TOVNO GOVEDARSTVO U SRBIJI

Reprodukcioni centar za šarole goveče

Reprodukcioni centar goveda rase šarole je otvoren je na farmi ,,Berze’’ u Utrinama u opštini Ada, uz podršku Proizvodne grupe odgajivača tovnih goveda“Agroprofit”

Branislav GULAN

Reprodukcioni centar goveda rase šarole je otvoren je na farmi ,,Berze’’ u Utrinama u opštini Ada, uz podršku Proizvodne grupe odgajivača tovnih goveda “Agroprofit”. Tovno govedarstvo u Srbiji otvaranjem Reprodukcionog centra za uzgoj goveda šarole rase dobilo je novi podsticaj, uz neophodnu saradnju Farma ,,Berze’’ sa naučnim institucijama i sa preuzimanjem znanja i iskustava iz stočarski razvijenih zemalјa. Šarole farma, u vlasništvu familije Berze, dve godine uspešno gaji ovu rasu tovnih goveda, koje spadaju među najnaprednije u svetu i koja se prilagođava uslovima ispaše. Francuski genetičari, kako je rečeno na otvaranju Centra, dobrom selekcijom stvorili su šarole, koji izuzetno dobro koristi kabastu hranu, ima visok dnevni prirast u tovu, kao i svega sedam odsto rizičnih telenja.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vladislav Krsmanović, kaže da je Pokrajinska vlada poslednjih godina prepoznali značaj stočarstva, a posebno govedarstva, što smo potvrdili značajnim izdvajanjima za ovu granu. To ćemo činiti i u buduće, a naročito ćemo pratiti interes mladih polјoprivrednika. Sve naše konkursne linije su u funkciji i verujem da ćemo iduće godine imati još bolјe rezultate, pre svega u stočarstvu, naglašava Krsmanović.

Na ovoj svečanosti učestvovalo je više od 100 farmera iz cele Srbije, pa se na inicijativu Udruženja „Agroprofit”, koje je i podstaklo osnivanje ovog centra, razgovaralo i o dalјoj sudbini tovnog govedarstva u Srbiji. Tom prilikom predsednik Proizvodne grupe Udruženja „Agroprofit” Čedomir Keco je rekao:,,Odgajivačke programe koje su sačinili naše renomirane naučne institucije moraju se dopuniti, jer više ne važi za šarolea sve ono što je u tim programima napisano pre deset godina. Genetika se promenila nabolјe, da je još kvalitetnija konverzija kabaste hrane kod ove rase, da brže postiže prirast nego do sada i što je najvažnije broj rizičnih telenja nije 24 odsto, kako piše u odgajivačkim programima već je svega sedam odsto. Na farmi Berze do sada priplodom šarolea ostvarila je čak procenat manje otežanih telenja ispod sedam posto. Ova farma ima sve logističke uslove za gajenje šarolea tokom zimskog perioda, međutim dobiće zvanje farme dobre polјoprivredne prakse kada tokom ove godine izmesti steone krave i junice za priplod na veći prostor, da bi obezbedila kretanje životinja, bez čega nema proizvodnje kvalitetnog priplodnog podmlatka. Zbog toga smo odlučili da podržimo farmu ,,Berze’’ da uz pašnjak koji je zakupila dobije u katastarskoj opštini Čoka i jedan zatvoreni objekat pored Tise gde će se napraviti edukacioni centar za gajenje goveda u sistemu krava-tele, a da nosilac bude farma ,,Berze’’,  predočio je Keco.

Velimir Stanojević, pomićnik ministra poljoprivrede naglašava da su nam se otvorila značajna evropska i svetska tržišta, poput Turske i Kine i da tražnja za goveđim mesom raste. Da bi se razvoj tovnog govedarstva ostvario potrebno je podržati proizvođače. ,,Ove godine smo direktne subvencije za kvalitetne priplodne krave i bikove sa prošlogodišnjih 25.000 dinara podigli na 40.000 po grlu, za krave doilјe 40.000, a za tov junadi se izdvaja 15.000 po grlu. Sve ukupno za tovno govedarstvo je na godišnjem nivou namenjeno skoro 3,5 milijardi dinara, ali veoma veliku pažnju posvećujemo i kupovini kvalitetnog priplodnog materijala, ne samo u govedarstvu nego i u drugim granama stočarstva, a izdvajaju se podsticajna sredstva za podizanje objekata za farme i druge mere, podvlači Stanojević, naglašavajući da se kombinacijom nacionalnih i pokrajinskih mera, takođe i sa sredstvima IPARD programa želi podstaći razvoj stočarstva’’, navodi Stanojević.

