TOVNO GOVEDARSTVO U SRBIJI: Tržište goveđeg mesa

Prema podacima Republičkоg zavoda za statistiku,  u boljim godinama kada su pune staje, u Srbiji se uzgaja čak oko 920.000 goveda. Uzgoj goveda organizovano je kod dva vida proizvodnje, u agroindustrijskom (poljoprivrednim) preduzećima i porodičnim domaćinstvima. Uzgoj goveda dominantno je u rukama porodičnih gazdinstava, koja poseduju preko 90 odsto stočnog fodna ali i uzgajaju mali broj grla po domaćinstvu. Agroindsutrijska preduzeća karakteriše uzgoj sa većim brojem grla, po pravilu boljeg rasnog sastava. Najveći broj grla uzgaja se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (oko 45 odsto). Sledi region Vojvodine sa 28 odsto, a zatim region Južne i Istočne Srbije sa učešćem od po 20 odsto i region Beograda sa sedam odsto učešća. Analizirajuii po okruzima najveći broj grla gaji se u Zlatiborskom okrugu (opštine Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Užice, i Čajetina) koji daju oko 10 odsto kupnog broja grla u Srbiji.

Ipak, stočarstov je u krizi, aprema poseldnjem popisu u agaru Srbije, piše da u Sajama trenutno imamko oko 725.408 goveda. Stručnjaci sumanjui u tačngo ove brorjke. Čedomri Keco, iz prfedsednik Udruženaj ,,Agroprofit’’ na osnovu praznih staja u Sribji, ističe da se sumnja u ovu brojku goveda koju smo dobili nakoin poslednjeg popsia u poljoprivredi.

Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji u proseku uglavnom iznosi oko 73.000 do 86.000 tona godišnje, što preračunato po stanovniku iznosi oko 10 kilograma. Poslednjih godina potrošnja se kreće samo od 3,1 do 3,5 kilograma po jednom stanovniku. Prisutan je trend značajnog pada i proizvodnje i potrošnje. Pre desetak godina prizvodnja je iznosila oko 120.000 tona! U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje ispod jedan odsto i nalazi se u drugom delu među evropskim zemljama. U strukturi ukupne proizvodnje mesa u Srbiji, goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda pri klanju izuzetno je mala, a posebno krava i junadi (kreće se između 450 – 480 kilograma). Neodgovajuća je i struktura klanja grla jer se još uvek kolje veliki broj teladi u odnosu na ukupan broj zaklanih grla i na broj zaklanih krava i junadi. U strukturi zaklanih grla dominantno mesto imaju goveda za klanje sa 70 odsto učešća, dok je još uvek visoko učešće teladi čak 30 odsto, što je svakako nezadovoljavajuće u odmosu na ukupnu produkciju mesa u zemlji.

U zemlji Srbiji postoji i oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukupan broj zaklanih grla iznosi  oko 320.000, a od toga manje od polovine kolje se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznose nešto manje od milion grla.

Potrošnja Srbiji

Pprema najnovijim podacima sad potrošnja ovog mesa u Srbiji od 3,1 do 3,5 kilograma godišnje po jednom sanovniku. U strukturi potrošnje nalazi se na trećem mestu iza pilećeg (sa 18) i svinjskog (sa 15 kilogama kesa godišnje) . Ostvaruje se tendencija značajnog pada u odnosu na raniji period kada je iznosila čak i 15 kilograma godišnje, junetine. Ova sadašnja potrošnaa značajno je manja od evropskog proseka. Upoređujući maloprodajne cene goveđeg mesa sa ostalim vrstama mesa treba istaći da je ova vrsta mesa dosta skuplja, prosečno za oko 20 odsto od svinjskog i za 40 odsto od pilećeg mesa, što će i dalje uticati na manju potrošnju ove vrste mesa.

