TOVNO GOVEDARSTVO U SRBIJI: Preti nestašica utovljene junadi!

Situacija u tovnom govedarstvu Srbije u celini je lošija nego minule 2022. godine, iako se broj tovnih rasa povećava! Lako se može dogoditi da u julu 2023. godine  dođe do nestašice utovljene junadi. U ovom času mi nemamo veću ponudu za utovar u brod, ni minimalne 2.000 grla junadi. To se nikad nije dogodilo u Srbiji. Imajući u vidu celokupnu situaciju, predlažem trenutne i dugoročne mere kreditne agrarne politike. Bilo bi od izuzetne koristi da se poveća stručnost i kompetentnost Ministarstva poljoprivrede u sektoru stočarstva, jer od dosadašnjih lutanja nemamo koristi – od uvoza mleka, mleka u prahu, kašnjenja isplata, kaže Čedomir Keco, predsednik Udruženja ,,Agroprofit’’ u Novom Sadu.

Pored napretka u podizanju kvaliteta i brojnosti mesnih rasa u Srbiji, u čemu je Udruženje „Agroprofit“ mnogo doprinelo, a posebno mere državnih podsticaja, ipak sa ukupnim stanjem ne možemo biti zadovoljni. Ne vidimo ispoljenu dovoljnu brigu nadležnih insitucija, imamo pad učešća stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji na svega 22 odsto smanjen je broj gazdinstava koja se bave proizvodnjom junećeg mesa za oko 8.000, smanjen je broj krava i ukupno stado je manje od 400.000(?). Šta se očekuje, ocena je Udruenja tovnuih junadi u Srbijui organiyoivnaih u okviru udru\enja ,,Agroprofit“ u Novom Sadu.

,,Pre svega, beležimo nedostatak teladi za tov i junadi za izvoz, kao i nedostatak formiranje veće klanične  ponude: smanjena je zaposlenost na selu, opao je prihod gazdinstava, a time i smanjena potrošnja u mnogim sektorima. Mesne rase goveda u Srbiji su novi kvalitet, ali ne mogu brzo da poboljšaju situaciju kao što se to ne može dogoditi ni sa simentalskim govedom. Cela situacija zahteva temeljnu analizu i ozbiljnu podelu posla da bismo sačuvali postojeća stada i učinili novi iskorak“, kaže član udruženja Helena Bokoš.

Za pozitivne promene Udruženje „Agroprofit“ ima program koji obuhvata sistem krava tele, vezivanje za velike industrijske klanice na bazi partnerstva, a ne po zakonu ekonomski jačega.Tu je i zaokruživanje ciklusa od pašnjaka do paketa junećeg mesa za kupca u režiji farmera. Potrebno je disciplinovanje proizvodnje za ponudu junetine iz prirode RS kao i  sagledavanje stvorenih održivih uslova za govedarstvo u ruralnim sredinama  kao i unos kvalitetne genetike u reprodukciju.

Inicijative  i programi Udruženja prevazilaze kadrovske i materijalne mogućnosti za tu realizaciju. Zbog toga smatramo da je potrebno ojačati i proširiti poslove vezano za tovno govedarstvo, i da se kvalitetno ostvari novi početak u razvoju tovnog govedarstva. Važno je mobilnost i doslednost u primeni svih do sada usvojenih mera na nivou države, a to obuhvata i korekciju premija za kvalitetne krave sa 40.000 na 45.000, i za utovljenu junad sa 15.000 na 20.000 dinara.

,,Apelujemo na nauku, kažu u udruženju, da javnost upozna sa kvalitetom poljoprivrednog zemljišta, o posledicama koje nastaju bez upotrebe stajnjaka, kao i da se konačno nepridržavanje plodoreda u gajenju ratarskih useva strogo sankcioniše kao i preoravanje pašnjaka. Na državi je da zaustavi preoravanje pašnjaka. Naši programi su vezani za korišćenje pašnjaka najmanje šest ili sedam meseci tokom godine. Potrebno je i da se formiraju regioni za plansku ispašu steonih junica i krava iz onih oblasti gde tokom leta nema dovoljno trave“, navodi Keco.

Da bi povećali kvalitet mesnih rasa i razvili korisno ukrštanje rasa, potrebna je stručnost u odabiru grla, potpuna veterinarska zaštita, a pre svega, pouzdano čitanje genetskih osobina. U periodu iza nas se nismo u celini dokazali kao ekpserti u ovom delu, iako imamo dobrih pokušaja i solidnih stručnih službi.

Danas osećamo više nego ranije potrebu za osnivanjem Centara za selekciju bikova kao i potrebu za formiranje Uprave za veterinu. Da smo imali ovu Upravu, grla sa slabim rasnim oznakama pa i bolesna, ne bi došla do naših farmera. Sada imamo dobro iskustvo i nećemo više da dozvolimo uvoz rasplodnog materijala probranih Centara. Svakom ko želi da se bavi uzgojem mesnih rasa nudili smo pomoć i savet u izboru rase, odgajivački program i analizu kvaliteta pašnjaka. Iskustvo je pokazalo da ko god je koristio savete naših vodećih farmera, nije pogrešio kao i kada su koristili usluge stručnih kuća sa iskustvom, kažu u ,,Agroprofitu“.  Zbog podizanja stočarskog nivoa znanja i kulture u radu, više nego ranije koristićemo javnost i stručnu javnost, veterinarsku inspekciju i druge javne službe.

Pokušaćemo da izgradimo poslovni kodeks gde farmer neće biti oštećen a cilj je da postepeno vratimo proizvodnju junećeg mesa u realne okvire i tokove. Naš potencijal je 400.000 junadi u tovu, a naša potrošnja je oko 86.000 godišnje. Dakle, imamo količine za izvoz. Program o kome govorimo obuhvata u skorije vreme da imamo oko 24.000 kvalitetnih mesnih krava i da razvijamo kvalitetno ukrštanje mesnih rasa što tržište veoma prihvata, kao i ukrštanje sa mlečnim kravama.

Udruženje će pokušati da ostvari više kontakata preko savetodavnih poljoprivrednih službi sa odgajivačima, a na portalu Udruženja uvešće nove sadržaje o iskustvima, genetici, tržištu kao i dobroj stočarskoj praksi u naprednim zemljama. Postoji mogućnosti i da povremeno izdajemo list namenjen govedarstvu. Obavezuje se Upravni odbor Udruženja da sa najnovijom situacijom u tovnom govedarstvu upozna nadležno ministarstvo kao i da poveća saradnju sa Upravom za veterinu, klaničnom industrijom i lokalnim upravama u pogledu korišćenja pašnjaka i nabavci kvalitetnih goveda. Za realizaciju navedenih programa Udruženje će proširiti organizacione forme pa je predviđeno da se ogranak Udruženja formira u Nišu. (B. GULAN)