Proizvodnja i potrošnja mesa

Jer, ono u Srbiji u BDP poljoprivreda učestvuje samo sa 30 odsto. Sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja sveta. Stoćarstvom u Srbiji, bavi se oko 440.000 gazdinstava i očekuju da se formira i agrarna banka u Srbiji. Od nje očekuju da pomogne razvoj stočarstva u Srbiji. Jer, ono je već tri decenije zapostavljeno. Dokaz tome je da se u Srbijii proizvodi najviše 440.000 tona svih vrsta mesa i da se troši godišnje po stanovniku oko 34 kilograma. U toj potrošnji najmanje učestvuje goveđe meso, i to tek prosečno sa četiri kilograma po jednomm stanovniku godišnje. Da je proizvodnja i potrošnja mesa u Srbiji opala (godišnji pad je u proseku dva do tri odsto) u poslednje tri decenije je činjenica da se na raspadu SFRJ, 1990-. godine na današnjim prostoriam Srbije proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo oko 65 kilograma godišnje po stanovniku.

Predstavnici Ministarstva polјoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za polјoprivredu obećali su da će podstaknuti sve aktivnosti Udruženja, a da će razmotriti i inicijativu da se ubrza isplata pojedinih podsticaja. Naime, stočari koji se bave uzgojem goveda za proizvodnju teladi kažu da je na pašnjacima sve manje trave za ishranu, a da nisu uspeli da obezbede ni kvalitetan „prvi otkos”. Zbog toga očekuju od Uprave za agrarna plaćanja da im nakon podnošenja dokumentacije za isplatu za kvalitetne priplodne krave uplate novac koji bi investirali u nabavku zrnaste hrane i delimično za silažu.

Gospođa Hargita Berze, kaže da su 2018. godine kupili 12 komada šarole junica, starosti deset meseci. Posle godinu dana su kupili još junica i bika za priplod, ali su radili i veštačko osemenjivanje i danas već imaju oko 220 komada. Ona ističe je da se u Srbiji gaji oko 1.200 goveda ove rase i da je njihova farma za godinu i po podstakla još oko 30 gazdinstava da se bave uzgojom šarole rase i da je zbog toga otvoren ovaj Reprodukcioni centar goveda rase šarole.

Junad za kukuruz

Da bi se pomoglo stočarima, državne robne rezerve u saradnji sa pet klanica, završile  prijem junadi u razmeni za merkantilni kukuruz. Preuzeto je od stočara ukupno 6.000 tovnih junadi, namenjenih za narezak i gulaš. Stočari su u rzameni dobili 15,30 kilograma kukuruza za kilogram žive mere junadi. Na ovaj način ostvarili su veoamdobru cenu junadi od 2,30 evrfa po kilogramu.Razmena kukuruza za junad otpočela je 16. maja 2019. godine na inicijativu Udruženja ,,Agroprofit“ iz Novog Sada koje okuplјa oko 130 odgajivača tovnih rasa junadi. Tri decenije Srbija niej imala junadi i junećeg mesa za izvoz. Posle ove akcije i prošlogodišnjeg klanja oko 12.000 junadi, bio je kenuo izvoz u Tursku. To je pokrenulo i  tov.  U Srbiji sad se godišnje utovi oko 12.000 junadi i proizvede oko 75.000 tona junetine, što je dovolјno za naše potrebe. Prosečna potrošnja junećeg mesa u Srbiji, po stanovniku je oko četiri kilograma godišnje. Sada su se ponovo javili problemi, jer tovlјači nemaju kome da prodaju i izvoze stoku. Zatajila je organizacija u prodaji. Ovog trenutka u stajama za prodaju se nalazi 12.000 do 15.000 junadi. Nema sposobnih da ugovore izvoz u bivše nesvrstane zemlјe gde je traženo ovo meso. Inače, EU godišnje iz Brazila i Argentine uveze po 700.000 tona junećeg mesa. U ovom poslu veoma dobro se snašla Hrvatska. Uvek u tovu ima oko 120.000 junadi. Dugoročni izvoz je ugovoren na bliski i daleki istok, u oko 60 zemalјa, po najnižoj ceni od 2,10 evra po kilogramu žive mere. U dosadašnjoj razmeni junadi za kukuruz Državne robne rezerve preuzele su oko 6.000 junadi sa oko 500 gazdinstava. Završena razmena je pokazala da je u ponudi za tržište bilo najviše kvalitetnih grla simentalske rase, a ponuđene su i rase angusa i šarolea.. Na našem tržištu se još uvek pojavlјuje veći broj junadi holštajn rase. Farmeri znaju da u ovoj razmeni oni obavlјaju transport junadi i kukuruza. Junadi su preuzimala i odmah isplaćivala farfmerima klanice ,,Kotlenik“, ,,Divci“, ,,Bik Trade“ i ,,Kod Jordana“, dok nisu zadovolјni kako je to obavlјala klanica ,,Turković“ iz Sjenice.