Meso u prometu

Meso goveda stavlja se u promet kao: teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (govedina).-

• Teleće meso – dobijeno klanjem teladi, starosti od tri nedelje do šest meseci, težine trupa od 25 do 125 kilograma, stavlja se u promet kao teletina I, II i III kategorije;
• Juneće meso, dobijeno klanjem junadi, i to nekastriranih muških grla, starijih od 30 meseci i bikova starijih od 18 meseci;
• Goveđe meso, dobijeno klanjem ženskih i kastriranih muških grla starijih od 30 meseci i bikova starijih od 18 meseci;

Prema osnovnim delovima trupa, polutki  četvrti, juneće i goveđe meso stavljaju se u promet kao juneće,odnosno goveđe meso, I,II i III katgegorije. Meso, potslabina (biftek) stavlja se u promet kao meso van kategorije (potslabinom) junećeg i goveđeg mesa podrazumevaju se i mišići oslobođeni većih naslaga masnog tkiva (loja).

• Pod junećim odnosno goveđim mesom I kategorije podrazumevaju se meso buta bez kolenice i delova trbušine. Juneće meso I kategorije i goveđe meso I kategorije stavljaju se u promet sa ili bez kostiju;
• Pod junećim ili goveđim mesom II kategorije podrazumeva se meso slabina bez poslabina, meso leđa i meso plećke;
• Pod junećim odnosno goveđim mesom III kategorije podrazumeva se meso preostalih delova polutke: vrat potplećka, grudi, rebra, trbušina, kolenica i podlaktica;

Spoljnotrgovinska razmena

Ukupan izvoz svih količina goveđeg mesa iz Srbije dosta je skroman i iznosi tek blizu 2.000 tona godišnje. To vrednosno iznosi oko osam miliona dolara. Izvoz je usmeren samo u pet zemalja sveta. Najveći izvoz realizuje se u Crnu Goru u količini od 600 tona, odnosno 39 odsto ukupnog izvoza. Ukupan uvoz iznosi oko 700 tona. Najveći uvoz realizuje se iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Španije i Crne Gore. Republika Srbija ostvaruje pozitivan bilans spoljnotrgovinske razmene goveđeg mesa.

Stočarstvo u Srbiji u BDP poljoprivrede učestvuje samo sa 28,1 odsto. Ovaj procenat ima i tendenciju pada. Zahvaljujuči udruženjima ,,Agroprofit’’ i ,,Kasum’’ krenulo se u oživlvjanje tovnog govedarstva. Krajem 2023. godine u stajama u Srbiji bilo je oko 25.000 goveda svih klategporija. Najviše je zastupljena rasa angus, hereford, šarole i limuzin…

Predsednik  Udruženja ,,Agrofprofit’’ u Novom Sadu, Čedomir Keco, ukazuje na početke kako se krenulo, i dokle se stiglo  u tovnom govedarstvu: ,,Počelo se 1964. godine i tada smo imali tovne rase u kombinatima PIK ,,Bečej’’, PIK ,,Vrbas’’, u Ruskom Krsturu i niz drugih mesta. Zabeležili smo da smo  od 1990. godine počeli gajiti hereford, šarole i limuzin. Kada je reč o novoijim vremenima, od 2000. godine u stajama su ostali hereford i ukrštene rase, šarol x limuzin, domaće šareno x limuzin. Devet godina kasnije već je bilo oko 500 grla hereforda u čistoj rasi, a usledio je i uvoz hereforda i angusa za tov Hrastovača. Nakon  pet – šest godina počeo je uvoz i šarolea, ali je i povećan broj angusa. Tako je 2018. godine ukupan broj tovnih rasa bio oko 1.800 grla. U 2022. godini taj broj se povećao na 6.300 grla, a da bi on u Sribji na kraju 2023. godine stigao čak 25.000 grla!Tovne rase gaje se u 470 naselja u Srbiji i najviše je zastiupljen angus, hereford, šarole i limuzin. Kada je reč o napredovanju rasa, Keco ističe da je šarole u stalnom usponu, angus ima biološki napredak, hereford se standardno poveaćava, limuzin uvećava brojnost, dok je salers dostigao broj od oko 600 grla.

