravdana i štetna mera ukine, ostali su bez odgovora, a Vlada bez ikakvog dodatnog obrazloženja ostaje istrajna u nameri da navedena mera zabrane i dalje ostane na snazi.

            ,,Napominjemo da je industrijsko mlinarstvo jedna od retkih grana gde se ostvaruje gotovo stopostotni neto devizni efekat (u obavljenom spoljnotrgovinskom prometu, izvoz čini oko 97%), kao i da već decenijama suvereno vlada na regionalnom tržištu. Izvoz brašna je vrlo važna stavka u poslovanju mlinske industrije jer, kod svih većih mlinskih firmi, sa oko 20% doprinosi stepenu korišćenja kapaciteta, ostvarivanju prihoda i uposlenosti radnika. Zabrana izvoza brašna ima višestruke posledice za poslovanje domaće privrede i otvara brojna pitanja, navešćemo samo neka najvažnija: Uvesti zabranu izvoza u situaciji nikad veće konjukture na regionalnom tržištu brašna, nikad većih cena i stopostotnog avansnog plaćanja, nameće pitanje kome je u interesu da uništi domaću mlinsku industriju, da nas “izbriše“ sa tržišta na kome decenijama suvereno vladamo i da to tržište “galantno“ prepusti trgovcima iz okolnih država  (Hrvatska, Mađarska, Bugarska, Grčka, Turska, čak i BiH). U poslednjih mesec dana, Srbija je već propustila izvoz brašna u količini od najmanje 20.000 tona’’, navodi Zdravko Šajatović, direktor ,,,,Žitounije’’.

            Kako je moguće da se potpuno zaustavi izvoz proizvoda sa većom dodatom vrednošću, a prioritet da selektivnom odobravanju izvoza pšenice kao sirovine, na koji način se direktno podstiče veće koriščenje kapaciteta mlinske industrije u državama iz okruženja, a na štetu korićenja kapaciteta domaće industrije. Jučerašnji slučaj odobravanja izvoza pšenice za Makedoniju u količini oko 100.000 tona (sa obrazloženjem da su te količine ugovorene pre zabrane izvoza) a znamo da je Severna Makedonija u poslednjih devet godina u proseku iz Srbije kupovala 67.288 tona pšenice, a u prvih devet meseci tekuće ekonomske godine 60.306 tona), nameće i pitanje da li naša Vlada zna koja količina te pšenice će otići u reeksport susednim državama našim direktnim konkurentima , navodi Šajatović.

            Zašto su jednokratni ugovori o kupovini pšenice (smatramo da se i oni kao kao međunarodni ugovori moraju ispoštovati), dobili prioritet u odnosu na dugogodišne ugovore naših izvoznika brašna sa ino distributerima i zastupnicima, ističu članovi ovog udruženja mlianra u Vojvodini!

            Vlada Srbije na sva ukazivanja, postavljena pitanja i predloge mlinske industrije, već mesec dana ne daje nikakav odgovor. Mlinska industrija se zbog smanjene realizacije i zabrane izvoza brašna, guši u zalihama i samo je pitanje dana kada će početi sa smanjivanjem kapaciteta (ekonomski je neracionalno da se radi prozvodnje brašna T-400, mlin zatrpa zalihama ostalih mlinskih proizvoda), a ne treba zaboraviti ni skori početak godišnjeg remonta mlinskih kapaciteta kao i pripremu silosa za prijem novog roda pšenice, ječma, ovsa i raži. Vrlo je moguće da će Vlada, nastavi li ovakvom politikom prema mlinaraima, od “silne brige“ za sigurno i stabilo snabdevanje domaćeg tržišta brašnom, ustvari uskoro proizvesti nestašicu tog proizvoda na domaćem tržištu. Postupak Vlade Srbije ne može se objasniti u domenu racionalno odgovornog društvenog ponašanja a nije naše da špekulišemo ko će iz ove veštački stvorene situacije izvući korist.

            Na kraju da citiramo jednog visokog stranog diplomatu koji je za nas Srbe pre tridesetak godina rekao sledeće:“ Vi Srbi ste čudan narod, nikada ne propustite šansu – da propustite šansu“.  Primer sa nepotrebnom zabranom izvoza brašna, ovo potvrđuje. (B. Gulan)