Neiskorišćena dozvola za izvoz!

Inače, od 1996. godine Srbija ima dozvolu od EU, za godišnji izvoz 8.875 tona ,,bebi bifa”. Ali, nikada se toj cifri nismo primakli. Jer, nemamo ni stoke ni mesa! Sprovođenje nove, buduće,  agrarne politike znači, prvo napuniti prazne staje u Srbiji. Jer, pored već praznih staja kod većine od 440.000 registrovanih stočarskih gazdinstava (gde postoji samo 15.000 – 20.000 junadi), one su prazne i u 200.000 praznih kuća u Srbiji! Prazne staje neće počele su da se pune, jer. Se očekvialo da će biti kuapcas za junad. Tome su doprinele i stimulativne mere agrarne politike, povratkom poverenja i radom iz godine u godinu – da! Primera, radi, pre dve i po decenije iz SFRJ se izvozilo 50.000 tona, a od toga samo iz Srbije se godišnje izvozilo više od 30.000 tona bebi bifa!

Bruto vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji u 2014. godini bila je pet, a u 2015. godini samo 4,75 milijarde dolara, pa u 2016. godini opet pet milijardi dolara, a u 2019. godini to je bilo oko 5,5 milijardi dolara. Agrar je u 2019. godini imao pad proizvodnje od 0,1 odsto. Želja političara i i kreatora agrarne politike koje se stvara je da to bude 6,6 milijardi dolara! Važean Strategiaj agrara, doneta 2014. godine predvijala je godišnji rast proizvodnje do 2024. godine od 9,1 odsto, ili u blažoj varijanti od 6,1 odsto. Naš cilj mora biti prvo, da dostignemo nivo iz devedesetih godina prošlog veka, pa onda da idemo u povećanje! Dakle, budućnost Srbije se nalazi povratkom u prošlost! Jer, to bi bio naš najveći rast proizvodnje i budućnost koja obećava! Ovakav simboličan izvoz mesa iz Srbije nanosi veliku štetu nacionalnoj ekonomiji i razvoju, a doprinosi pražnjenju sela Srbije. Jer, od 4.700 sela u Srbiji nestaje svako četvrto. A, selo je nekada bilo mesto radjanja, ali i proizvodnje hrane, kako za državu, tako i za izvoz. Ovako, sve manje se proizvodi hrane. U Srbiji je sve manje sela, a u njima i sve manje stanovnika. Zato se I postavlja i pitanje samo od sebe da li je to rezultat loše politke vodjenja države, u oblasti ekonomije poslednjih decenija, kada svaka vladajuća garnitura ima jedini cilj da što duže bude na vlasti? Jer, za sve što nije dobro nije kriva samo neoliberalna ekonomija. Već i oni koji su je slepo prihvatali i sprovodili. Broj ljudi se stalno smanjuje, pa se postavlja pitanje kome će biti potrebne uskoro prazne teritorije? Ako ne bude sela, a u njima narode, postavlja se pitanje ko će onda toviti junad. Dakle, potrebno je prvo utvrditi prioritete, znati šta ta je starije kokoška ili jaje? Jer, da bi imali stoke u stajama i oborima, potrebno je da imamo i naroda u selima koji će da proizvodit hranu za sebe i stoku, pa da gaji goveda, tovi svinje i ima u oborima ovaca, koza i ostalih domaćih životinja. Tek posle toga možemo se okrenuti proizvodnji tržišnih viškova. Pre toga moram utvrditi i znati kome će se prodavati tržišni viškovi. Da ne bude prevara, da narod napuni staje i obore, i kada se to dogodi, kao sad sa govedima, da nema kupaca! Za sve to potrebna je agrarna i socijalna reforma. To znači potrebne su garantovane cene proizvođačima hrane, a da bi one postojale država prvo mora da formira jedan agrarni fond za intervencije u slučaju nižih cena na tržištu. Da bi funkcionsiao izvoz mora se osnovati specijalizovana zadruga za te poslove. Ona bi radila poptuno nekadašnjeg Genexa. Kada se on uhoda seljaci bi imali siguran plasman kvalitetnih proizvda, ali bi i dobijali novac za svoj rad, trud i znoj. Ovako je sve u neizvesnosti. Jednom im se preporučuje da tove stoku, drugi put da proizvode pšenicu, pa voće, ratarske kulture, lekovito bilje… Pravo šarenilo od godine do godine, a to šarenilo uglavnom koriste nakupci, uvoznici izvoznici.