Postoje uspešne farme po poslovanju i kvalitetu gajenja. Standardizovane su farfme dobre poljoprivredne prakse. To su farma JANČIĆ U SRPSKOM KRSTURU, ČUTOVIĆ U TRBUŠANIMA, LIMUZIN  ZEMLJOADNIČKA ZADRUGA U ČOKI I FARMA HEREFORDA, U VLASNIŠTVU FAMILIJE BUGAR U ČOKI.  U PRIPREMI SU FARME ŠAROLEA U ĐALI  I ANGUSA U MUŽLJI.

U trendu je stalan uzgajivački napredak. Povećava se steonost krava, koja dostiže 95 odsto, smanjuju se uginuća, dobra je saradnja sa veterinarima i osnovnim službama, a što je najbitnije povećano je korišćenje pašnjaka farmi na 80 odsto! Ima i problema, a to su u neefikasnoj preventivi, sporom remontu stada, dužem zadržavanju teladi kod krava, nedovoljnom korišćenju sekundarnih sirovina u ishrani, nema oštre selekcije i beleži se nedostatak ukrštanja rasa.

Zahvaljujući usponu tovnog govedarstva, a naspram uzrasta i ciklusa telenja sad već za ponudu u Srbiji postoji oko 5.000 muške teladi ili je toliko grla u tovu, zatim oko 5.000 ženske teladi,  a broj goveda do 10 meseci starosti stigao je brojku od 90.860! Beleži se i rast grla preko 24 meseca starosti i dostigao je broj od 372.515!

 Sa povećanenjem broja grla na ukupnom broju raste i klanje po upravnim okruzima. Tako je zabeleženo da je u Srbiji u 2022. godini ukupno  zaklano 119.925 grla junadi, dok je do kraja septembra 2023. godine zaklano 91.389 junadi i 15.283 krave!

Cene u svetu, okruženju i Srbiji

Cene junetine u okruženju: Preračunato u dinare kilogram junetine u Sloveniji na početlu 2024.godine trebao je da se plati 1.287,13 dinara kilogram, Hrvatskoj 1.160,42 dinara, Mađarskoj 1.287,35 dinara, Rumuniji 1.119,43 dinara i u Poljskoj to je koštalo 1.186,21 dinar. U isto vreme kilogram junetine u Srbiji koštao je 1.206,34 dinara.

Pema analizi cena junećeg mesa (buta) najskuplja junetina je u Švajcarskoj gde kilogram košta 5.974,56 dinara. Po cenama slede Italija sa 2.017,56 dinara, Izrael  sa 1.962,85 dinara, Turska s 1.464,13 dinara, u Grčko kupac kilogram junetien mora da plati 1.429,40 dinara, na Kipru je to koštalo 1.287,35 dinara, Albaniji 1.276,61 dinara, Egiptu 1.212,26 dinara, UAE 1.108,80 dinara, Crnoj Gori 1.106,10 dinara i u Bosni i Hercegovini kilogram junetine preračunat u dinare, na početku 2024. godine,  koštao je 1.063,03 dinara.

Gde je jeftino:

• BRAZIL –                    889,74 dinara kada se kilogram junetine preračuna u dinare;
• PERU –                         808,47 dinara je koštao kilogram junetine u dinarima;
• RUSIJA –                     753,30 dinara…
• BELORUSIJA –          704,77 dinara…
• UKRAJINA –               668,82 dinara…
• ARGENTINA –            641,12 dinara…
• BOLIVIJA –                 638,71 dinara…   

Najskuplje je bilo u Australiji gde je kilogram junetine, preračuant u dinare vredeo 1.597,10 dinara, dok je u Urugvaju kilogram junetine, preračunato u dinare morao da se plati 1.179,44 dinara, na početku 2024. Godine.

