UDRUŽENJE PROIZVOĐAČA MLEKA SRBIJE: Prasići hranjeni sa mlekom!

 Sanja Bugarski: Došlo je vreme je da se i u Srbiji formira jak savez, odnosno prvo nacionalno udruženje proizvođača mleka. Cilj je da se svi mi udružimo kako bi bili jači kada nastupamo u našim zahtevima, na tržištu, izvozu. Ovako razjedinjeni ne možemo ništa da ostvarimo.

 U Srbiji će uskoro biti osnovano prvo nacionalno udruženje proizvođača mleka koje će okupiti farmere iz 17 regija. Nedavno je o ovome razmatrano na sastancima sa proizvođačima u Leskovcu, Nišu, Kruševcu, Kralјevu i Kragujevcu gde je, s obzirom na količinu proizvedenog mleka po okruzima, odlučeno da bi bilo dobro formirati 17 teritorijalnih (regionalnih) udruženja koja bi nakon toga činila nacionalni savez sa svim svojim pratećim telima. Sanja Bugarski, predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda ističe da je Pad potražnje za mlečnim proizvodima zbog pandemije, a zatim nagli rast cene stočne hrane i do 100 odsto i ostalih inputa u proizvodnji doveli su proizvođače u težak položaj. Inače, u Srbiji se uz manji borj goved,a ali nešto poblpjšan rasnio sata, I sad proizvodi godišnje oko 1,4 do 1,5 milijardi litara mleka. Boljitka za stočare nema sve dok je ltiar mleka jefitnii od litr4a miuneralen ilio pakovane flaširane obične vode. Taj problem je postojao nekad ranije, pa je, bio rešen, jedno vreme je bilo i boljitka, ali sad smo vraćeni nekoliko decenija unazad. Pojedine mlekare izašle su sa ponudom uvećanom za svega dva do tri dinara po litru mleka u otkupu. Međutim sad to vodi i gašenju farmi. Inače, prema zvaničnim podaciam u Srbiji se sad proizvodioko 86.000 tona junetien godišnje. Potoršnja po jednom stanovniku se krećeoko četiri kilograma, dok je to u drugim okolnim zemljama čak i po deset puta više.

Zvanično se govori kako imamo oviše od 800.000 goveda, ali nemamo ni 500.000 grla. Zvanična statistika je saopštila da stočarstvo u BDP agrara učestvuje samo sa 29 odsto. Manje je negoproteklih godina.To je na nivou nerazvijenih zemalja. Inače, stoačrstvo već više od trideceniej ima godišnju stopu pada od dva do tri odsto. U svetu jesve nerazvijeno ako ono učestvuje u BDP agrara sa manje od 60 odsto. Evo i primera iz sela Mošorin u Vojvodini: prikazivani su uvek da imaju više stoke, odnosno junadi i goveda nego stanovnika u selu.  Sad to više nije tako. Farme su ugašene. U svakom domaćinstvu je smanjen broj grla.Opada i proizvodnja mleka, jer je manje goveda. Inače, od ukupne proizvodnje mleka do nedavno je oko 800 miliona litara bilo u redovnim tokovima, a ostalo u sivoj emisiji. Ako se pogledaju i ostale grane, približavamo se stanju od pre nekoliko decenija, kada nam je stočarstvo, posebno govedarstvo, bilo na nivou 1910. godien, dakle pred Prvi svetski rat!

Dakle, RZS ukazuje da danas u stajama u Srbiji ima 891.055 junadi i goveda. Poznavaoci prilika i analitičari, tvrde da ih nema ni 500.000!? Prema zvaničnim podacima u oborima je sad još oko 2,5 miliona tovljenika (što je precenjeno), 1,7 miliona ovaca, oko 191.280 koza, oko 26 miliona pilića, i oko 14.000 koza. Na osnovu potreba i mogućnosti Srbije koja raspolaže sa 4,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, ona bi morala da ima bar 1,6 miliona goveda, oko 6,5 miliona svinja, najmanje tri miliona ovaca 95 milioana pilića i osam miliona koka nosilja.

Dokaz velike krize u govedarstvu je i taj da poslednjih godina stočari sa mlekom hrane prasiće. Analitičaqri ističu da prasići godišnje popiju oko 100 miliona litara melka. Jer, stočna hrana je poskupela, nema je dovoljno, pa im se više isplati da mleko, nakon muže, odmah nakon ostavljanja za sopstvene potrebe ili prodaje na kućnom pragu, ono što ostane daju prasićima. To su pokazale i analize mesa za vreme jesenjih svinjokolja u Srbiji, krajem prošle godine. Sigurni su da je tako dobijeno meso od tovoljinka, hranjenih mlekom,  znatno kvalitetnije od onog što se uvozi. Inače, dokaz da su prasići hranjeni sa mlekom je i taj  da je prošle godine prema prema podacima Nenada Budimovića, sekretara Udruženja za stočarstvo PKS, uvezeno je u Srbiju čak 200.000 prasića i da gotovo nije bilo uginuća.

– Kada se sve sagleda, sa izuzetno niskom cenom mleka u otkupu, koja je čak na nivou ispod one koju smo imali 2010, možemo slobodno reći da je protekla godina bila jedna od najlošijih za proizvodnju mleka. Prosečna cena iz 2015. godine od 42 dinara je sada san – naglasila je Bugarski.

Prosečna cena mleka se kreće oko 30 dinara, što je mnoge farme dovelo do ruba siromaštva. Bugarski napominje da na jugu Srbije cena ide čak i od 25 dinara pa naviše, što je neverovatno i neodrživo. Trenutno obilazim Srbiju po regijama koje su formirane na osnovu podataka o proizvodnji mleka. Do kraja narednog meseca trebalo bi da bude osnovano 17 okružnih udruženja. Nadam se da ćemo, već početkom marta 2022. godine, moći da napravimo osnivačku skupštinu i dobijemo prvo nacionalno udruženje u kom će biti svi proizvođači mleka i goveda, ističe Sanja Bugarski.

Dodala je da će se udruženje baviti poslovima koji proističu iz strategije koja je takođe u izradi. To je jedini način da mi kao proizvođači preživimo i ojačamo uticaj. Razjedinjeni ne možemo ništa. Konkurisaćemo gde god budemo mogli poput drugih farmera u Evropi. Mi inače moramo da obezbedimo način finansiranja jer ćemo u okviru udruženja zaposliti lјude koji su nam neophodni – inženjere stočarstva, veterinare, agroekonomiste, pravnike, tehničare, naglasila je ona.

Podsetimo, proizvođači mleka u Srbiji početkom decembra prošle 2021. godine uputili su poziv na razgovor direktoru „Imleka” kako bi zatražili da ta mlekara poveća otkupnu cenu. Nije poznato da li je taj sastanak u međuvremenu održan. Farmeri su, nekoliko meseci ranije, prvi put upozorili da je proizvođačka cena mleka u Srbiji bila 56 dinara, što je znatno više od onoga što njima plaćaju mlekare za sirovinu. Država je sa svoje strane povećala premiju sa sedam na 10 dinara po litru.  Tri dinara spadaju u socijalnu kategoriju i ništa nisu rešili kod proizvođača, a ni kod potrošača. (B. Gulan)