Uticaj političke rente

Naravno i vladajuća politika, koja je prema analizama ex ministra poljoprivrede u Jugoslaviji dr Koviljka Lovre, ostavila duboke posledice političke rente.  ,, Koncept neoliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je da služe svojim članovima ili zajednici. Sve što se dešava u ovoj oblasti ukazuje da postoji politička renta u Srbiji. Istraživanje koje smo sproveli u vremenu od 2008. do 2018. godine ukazuje  da je iz subvencija namenjenih poljoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri miliajrarde evra! To je učinila politika. Analiza ukazuje da od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Dakle, to je politička renta koju politika uzima iz poljoprivrede. Agrar u tom vremenu karakteriše nizak nivo podsticaja od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijma u Srbiju, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano samo 0,6 do najviše 1,7 odsto. Duboke su posledice te političke rente u Srbiji. To je uticalo na usporavanje rasta poljoprivredne proizvodnje (koja godišnje u poslednje tri decenije u proseku iznosi samo 0,4 odsto), uzrokovale jako pogoršanje relativnog ekonomskog položaja poljoprivrede (godišnje za 2,2 odsto), uprskos rastu relativne produktivnstoi poljoprivrede (godišnje za dva odsto). U svemu tome treba tražiti i uzroke odliva poljoprivrednog i ruralnog stanovništva i regionalne i socijalne implikacije’’, navodi Lovre.

Rađanje i umiranje

U Srbiji je, bez podataka za Kosovo i Metohiju, u 2019. rođeno 64.399 beba što je za 424 više nego u 2018. Ovaj broj beba je najmanji od 1875, kada je tadašnjoj teritoriji Srbije, pred Srpsko – turske ratove, živelo 1.378 hilјada stanovnika. Ako isklјučimo podatke iz Vojvodine ostaje nam 47.414 rođenih što je uporedivo sa Srbijom oko 1850. kada je u njoj živelo manje od milion stanovnika. Mučna poređenja.

Prema podacima Miroslava Zdravkovića, urednika Makroeokonije, u 2019. godini u Srbiji je umrlo 101.458 lica, dik je istovremeno rođeno 64.399 beba, što znači da se broj smanjio za 37.059 (ŠTO JE MANJE ZA JEDAN BEČEJ ILI NEGOTIN) ne računajući emigriranje naših stanovnika u Austriju, Nemačku, Švajcarsku i u ostale zemlјe (to je godišnje za 40.000 do 60.000 lica)!

Na jednu rođenu bebu imali smo 1,6 kovčega i povolјniji odnos rođenih prema umrlima imali su samo Novi Sad, Zvezdara, Tutin, Preševo, Novi Pazar i Bujanovac.

Posmatrano po oblastima Srbije, 10 je imalo dva i više puta umrlih u odnosu na broj rođenih, a najnepovolјniji odnos je imala Zaječarska oblast sa 3,3:1 u korist umrlih.