Kupci za proizvode iz Srbije, zha svoje tržište vide se u Kini, Grčkoj, Ifaliji, Crnoj Gori, UAE i Turskoj. Kada je reč o domaćem tržištu u njega se mora vratiti kvalitet prerade.  Za prodaju u svetu potrebno je uključiti  i ekonomsku diplomatiju, pa ponudu juetine vezati zha investicije u puteve, kvalitet mesa, broj turista…. Da bi došli do kupaca iz Srbije se nude i noviteti, a to je ,,junetina iz prirode RS’’, mlađa junad do 320 kilogama, obrađena do 320 kilograma te milanez i konfekcionirano meso.

Državne mere

Da bi se sve ovo uradilo i u praksi neophodne su i državne mere.

• Potrebna je održivost podsticaja i blagovremena isplata  40.000 (50.000 evra) za tov za junice;
• Nužno j uraditi reviziju pristupnog sporazuma sa EU;
• Potrebno je uvesti upravljanje korišćenjem i održavanjem, pašnjaka po EU modelu;
• Uvesti kontrolisanje uvoza priplodnih i tovnih grla (zloupotrebe);
• Formirati fond za izvoz (to treba da urade ministarstsvo trgovine, privredne komore i farmeri);
• Potrebno je osnovati upravu za stočarstvo i treab da postoji ombdusman za hranu;
• Doneti posebne mere u okviru nove strategije za tovno govedarstvo, pašnjake uvesti u sistem ,,krava – tele’’, za šta već postoje rešenja;
• Za sve to potrebna su i zakonska rešenja. A, to su o poljoprivrdnom gazdinstvu, savetodavnim službama, stočarstvu, veterini, integralnoj proizvodnji, institutima…

Kako bi se sve  ovo ostvarilo potrebno je:

• uvesti evidenciju članstva i proizvodnje (veličoinu farmi);
• udruživanje u proizvođačku grupu i komorski sistem;
• model rada, kancelarija i troškovi;
• uslute portal ,,Agroservisa’’ plus za govedare (dvojezičnost);
• kontakti sa državom – mere za 2024. godinu;
• stručna ekskurzija – korišćenje pašnjaka u Rumuniji i Mađarskoj;

 Odgajivači tovnih rasa goveda povećali stado

Konačno lepa vest: odgajivači tovnih rasa goveda, prema nepotpunim podacima, povećali su svoje stado na oko 25.000 grla (sve kategorije), a kada je 2009. godine počelo interesovanje za ove rase, posle uvoza hereforda i angusa, bilo je svega oko 500 grla. Uz saradnju farmera i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sačinjen je program podsticaja, koji je obuhvatio premije po kvalitetnoj kravi i nabavku priplodnih grla.

Najveći napredak u povećanju broja goveda je ostvaren u AP Vojvodini (region Potisja, srednji i severni Banat) i ovde su formirane farme od 600 grla angusa i hereforda, 400 šarolea, a gaji se i limuzinsko goveče i salers. Tovne rase su prisutne u više od 450 naselja u Srbiji, iako interes za govedarstvo opada, pa u oko 600 sela niko ne gaji nijednu kravu!

Udruženje „Agroprofit”, farma angusa Jančić iz Srpskog Krstura i farma hereforda, vlasnik familija Bugar iz Ečke, su učinili najviše za širenje tovnog govedarstva, a tome je doprineo i Reprodukcioni centar šarole iz Utrina, u vlasništvu familije Berze, sa oko 400 grla šarole rase.

Odgajivači tovnih rasa iz Udruženja „Agroprofit” i „Kasum” na ovom nivou razvoja postali su i deo Privredne komore Srbije  – Grupacija stočara, a sad pokušavaju da objedine ponude za tržište i nabavku grla. Cilj je i što jeftinija proizvodnja, jer u ovom stočarstvu jedini prihod je tele ili prodato priplodno grlo. Među merama koje je za ovu granu najavilo Ministarstvo poljoprivrede nema povećanja premija sa 40.000 na 50.000 dinara niti je navedena mera podsticaja za junice koje ostaju na farmi. Ovi farmeri žele civilizovano da obrazlože svoj položaj i da od države dobiju novu podršku da bi uskoro došli do 50.000 kvalitetnih krava, što bi bilo najviše u regionu. Uz 200.000 krava simentalske rase, Srbija bi došla do najkvalitetnije ponude priplodnog i tovnog podmlatka.

Kvalitet mesa naše junadi zbog ishrane, a pogotovo sa ispaše, je prepoznatljiv, ali još se nismo vratili na tržište Italije i Grčke. Još 2008.godine za naše juneće meso uvedene su carine od 28,28 evra na 100 kilograma  do 215,9 evra na 100 kilograma.

,,Ogajivači junadi smatraju da ovo carinsko opterećenje za izvoz treba da se ukine, jer od potpisivanja Prelaznog sporazuma nije ostvarena dinamika ulaska u EU, što je najavljeno. Tako su sada naši stočari bolokirani u izvozu i potisnuti su sa tradicionalnog tržišta Grčke, Italije, pa i Turske –Berze Tibor, predsednik udruženja stočara iz Gunaroša. – Ako svi iz regiona nudimo junad istim kupcima, onda je jasno da će nam skinuti cenu. Važno je da razmenimo iskustvo sa farmerima iz Mađarske, koji za junad u prodaji imaju kalo i do 8 odsto od ostvarene cene’’, kaže Berze Tibor, predsednik udruženja stočara u Gunarošu kod Subotice.

Na nedavno sastanku u Utrinama, pored odluke o članstvu u Privrednu komoru Srbije, donet je i set sugestija za novu vladu za poslove u poljoprivredi. Reč je o osnivanju Uprave za stočarstvo, pokretanju postupka za izmenu carina za prodaju junetine u EU, definisanje statusa poljoprivrednih savetodavnih službi i njihovih obaveza prema stočarima.

Poseban interes stočari imaju za promenu isplata premija, pravilnog korišćenja pašnjaka, kao i za kontakt sa odgovarajućim licima zaduženim za ulazak u EU iz oblasti poljoprivrede. O putu agrara za ulazak u EU godinama se ne govori, zadovoljimo se izvozom voća, delom žitarica, a stočarstvo je zapostavljeno.

Tabela koju objavljujemo pokazuje koliko je EU blokirala naše govedarstvo i zaštitila svoje tržište.

TOVNE RASE GOVEDA

Uzgoj tovnih rasa goveda postaje sve više aktuelan i u našoj zemlji, prvenstveno kod onih uzgajivača koji raspolažu prostranim travnatim površinama za uzgoj po sistemu „krava-tele“. Njihova glavna odlika je rano stasavanje i dobra mogućnost adaptacije na različite uslove na farmama.

U tom smislu, prednost im je nad drugim rasama što su skromnije u ishrani i prikladnije za upotrebu lošije zelene mase. Osim toga, ne zahtevaju veća finansijska ulaganja u građevinske objekte i opremu kao mlečne rase goveda. Konačno, manji je utrošak ljudskog rada u držanju ovih goveda, što takođe ima uticaja pri njihovom izboru za uzgoj. Ovom prilikom govorimo o četiri rase.

ANGUS

Angus je tipična tovna rasa, pri čemu izvorni oblik vuče poreklo od crnih bezrožnih goveda sa brdovitih područja severoistoka Škotske koja se odlikuju škrtom zemljom i hladnom klimom kroz veći deo godine. Međutim, neki smatraju da vuku poreklo od crnog rogatog autohtonog goveda iz Škotske, koje se nekad upotrebljavalo za rad. Najveći napredak u uzgoju dogodio se u drugoj polovini 19. veka, kada započinje uzgajivački program uz pomoć umatičenih životinja. Uzgajivački program, koji je započeo u području Angus, nastavlja se u području Aberdin, što je doprinelo povećanju umatičenih životinja, širenju uzgoja i stvaranju veće populacije uz primenu savremenih tehnika odabiranja sve do današnjih dana.