Dva i više puta veći broj umrlih od broja rođenih imalo je 89 opština u Srbiji u 2019. Crna Trava je „šampion“ sa 10,5 umrlih na jednog rođenog a prate je Gadžih Han (5,8:1) i Rekovac (5,2). Konkurencija na vrhu ovakve liste je veoma velika jer tu su još i Ražanj, Babušnica, Malo Crniće, Kučevo i Negotin sa odnosom većim od četiri prema jedan!

Statistika na nivou naselјa bi tek bila poražavajuća jer je desetine (da se suzdržim od stotina) sela bez i jednog živorođenog uz sahrane kao jedini društveni događaj. Postavlјa se pitanje u mnogo sela ko će sahraniti poslednjeg?

Da gubimo korak sa svetom, da imamo obećanja od vladajućih garniture i očekivanja od strane naroda, pokazuje i činjenica da su kreatori i tvorci ekonomske politike u Srbiji za brži razvoj bili obećali da će Kinezi regionalni razvojni centar osnovati u Srbiji. Međutim, on je samo bio obećan narodu u Srbiji, ali se neočekivano našao u Evropskoj uniji, pa je lociran Zagrebu!

POGLEDI U 2020.

Izvoz poljoprivrede 1,6 milijarda dolara, deset odsto veći nego lane

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u periodu januar-maj  2020. godine  ostvarena je vrednost izvoza od 1.571,2 miliona dolara, što predstavlja rast od 9,9 odsto u odnosu na ostvarene  rezultate u vremenu januar-maj 2019. godine (iznosila je 1.430,2 miliona dolara), sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 22,3 odsto.

Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 916,4  miliona dolara je za 2,5 odsto veća od ostvarenog u periodu januar – maj 2019. godine (iznosila je 893,8  miliona dolara), sa učešćem u ukupnom robnom  uvozu od 9,4 odsto. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-maj 2020. godini, beleži rast od 22,1 odsto, odnosno za 118,4 miliona dolara je veći u odnosu na posmatrani period januar-maj 2019.  godine i iznosi 654,8 miliona dolara, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od  171,5 odsto, navodi analitičar Vojislav Stanković.

Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 377,7  miliona USD, sa učešćem od 5,4 odsto u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 318,6 miliona dolara i voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 356,1 miliona dolara sa učešćem od 5,1 odsto u ukupnom robnom izvozu uz suficit od 123,1  miliona dolara. Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 188,3 miliona dolara, sa učešćem u ukupnom uvozu od 2,3 odst i stočna hrana (osim žita u zrnu)   u vrednosti od 112 miliona dolara, sa učešćem u ukupnom uvozu od 0,4 odsto.

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu u periodu januar-maj 2020. godine bili su: kukuruz merkantilni u vrednosti od 225 miliona dolara, zamrznuta malina u vrednosti od 114  miliona dolara, cigarete od duvana u vrednosti od 95  miliona dolara, duvan za pušenje u vrednosti od 91 milion dolara, jabuke sveže u vrednosti od 70 miliona dolara, ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 51 miliona dolara, soja u zrnu u vrednosti od 39 miliona dolara, hrana za pse i mačke u vrednosti od 38 miliona dolara,  proizvodi za ishranu životinja u vrednosti od 37 miliona dolara, pšenica merkantilna u vrednosti od 35 miliona dolara i ostalo voće zamrznuto u vrednosti od 32 miliona dolara. Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima dominiraju: ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 43 miliona dolara,  duvan ižiljeni u vrednosti od 39 miliona dolara, prerađeni duvan u vrednosti od 31 miliona dolarsa, banane sveže u vrednosti od 30 miliona dolara, meso svinjsko zamrznuto u vrednosti od 27 miliona dolara, kafa sirova sa kofeinom u vrednosti od 23 miliona dolara,  i cigarete od duvana u vrednosti od 20 miliona  doalra.

Posmatrano po regionima Srbije, najveće učešće u izvozu poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u periodu januar-maj 2020. godine  imao je region Vojvodine (42 odsto), sledi Beogradski region (36 odsto), region Šumadije i Zapadne Srbije (19 odsto), region Južne i Istočne Srbije (tri odsto). Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (40 odsto), slede regioni Vojvodine (38 odsto), region Šumadije i Zapadne Srbije (13 odsto), region Južne i Istočne Srbije (devet odsto).