To je dosta niska rasa, čija visina grebena kod krava prosečno iznosi 115-20 cm, a kod bikova 120-135 cm. Odlikuje se vrlo razvijenim proporcijama prednjeg i zadnjeg dela tela. Glava je mala, široka u čelu i bez rogova. Vrat je kratak, širok i mesnat, a trup dug i zaobljen. Noge su kratke, a mišići u predelu butova dosežu do skočnih zglobova. Koža i papci su pigmentisani, a telo izvornog angusa je crne boje. Međutim, danas postoje drugi sojevi u pogledu boje, pri čemu preovladava crveni angus.

Masa tela odraslih krava kreće se 550-650 kilograma, a bikova u priplodnoj kondiciji 750-850 kilograma. Utovljeni bikovi mogu težiti više od 1.500 kilograma. Težina teladi nakon poroda iznosi 30-35 kilograma. Mlečnost je tolika da se može othraniti tele.

Osobina ove rase goveda je rano stasavanje i odličan kvalitet mesa uz mali udeo potkožnog masnog tkiva. Osim toga, odlikuje se dobrom otpornošću, zbog čega je pogodna za intenzivan tov u hladnim i toplim područjima. Bikovi se upotrebljavaju u komercijalnoj proizvodnji za ukrštanje sa mlečnim rasama radi dobijanja teladi koja se odlikuju dobrom tovnom sposobnošću i kvalitetom mesa. Tako su, na primer, junice melezi angusa sa frizijskim govedom vrlo popularne u stadima sisajuće teladi u sistemu „krava-tele“ i čine dobru osnovu za buduću kravu dojilju. Ako se one opet ukrste sa angus bikom, dobijene junice su idealne krave dojilje, a muško potomstvo se tovi i iskorišćava za proizvodnju mesa.

Šarole je dobio ime po francuskoj provinciji Charolais, a smatra se da je nastao od goveda koja su došla u Francusku iz Italije zajedno sa rimskim legijama. Pred kraj 18. veka, u težnji da se tadašnjim životinjama poboljšaju određena svojstva, ukrštaju se tadašnje primitivne šarole krave sa Shorthorn (šortorn) bikovima uvezenim iz Engleske. Primenom selekcije u cilju bržeg prirasta i ranije zrelosti i gajenjem u bliskom krvnom srodstvu stvoren je novi tip šarole goveda, koji se odlikuje odličnom tovnom sposobnošću. Na taj način su nastale ekskluzivne životinje za proizvodnju mesa, pa se njihova populacija povećava, naročito nakon Drugog svetskog rata, kada počinje da se širi po čitavom svetu i utiče na stvaranje novih rasa (čebrej govedo u SAD-u, canchim govedo u Brazilu). Danas se smatra vodećom rasom u svetu po količini proizvedenog čistog mesa po grlu.

ŠAROLE

To su krupna i teška goveda velikog okvira, sa izraženim širinom i dubinom. Imaju kratku i široku glavu, relativno kratak i mišićav vrat i dugačak i dubok trup. Leđna linija im je ravna s mnogo mišića. Ekstremiteti su kratki, a koža srednje debljine, pokrivena mekanom dlakom pšenične boje. Visina grebena odraslih krava je u proseku 138 cm, a bikova 145 cm. Prosečna masa tela krava je oko 800 kilograma, a bikova 1.250 kilograma. Krave se drže u rasplodu prosečno sedam godina i za to vreme daju četiri do pet teladi. Krave luče prosečno u toku jedne laktacije 2.500 litara mleka. Mleko služi za ishranu teladi do četiri meseca starosti, a zatim se koristi za konzumiranje. Šarole junad postiže odlične rezultate u tovu zelenom masom i koncentratom do starosti 15-18 meseci i postiže završnu težinu 550-600 kilogreama bez izrazito masnog trupa. Međutim, pri uzgoju u čistoj krvi može biti teškoća pri teljenju jer se karlica nedovoljno otvara u odnosu na masu ploda (krupna telad), pa je pre tridesetak godina gotovo svako drugo teljenje zahtevalo pomoć čoveka. Ipak, uticajem selekcije na smanjenje mase teleta smanjen je broj teških teljenja, iako je još uvek taj broj iznad proseka u poređenju sa drugim rasama goveda. Danas u svetu zbog navedenih osobina služi za ukrštanje sa drugim mesnim rasama ma¬njeg okvira, ali i sa mlečnim rasama za poboljašnje prirasta.

LIMOUSIN (LIMUSIN)

Limuziner rasa je dobila ime po provinciji Limousin, koja se nalazi u zapadno-centralnom delu Francuske. To područje je poznato po lošem zemljištu i oštroj klimi zbog čega ova rasa predstavlja čvrsto govedo pogodno za rad. Selekcija ove rase na poboljšanje tovnih sposobnosti započinje sredinom 18. veka kada se istovremeno radi melioracija zemljišta i povećava produkcija travne mase. Od tadašnjeg goveda za rad stvorena je rano stasajuća, tovna rasa čvrste konstitucije, koja je po proizvodnim osobinama vrlo slična šarole rasi. Osim toga, zadržala je otpornost svog izvornog oblika, pa se može uzgajati na otvorenom preko cele godine.

Pšeničnocrvene ili tamnožutosmeđe je boje, a oko očiju ima svetle obrube, pa izgleda kao da ima naočare. Glava je kratka sa širokim čelom i srednje dugim rogovima. Vrat je jak i kratak, a lopatice se dobro spajaju s grudnim košem. Trup je dubok i širok, leđa dugačka, grudi duboke, rebra zaobljena, sapi široke i dobro obrasle mišićima, a noge kratke i čvrste. Prosečna visina grebena krava je 135-145 cm, a bikova 145-155 cm. Masa tela krava u priplodnoj kondiciji iznosi 650-850 kilograma, a bikova 1.000-1.300 kilograma. Krave proizvedu prosečno 2.000 kilograma mleka koje se većinom iskorišćava za ishranu teladi. Ostale osobine vrlo su slične šarole rasi.

HEREFORD (HERFORD)

Hereford rasa je nastala u istoimenoj pokrajini u zapadno-centralnom delu Engleske, a potiče od autohtonog krupnog goveda crvene boje i dugih rogova. Obeležja savremenog hereforda izgradila je skupina uzgajivača tokom 18. veka primenom metoda odabiranja i uzgoja u srodstvu, pri čemu je dobijeno govedo koje rano stasava, nešto kraćih nogu i bolje tovne sposobnosti. To govedo je snažne konstitucije sa vrlo razvijenom širinom i dubinom. Boja dlake je crvena s belim područjima na glavi, stomaku i nogama. Izvorni oblik hereforda je rogat, iako postoje sojevi bez rogova, koji su nastali kao posledica ukrštanja sa angusom i đelovej govedom. Visina grebena kod krava je prosečno 136 cm, a bikova 150 cm. Masa tela odrasle krave u priplodnoj kondiciji je 650-730 kilograma, a bikova 850-1.000 kilograma. Proizvodnja mleka krava nije visoka i iznosi 1.200-2.000 kilograma, što je dovoljno za prehranu teladi. Teljenja nisu teška, a masa teladi pri rođenju je 30-35 kilograma. Uzgaja se u čistoj krvi i koristi se za ukrštanje sa mlečnim rasama radi dobijanja teladi i junica za sistem „krava-tele“. Danas se uzgaja po čitavom svetu, čemu su pogodovale njegove povoljne sposobnosti adaptacije na prirodne i hranidbene uslove (efikasno iskorišćava i najlošiju pašu) i otpornost na bolesti.

Podolsko goveče je u Srbij najbrojnije goveče sa spiska tovnih rasa posle simentalca. Najveći broj grla je u okolini Bele Crkve, a poseban Centar za rasplod postoji u Ečkoj, gde je stado od skoro pedeset grla.

                                                                    (Autor je analitičar i publicista)